Op­tu­že­ni Vla­di­mir Šma­nja i Mi­ljan Bu­la­to­vić ne­gi­ra­li su da ima­ju ika­kve ve­ze sa zlo­či­nom ko­ji se u de­cem­bru 2016. go­di­ne do­go­dio is­pred lo­ka­la „Tro­fej” u Bu­dvi, ka­da je ubi­jen Bu­dva­nin Đor­đe Bo­re­ta, kao i slu­čaj­na žr­tva dok­tor Dra­gan Ze­če­vić.
I po­red te či­nje­ni­ce, op­tu­že­ni su pred su­di­jom Bi­lja­nom Usko­ko­vić pri­sta­li da od­go­va­ra­ju sa­mo na pi­ta­nja svog advo­ka­ta Mar­ka Ra­do­vi­ća.
Op­tu­že­ni Šma­nja je u sud­ni­ci re­kao da ga je strah od sve­ga što mu se de­ša­va.
– Ži­vot mi se okre­nuo za 180 ste­pe­ni, a ni­ka­kve ve­ze ne­mam sa ovim što mi se sta­vlja na te­ret, za­to me je strah. Imao sam pro­ble­ma u is­tra­žnom za­tvo­ru. Dva­put su po­ku­ša­va­li da me na­pad­nu i zbog bez­bjed­no­sti su me izo­lo­va­li. Zbog to­ga me je strah – ka­zao je otu­že­ni Šma­nja, ko­ji je uka­zao da se u op­tu­žni­ci ne na­vo­di pred­met iz ga­ra­že sa kog je izo­lo­van nje­gov DNK.
U od­bra­ni op­tu­že­ni Bu­la­to­vić je ka­zao da od op­tu­že­nih po­zna­je je­di­no Šma­nju, ko­ji mu je du­go­go­di­šnji pri­ja­telj. Ob­ja­snio je da ni­je član ni­ka­kve kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, da ni­je uče­stvo­vao u ubi­stvu, ali i ka­kve ve­ze ima sa ga­ra­žom u ko­joj je po­li­ci­ja pro­na­šla oruž­je. Ka­zao je da se du­go sa sa­da po­koj­nim ku­mom Šće­ki­ćem ba­vio ne­kret­ni­na­ma, da su ima­li svo­ju agen­ci­ju i bi­li po­zna­ti po tom po­slu.
–Po­čet­kom 2016. go­di­ne po­zva­la me mu­ška oso­ba ko­ja mi se pred­sta­vi­la kao Đu­ro ili Đo­le. Za­mo­lio me da mu na­đem ga­ra­žu pod za­kup. Pri­stao sam da je po­tra­žim. Od­mah sam po­zvao dru­ga Šma­nju iz dva raz­lo­ga: du­go­vao mi je no­vac ko­ji sam mi­slio da na taj na­čin na­pla­tim od nje­ga, ali i za­to što go­di­na­ma una­zad ra­di u lo­ka­lu „Gar­den” i sto­ga po­zna­je do­sta lju­di. Re­kao sam mu da je ga­ra­ža za me­ne zbog če­ga je pri­stao da mi po­mog­ne – is­pri­čao je op­tu­že­ni Bu­la­to­vić.
Ob­ja­snio je da su ga­ra­žu pro­na­šli na­kon ne­ko­li­ko da­na i da je u nju oti­šao sa­mo jed­nom i to ka­da ga je Šma­nja vo­dio da mu je po­ka­že.
– Dru­gi put sam do­šao sa­mo is­pred zgra­de u ko­joj se ga­ra­ža na­la­zi. Tu sam se na­šao sa ovim Đu­rom ili Đo­le­tom, ko­jem sam pre­dao klju­če­ve od ga­ra­že. Pi­tao me je da li ga­ra­ža mo­že da se pre­gra­di, zbog če­ga sam opet kon­tak­ti­rao Šma­nju, ko­ji je na­kon raz­go­vo­ra sa vla­sni­kom ga­ra­že od­go­vo­rio po­tvrd­no. Ta­da mi je ta oso­ba pre­da­la pr­vih 400 eura na ime za­ku­pa, ko­ji je na go­di­šnjem ni­vou iz­no­sio 700 eura – na­sta­vio je svo­ju pri­ču op­tu­že­ni Bu­la­to­vić.
Ka­da je ko­pi­rao klju­če­ve, za njih je do­šao mu­ška­rac, za ko­jeg vje­ru­je da se do­ve­zao mo­to­rom.
– Pi­tao sam ga je li on Đu­ro, od­go­vo­rio je da ni­je, a po­tom mi je pre­dao pre­o­sta­lih 300 eura na ime za­ku­pa – ka­zao je Bu­la­to­vić.VJ.D.


Jo­van Bo­re­ta: Po­no­sim se svo­jom dje­com, ali on je bio po­se­ban

Pred su­dom je sa­slu­šan i Jo­van Bo­re­ta, otac ubi­je­nog mla­di­ća, ko­ji je tvr­dio da je nje­gov sin bio za pri­mjer i po­nos i da ni­ka­kve pro­ble­me ni­je imao, ni­ti je ko­me šta du­go­vao.
– Po­no­sim se svo­jom dje­com, ali on je bio po­se­ban i uvi­jek je bio na­smi­jan. Ka­da je ri­ječ o Ra­fa­i­lo­vi­ći­ma, sa nji­ma smo di­je­li­li iz­vor i bi­li smo kao jed­no, sa­mo što smo no­si­li dru­go pre­zi­me – do­dao je Jo­van Bo­re­ta.
Pu­no­moć­nik po­ro­di­ce ubi­je­nog Ze­če­vi­ća, advo­kat Ire­na Pe­tri­če­vić ka­za­la je da se po­ro­di­ca, ko­ja je po­vri­je­đe­na po­stu­pa­njem nad­le­žnih or­ga­na, pri­dru­žu­je kri­vič­nom go­nje­nju pro­tiv op­tu­že­nih.
– Po­ro­di­ca je iz me­di­ja sa­zna­la za zlo­čin – do­da­la je ona.