U na­stav­ku su­đe­nja okri­vlje­ni­ma za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2016. go­di­ne, svje­dok Mir­ko Pa­ja Ve­li­mi­ro­vić po­no­vio je da su mu tu­ži­o­ci Mi­li­vo­je Kat­nić i Sa­ša Ča­đe­no­vić, na­kon pri­ja­vlji­va­nja slu­ča­ja „dr­žav­ni udar”, obe­ća­li da će sa­ču­va­ti nje­ga i nje­go­vu po­ro­di­cu, ali to obe­ća­nje ni­je­su is­pu­ni­li.
On je ju­če, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja advo­ka­ta Mi­ro­ja Jo­va­no­vi­ća, iz­ja­vio da tu­ži­la­štvu ni­je do­sta­vio spe­ci­fi­ka­ci­ju tro­ško­va cje­lo­kup­ne ak­ci­je, na šta je Kat­nić ka­zao da tu spe­ci­fi­ka­ci­ju mo­že da na­pra­vi Edu­ar­du Edi­ju Ši­šma­ko­vu. Svje­dok je ka­zao da ni­je tač­no da je oruž­je tre­ba­lo da bu­de is­po­ru­če­no kri­mi­nal­nim kla­no­vi­ma u Cr­noj Go­ri. Ve­li­mi­ro­vić je go­vo­re­ći o srp­skim dr­ža­vlja­ni­ma, ko­ji su u pri­tvo­ru sko­ro 15 mje­se­ci, ka­zao da je toj gru­pi ko­ju je upo­znao na sta­ni­ci dao no­vac i ne zna da li je njih ne­ko upo­znao sa pla­nom za ko­ji je zna­la nje­go­va gru­pa iz Zu­bi­nog po­to­ka, a ko­ji se ti­če upa­da u Skup­šti­nu i pro­te­sta.
– Mi­slio sam da zna­ju, ali ni­je­sam sa nji­ma pri­čao o to­me – ob­ja­snio je Ve­li­mi­ro­vić pred su­dom, do­da­ju­ći ka­ko ne sma­tra lo­šim to što su lju­di iz Zu­bi­nog po­to­ka htje­li da do­đu na skup i po­mog­nu jer to ni­je za­bra­nje­no, „osim ne­re­da”.
Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao ka­ko ni­je po­sto­ja­lo ši­fro­va­no ime za nje­ga u ovoj ak­ci­ji i na­gla­sio da u tu­ži­la­štvu ni­je da­vao dvi­je iz­ja­ve.
Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša us­kra­ti­la je od­go­vor na pi­ta­nje da li se Ve­li­mi­ro­vić ba­vi ne­do­zvo­lje­nom tr­go­vi­nom dr­ve­ta.
Svje­dok je ob­ja­snio da je Sin­đe­li­ću sa­op­štio da opre­mu ko­ju je na­ba­vio do­ne­se do Ri­ba­ri­ća i da je on on­da pre­ba­ci u Cr­nu Go­ru. Sin­đe­lić je, ka­ko je po­ja­snio, sa­mo tra­žio da pre­ve­ze oruž­je i opre­mu, ali ni­je pre­ci­zi­rao da li to da ra­di pre­ko Ko­so­va ili pre­ko te­ri­to­ri­je cen­tral­ne Sr­bi­je.
Svje­dok je ka­zao i da ga na po­li­gra­fu u tu­ži­la­štvu ni­je­su is­pi­ti­va­li šta još tre­ba da se pre­ba­ci, osim oruž­ja, ni­ti ko će još do­ći iz Sr­bi­je ili sa Ko­so­va, a mi­sli i da ga ni­je­su pi­ta­li da li je osu­đi­van.
Sud ni­je do­zvo­lio Ve­li­mi­ro­vi­ću da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li je bio po­li­cij­ski do­u­šnik u Rav­no­gor­skom po­kre­tu.
