Po­zna­ti afo­ri­sti­čar Ni­nus Ne­sto­ro­vić do­bit­nik je na­gra­de za naj­bo­lju knji­gu afo­ri­za­ma ob­ja­vlje­nu u 2014. go­di­ni ko­ju do­dje­lju­je Be­o­grad­ski afo­ri­sti­čar­ski krug. Na­gra­da, ko­ja mu je pri­pa­la za knji­gu „Ću­ti i pli­vaj”, bi­će mu uru­če­na na sve­ča­no­sti 17. fe­bru­a­ra u Be­o­gra­du, u Udru­že­nju knji­žev­ni­ka Sr­bi­je u Fran­cu­skoj 7. Ne­sto­ro­vić za „Dan” go­vo­ri o svo­jim afo­ri­zmi­ma, sa­ti­ri, knji­žev­no­sti i in­spi­ra­ci­ja­ma. Od­lu­ku o na­gra­di do­nio je tro­čla­ni ži­ri u ko­jem su ra­di­li Alek­san­dar Ba­ljak (pred­sjed­nik), Vi­to­mir Te­o­fi­lo­vić i Bo­jan Lju­be­no­vić.
● Do­bit­nik ste broj­nih na­gra­da. Šta za Vas zna­či ova ko­ju ste upra­vo do­bi­li i da li bi­ste iz­dvo­ji­li ne­ku po­seb­no?
- Na­rav­no da na­gra­de zna­če i pri­ja­ju sva­ko­me ko ih do­bi­je. One su po­hva­la za rad i ka­žu vam da ste na pra­vom pu­tu. Do­bio sam za­i­sta mno­go na­gra­da do sa­da, ali Na­gra­da za naj­bo­lju knji­gu afo­ri­za­ma, ko­ju do­dje­lju­je Be­o­grad­ski afo­ri­sti­čar­ski krug, sva­ka­ko je mo­je naj­dra­že i naj­zna­čaj­ni­je pri­zna­nje. U kon­ku­ren­ci­ji su bi­le 52 knji­ge iz Sr­bi­je, Bo­sne, Švaj­car­ske i Ka­na­de.
● U če­mu pro­na­la­zi­te in­spi­ra­ci­ju?
- In­spi­ra­ci­ju pro­na­la­zim svu­da oko se­be. U dr­ža­vi u ko­joj ima ovo­li­ko pro­ble­ma ni­je te­ško pro­na­ći te­mu za pi­sa­nje. Dru­štvo je bo­le­sno, a mi po­ku­ša­va­mo da ga li­je­či­mo sa­ti­rom. Da­je­mo mu in­jek­ci­je u ob­li­ku afo­ri­za­ma. Di­rekt­no u mo­zak!
● Po­red afo­ri­za­ma, u ne­kim ra­ni­jim knji­ga­ma, ba­vi­li ste se i krat­kom pri­čom. Šta je te­že pi­sa­ti?
- Ni­šta ni­je la­ko pi­sa­ti kad ne­ma­te ide­ja i ta­len­ta. Ali, po me­ni, za stva­ra­nje kva­li­tet­nog knji­žev­nog dje­la naj­va­žni­ji su rad i po­sve­će­nost pi­sa­nju. Da bih na­pi­sao je­dan do­bar afo­ri­zam tre­ba mi ne­ko­li­ko sa­ti raz­mi­šlja­nja, for­mu­li­sa­nja, ko­ri­go­va­nja i do­tje­ri­va­nja… Po­ne­kad to tra­je i po ne­ko­li­ko da­na… Za pi­sa­nje sa­ti­rič­nih afo­ri­za­ma neo­p­hod­ni su hra­brost, mi­sa­o­nost, oštro­um­nost, du­ho­vi­tost i jed­na ma­la do­za knji­žev­nog lu­di­la!
● Šta vo­li­te da či­ta­te?
- Vo­lim da či­tam, ali za či­ta­nje imam sve ma­nje vre­me­na... Ži­vot­ne oba­ve­ze mi to ne do­zvo­lja­va­ju. Omi­lje­ne knji­ge su mi ,,Maj­stor i Mar­ga­ri­ta” (Bul­ga­kov) i ,,Po­koj­ni Ma­ti­ja Pa­skal” (Lu­i­đi Pi­ran­de­lo). Omi­lje­ni pi­sac Do­sto­jev­ski. Po­sled­nja knji­ga ko­ju sam pro­či­tao je ,,Ka­pi­ja Bal­ka­na” od Sve­tla­ne Vel­mar Jan­ko­vić. Imam ve­li­ku bi­bli­o­te­ku knji­ga afo­ri­za­ma, oko 350 zbir­ki. Njih sva­ko­dnev­no či­tam i usa­vr­ša­vam se… Moj sa­vjet mla­dim pi­sci­ma je da što vi­še či­ta­ju, jer sa­mo ta­ko mo­gu da na­pre­du­ju!
● Šta bi afo­ri­zam bez po­li­ti­ke?
- Po­li­ti­ča­ri su po­sta­li glav­ne zvi­je­zde na­šeg jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta, po­sta­li su dio estra­de, pa je bi­lo nor­mal­no da do­bi­ju svo­je mje­sto i u afo­ri­zmi­ma. Za­slu­ži­li su to! I bez po­li­ti­ke afo­ri­zam bi bio afo­ri­zam, ali bi tre­ti­rao dru­ge te­me: kul­tu­ro­lo­ške, so­ci­jal­ne, sport­ske, dje­či­je, lju­bav­ne…
● Omi­lje­ni afo­ri­zam ili ne­ki ko­ji Vas je odu­še­vio u po­sljed­nje vri­je­me?
- ,,Sta­ri re­žim je mr­tav, ali je no­vom za­vje­štao or­ga­ne” (Mi­lan Be­štić); ,,Zdrav Čo­vjek ima hi­lja­du že­lja, a bo­le­stan sa­mo jed­nu. Da po­bi­je­di na iz­bo­ri­ma” (Bo­jan Ra­je­vić); ,,Mi­slio sam da ži­vi­mo kao sto­ka, a on­da sam gle­dao film o sto­čar­stvu u Dan­skoj” (Mom­či­lo Mi­haj­lo­vić); ,,Imam sli­ku o Vla­di. Hu­lje na plat­nu” (Velj­ko Raj­ko­vić); ,,Sa­njao sam te no­ćas. Sram te bi­lo!” (Alek­san­dar Ba­ljak); ,,Ne­mo­gu­će je slo­mi­ti duh srp­skog bor­ca po­što ga on ne no­si u bo­ci, ne­go u ču­tu­ri­ci!” (Bo­jan Bog­da­no­vić).
A.ĆU­KO­VIĆ


