Biv­ši iz­vr­šni di­rek­tor Mon­te­ne­gro­er­laj­nza Zo­ran Đu­ri­šić tu­žio je tu kom­pa­ni­ju i tra­ži da mu se is­pla­ti raz­li­ka u pla­ta­ma ko­ja mu je uma­nje­na za pe­ri­od ka­da se na­la­zio na če­lu te kom­pa­ni­je. Interesantno je da je Đu­ri­šić dok je bio na če­lu te kom­pa­ni­je sam do­nio od­lu­ku o sma­nje­nju za­ra­da, a sa­da tra­ži da mu se is­pla­ti raz­li­ka u pla­ta­ma ko­je je on na­re­dio. U tu­žbi, ko­ju je pre­dao sre­di­nom pro­šlog mje­se­ca Osnov­nom su­du u Pod­go­ri­ci pre­ko svog advo­ka­ta, ni­je na­ve­den iz­nos ko­ji tra­ži da mu se is­pla­ti već to vje­š­tak na­knad­no tre­ba da utvr­di.
Ka­ko je pre­ci­zi­ra­no tu­žbe­nim za­htje­vom, Đu­ri­šić tra­ži is­pla­tu za pe­ri­od od 2008. do 2012. go­di­ne, i na sve to da mu se ura­ču­na ka­ma­ta.
Za­ra­de u tom pe­ri­o­du ka­da je Đu­ri­šić bio na če­lu kom­pa­ni­je uma­nje­ne su po nje­go­vom na­lo­gu, a sud je već u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va utvr­dio da je ta od­lu­ka bi­la ne­za­ko­ni­ta, što su ne­ki za­po­sle­ni is­ko­ri­sti­li i pod­ni­je­li tu­žbe. Pre­ma bi­lan­su iz 2013. go­di­ne kom­pa­ni­ja Mon­te­ne­gro­er­lajnz je zbog ne­za­ko­ni­te od­lu­ke o sma­nje­nju za­ra­da pre­tr­pje­la vi­še­mi­li­on­sku šte­tu. Taj iz­nos će bi­ti mno­go ve­ći, jer je u to­ku ve­li­ki broj sud­skih pro­ce­sa po tu­žba­ma za­po­sle­nih pre­ma kom­pa­ni­ji.
U tu­žbe­nom za­htje­vu Đu­ri­ši­ća se na­vo­di da je bio u rad­nom od­no­su u Mon­te­ne­gro­er­laj­nzu od 1994. do 2013. go­di­ne, gdje je oba­vljao po­slo­ve iz­vr­šnog, od­no­sno pred­sjed­ni­ka bor­da di­rek­to­ra.
– U pe­ri­o­du od 1.11.2008. do 1.3.2012. go­di­ne tu­ži­o­cu je na osno­vu od­lu­ka tu­že­nog ne­za­ko­ni­to uma­nji­va­na za­ra­da, či­me je pre­tr­pio šte­tu či­ju je vi­si­nu neo­p­hod­no utvr­di­ti vje­šta­če­njem po vje­šta­ku eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske stru­ke. Osim na­ve­de­nog, tu­ži­lac to­kom rad­nog an­ga­žma­na kod tu­že­nog ni­je ko­ri­stio go­di­šnje od­mo­re za 2010, 2011. i 2012. go­di­nu, či­me je ta­ko­đe pre­tr­pio šte­tu, či­ju je vi­si­nu neo­p­hod­no utvr­di­ti vje­šta­če­njem. Tra­ži da mu se ti iz­no­si is­pla­te uz za­te­znu ka­ma­tu – na­vo­di se u tu­žbi ko­ja je pre­da­ta Osnov­nom su­du 15. ju­na ove go­di­ne.
Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je sre­di­nom 2006. go­di­ne po­kre­nu­lo po­stu­pak pro­tiv Đu­ri­ši­ća, kao i pro­tiv nje­go­vog ta­da­šnjeg sa­rad­ni­ka Vla­di­mi­ra Đe­le­vi­ća. Te­re­ti­li su ih da su od 2002. do 2006. na vi­še ne­za­ko­ni­tih na­či­na ošte­ti­li na­ci­o­nal­nu avio-kom­pa­ni­ju. Pr­vo­bit­na pro­cje­na da su pro­ne­vje­ri­li 44 mi­li­o­na vre­me­nom se to­pi­la i spa­la na sve­ga 450.000 do­la­ra. Sre­di­nom 2010. slu­čaj je za­klju­čen, a tu­ži­la­štvo je od­u­sta­lo od kri­vič­nog go­nje­na Đu­ri­ši­ća i Đe­le­vi­ća, jer „ne­ma do­ka­za da su ime­no­va­ni iz­vr­ši­li kri­vič­na dje­la zbog ko­jih je vo­đen po­stu­pak”.
Ka­ko su me­di­ji ob­ja­vi­li u vi­še na­vra­ta dug Mon­te­ne­gro­er­laj­nza je za vri­je­me man­da­ta Đu­ri­ši­ća iz­no­sio vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura. Ta avio-kom­pa­ni­ja je na kra­ju 2014. pri­ka­za­la ne­po­kri­ve­ni gu­bi­tak od 40,5 mi­li­o­na eura, dok je gu­bi­tak sle­de­će go­di­ne iz­no­sio 9,5 mi­li­o­na eura, pa je ukup­ni gu­bi­tak do ta­da 50 mi­li­o­na.
Oni su pri­je par mje­se­ci pod­ni­je­li za­htjev za re­pro­gram po­re­skog du­ga, shod­no Za­ko­nu o re­pro­gra­mu ko­ji je na sna­zi od po­čet­ka go­di­ne, ali po­što je ko­ri­stio dr­žav­nu po­moć ne mo­že is­ko­ri­sti­ti za­kon­sku mo­guć­nost da pla­ti dug na pe­ri­od od pet go­di­na u jed­na­kim mje­seč­nim ra­ta­ma. Ta fir­ma du­gu­je dr­ža­vi 15,38 mi­li­o­na eura po osno­vu po­re­za, ob­ja­vlje­no je ta­da.
Pod­sje­ti­mo, Vla­da je ne­dav­no po­mo­gla Mon­te­ne­gro­er­lajnz sa dva mi­li­o­na eura, zbog odr­ži­vo­sti si­ste­ma.
D.Ž.


Tra­ži pa­re i za go­di­šnji od­mor

U tu­žbe­nom za­htje­vu se na­vo­di da Đu­ri­šić tra­ži is­pla­tu na­kna­de šte­te i zbog ne­is­ko­ri­šće­nog go­di­šnjeg od­mo­ra za 2010, 2011. i 2012. go­di­nu, sa za­te­znom ka­ma­tom. Sud tre­ba tek da utvr­di da li ima osno­va za ovo po­tra­ži­va­nje, jer je Đu­ri­šić u tom pe­ri­o­du sam se­bi bio nad­le­žan da da­je go­di­šnje od­mo­re, pa se otva­ra pi­ta­nje da li je on svje­sno se­be us­kra­tio za to pra­vo, ka­ko bi ka­sni­je mo­gao da tu­ži kom­pa­ni­ju.