Ve­li­mi­ro­vić je na pre­tre­su re­kao i da ni­je tač­no da je iko iz po­li­ci­je i tu­ži­la­štva po­ku­šao da pre­ko spi­ker­fo­na sni­mi nje­gov raz­go­vor sa Sin­đe­li­ćem. Ka­zao je i da je Bo­ja­nu Ko­va­če­vi­ću iz­nio či­tav plan oko pro­te­sta is­pred Skup­šti­ne i da je on tre­ba­lo da po­ku­pi lju­de, ali ne zna da li je osta­le oba­vi­je­stio o tom pla­nu.
Ka­zao je da je sa­mo od Sin­đe­li­ća do­bi­jao no­vac i ni od ko­ga vi­še. Na pi­ta­nje advo­ka­ta da li je tač­no da je vra­tio 15 hi­lja­da eura du­ga, od­go­vo­rio je: „Ni­je mi osta­lo nov­ca od ove ak­ci­je, ni­ti sam tu­ži­la­štvu pra­vio spe­ci­fi­ka­ci­ju tro­ško­va”.
Pre­ma nje­go­vim tvrd­nja­ma, tu­ži­la­štvo ni­je tra­ži­lo ni­jed­nu nov­ča­ni­cu ko­ju je do­bio od Sin­đe­li­ća.
U na­stav­ku su­đe­nja ovom svje­do­ku je us­kra­ćen od­go­vor na pi­ta­nje da li mu se na­kon ovih do­ga­đa­ja na­glo po­bolj­ša­la fi­nan­sij­ska si­tu­a­ci­ja i da li je u Zu­bi­nom po­to­ku za­po­čeo grad­nju et­no-se­la.
Vi­je­će je, ta­ko­đe, us­kra­ti­lo od­go­vor na pi­ta­nje da li je Ve­li­mi­ro­vi­ću na­kon hap­še­nja od­re­đen pri­tvor ili za­dr­ža­va­nje. Us­kra­ćen je i od­go­vor na pi­ta­nje da li ga od hap­še­nja ču­va po­li­ci­ja.
Advo­kat Mi­ro­je Jo­va­no­vić na­veo je da ne po­sto­ji trag da je Ve­li­mi­ro­vić bio pri­tvo­ren, a Ve­li­mi­ro­vić je po­ja­snio da je na­kon što je uhap­šen sa­slu­šan u tu­ži­la­štvu.
– Sta­tus svje­do­ka ni­je­sam imao 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne i ne znam da li sam taj sta­tus imao ni 17. i 18. ok­to­bra – od­go­vo­rio je Ve­li­mi­ro­vić.
Go­vo­re­ći o oruž­ju, Ve­li­mi­ro­vić je po­ja­snio da je iz­vje­snom Fa­di­lju re­kao da je oruž­je na­mi­je­nje­no za da­lju pro­da­ju, ali to ni­je ka­zao u tu­ži­la­štvu ni­ti je o to­me oba­vi­je­stio ije­dan dru­gi or­gan dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Na­veo je da mu Sin­đe­lić ni­je re­kao da ima ve­ze sa BIA, ni sa po­li­ci­jom niti sa bi­lo kim dru­gim.
Svje­dok Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao i da je sa gru­pom iz Zu­bi­nog po­to­ka 15. ok­to­bra za­dr­žan na gra­ni­ci i da su tom pri­li­kom pre­tre­sa­ni, ali se ne sje­ća ko­li­ko su ih za­dr­ža­li.
– Mi­slim da na gra­ni­ci ni­je­sam ni­ko­ga zvao – re­kao je Ve­li­mi­ro­vić do­da­ja­ju­ći da ni od ko­ga ni­je tra­žio da ih pu­ste pre­ko gra­ni­čnog prelaza.
Iz­ja­vio je da po­zna­je Bo­ba­na Ra­di­ća i vi­še oso­ba ko­je se zo­vu Raj­ko Mi­lo­va­no­vić, kao i da ga ni­ko iz Eulek­sa ni­je sa­slu­ša­vao na okol­no­sti svje­do­če­nja.