Bi­o­gra­fi­ja

Ni­nus Ne­sto­ro­vić, ro­đen je 1965. go­di­ne u Sme­de­rev­skoj Pa­lan­ci. Ži­vi u No­vom Sa­du, a ra­di u Pa­ra­ći­nu kao ca­rin­ski in­spek­tor. Član je Dru­štva knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne, gdje je i pred­sjed­nik sek­ci­je hu­mo­ri­sta i sa­ti­ri­ča­ra. Nje­go­vi afo­ri­zmi su pre­vo­đe­ni na ita­lijn­ski, polj­ski, en­gle­ski, slo­ve­nač­ki, bu­gar­ski, ma­ke­don­ski, ru­ski, če­ški, ru­mun­ski, ne­mač­ki i ba­skij­ski je­zik. Za­stu­pljen je u an­to­lo­gi­ja­ma srp­skog afo­ri­zma, ko­je su pre­ve­de­ne i ob­ja­vlje­ne u Ita­li­ji, Polj­skoj, Slo­ve­ni­ji, Ru­mu­ni­ji, Ru­si­ji i Špa­ni­ji. Ob­ja­vio je če­ti­ri knji­ge afo­ri­za­ma: ,,Iz­gu­žva­ne mi­sli”, ,,Si­zi­fe, Sr­bi­ne!”, ,,Ne­ras­ki­di­va ve­za”, ,,Voj­na taj­na”. Do­bit­nik je vi­še zna­čaj­nih na­gra­da.


I sa­ti­ra pa­ti od hi­per­pro­duk­ci­je

● Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu afo­ri­sti­čar­sku sce­nu na ovim pro­sto­ri­ma, od­no­sno na na­šem go­vor­nom pod­ruč­ju? Ko­je afo­ri­sti­ča­re bi­ste iz­dvo­ji­li?
- Već sko­ro po­la vi­je­ka afo­ri­zam igra zna­čaj­nu ulo­gu u knji­žev­no­sti, po­go­to­vo srp­skoj, ali bi­lje­ži­mo i mno­ga po­zna­ta ime­na na cr­no­gor­skoj, ma­ke­don­skoj, hr­vat­skoj, slo­ve­nač­koj i bo­šnjač­koj sa­ti­rič­noj i knji­žev­noj sce­ni. Afo­ri­zam se raz­vi­ja, na­pre­du­je… Na­ža­lost, ni­ko od knji­žev­nih kri­ti­ča­ra se ne ba­vi ana­li­zom afo­ri­zma, nje­go­vim mje­stom u sa­vre­me­noj knji­žev­no­sti, sa­dr­ža­jem, for­mom… U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­šlo je do hi­per­pro­duk­ci­je na svim po­ljim knji­žev­nog ra­da, pa ta­ko i u sa­ti­ri. Na hi­lja­de auto­ra pi­še afo­ri­zme, ali ma­lo je onih ko­ji iza se­be osta­vlja­ju zna­čaj­ni­ji trag. Ime­na Vla­de Bu­la­to­vi­ća VIB-a, Bra­ne Crn­če­vi­ća, Du­ška Ra­do­vi­ća, Mi­lo­va­na Vi­te­zo­vi­ća, Žar­ka Pe­ta­na i Mi­lo­va­na Ili­ća Mi­ni­mak­sa su svi­ma na­ma ve­o­ma do­bro po­zna­ta. Od auto­ra ko­ji stva­ra­ju u po­sled­njih tri­de­se­tak go­di­na iz­dvo­jio bih u Cr­noj Go­ri: Sa­va Mar­ti­no­vi­ća, Velj­ka Raj­ko­vi­ća, De­ja­na Tof­če­vi­ća, Ra­do­mi­ra Rac­ko­vi­ća i Vla­da Vla­ho­vi­ća... Što se Sr­bi­je ti­če, kon­ku­ren­ci­ja je za­i­sta ve­li­ka! Po­me­nu­ću sa­mo ne­ka ime­na: Alek­san­dar Ba­ljak, Mi­lan Be­štić, Alek­san­dar Čo­trić, Mi­lan To­do­rov, Ra­de Jo­va­no­vić, Slo­bo­dan Si­mić, Ve­sna Den­čić, Ra­ša Pa­peš… Za bu­duć­nost sa­ti­re na ovim pro­sto­ri­ma za­du­že­ni su: Bo­jan Ra­je­vić, Vla­da Dra­mi­ća­nin, Mi­o­drag Sto­šić, Sr­đan Din­čić, Sta­ni­slav To­mić…