Ve­li­mi­ro­vić je is­ta­kao da je sa Fa­di­ljom pri­čao na srp­skom je­zi­ku i da su, ka­da su se upo­zna­li, sa njim bi­li i dru­gi lov­ci, za ko­je mi­sli da su ta­ko­đe Al­ban­ci.
– I ra­ni­je sam uzi­mao ča­mac i pe­cao, ali da sam ne­što ba­cao – ni­sam – na­veo je on, tvr­de­ći da ne zna ko su tač­no vla­sni­ci ča­ma­ca, ali da ni­je ni­šta neo­bič­no da lju­di do­la­ze na to mje­sto i čam­ce uzi­ma­ju bez pi­ta­nja.
Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao i da oruž­je ni­je ba­cao na jed­nom mje­stu, već se čam­cem uda­ljio od oba­le oko ki­lo­me­tar.
Na­kon što je us­tvr­dio da ne zna ko je Dra­gan Ra­do­njić, advo­kat je upi­tao Ve­li­mi­ro­vi­ća ka­ko je on­da mo­gu­će da je sa tom oso­bom 12. ok­to­bra, u 19 ča­so­va pu­tem te­le­fo­na raz­go­va­rao pre­ko dva mi­nu­ta, svje­dok je ka­zao da je ta­da ko­mu­ni­ci­rao sa tu­ži­la­štvom.
Advo­kat Jo­va­no­vić je po­tom pi­tao Ve­li­mi­ro­vi­ća šta je isti­na – da li ono što je go­vo­rio to­kom sa­slu­ša­nja, pred su­dom u No­vom Pa­za­ru, ili sa­da na su­đe­nju. Advo­ka­tu je us­kra­ćen od­go­vor na to pi­ta­nje.
Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da je bio u Pod­go­ri­ci ka­da je sa spe­ci­jal­nog te­le­fo­na okre­nuo broj šest. On se, me­đu­tim, ni­je sje­ćao gdje se tač­no na­la­zio u Pod­go­ri­ci, osim da ni­je bio u pro­sto­ri­ja­ma ne­kog od dr­žav­nih or­ga­na i da je bio sam.
Svje­dok ni­je mo­gao da se sje­ti da je sa svog te­le­fo­na po­zi­vao broj spe­ci­jal­nog te­le­fo­na, ali je osta­vio mo­guć­nost da je pro­vje­ra­vao da li spe­ci­jal­ni te­le­fon ra­di. Ne sje­ća se da li je ta­da bio sam.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje advo­ka­ta ka­ko se ne­kih sat­ni­ca sje­ća, a ne­kih ne, Ve­li­mi­ro­vić je ob­ja­snio da se sa Fa­di­ljom do­go­vo­rio u tač­no vri­je­me, pa zbog to­ga mo­že da pre­ci­zi­ra.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Fa­dilj je za no­vac sve mo­gao da na­ba­vi

– Fa­dilj je mi je re­kao da za no­vac sve mo­že da se na­ba­vi – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On je opi­su­ju­ći nji­hov su­sret tvr­dio da bi na ma­pi mo­gao da po­ka­že gdje se sa­stao sa Fa­di­ljom, gdje je uzeo ča­mac i gdje je ba­cio oruž­je. Na­veo je da ni­je bio pri­su­tan 16. ok­to­bra ka­da je fotografisano oruž­je u ku­ći i ni­je pi­tao ko je vla­snik ku­će.


Pa­re i te­le­fo­ni osta­li kod nje­ga i po­sli­je hap­še­nja

Ve­li­mi­ro­vić se ni­je mo­gao sje­ti­ti ka­da je ostao bez nov­ca. Re­kao je kako mu se či­ni da je imao 200 ili 300 eura ka­da je uhap­šen i da mu je to pre­o­sta­lo od nov­ca ko­ji mu je Sin­đe­lić dao.
– Ni­je­su mi uze­li taj no­vac – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić do­da­ju­ći da mu ni­je­su od­u­ze­li ni te­le­fo­ne.