Pro­fe­sor dok­tor Si­ni­ša Je­lu­šić odr­žao je pre­da­va­nje u okvi­ru vi­še­dnev­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Ži­vot i li­te­ra­tu­ra – Da­ni­lo Kiš u Ma­ti­ci srp­skoj”, po­sve­će­ne ve­li­ka­nu pi­sa­ne ri­je­či ko­ji je ro­đen u Su­bo­ti­ci, a dio ži­vo­ta pro­veo i na Ce­ti­nju.
Je­lu­ši­će­vo pre­da­va­nje ujed­no je bi­lo uvod u pro­jek­ci­ju TV fil­ma „Elek­tra”, ko­ji je za TV Be­o­grad re­ži­rao Ja­goš Mar­ko­vić na osno­vu isto­i­me­ne Ki­šo­ve dra­me. Ve­li­ki pi­sac je go­vo­rio da je nje­go­va „Elek­tra” za­pra­vo dru­ga­či­ji pre­vod, i po­ma­lo dru­ga­či­je či­ta­nje, dra­me ko­ju je Euri­pid na­pi­sao pri­je ne­ko­li­ko hi­lja­da go­di­na. Kiš je ura­dio kao adap­ta­ci­ju za po­tre­be Ate­ljea 212, `60-ih go­di­na 20. vi­je­ka.
Je­lu­šić je pod­sje­tio na ne­ko­li­ko pu­ta po­no­vlje­ni Ki­šov stav da ga je Elek­tra pri­vu­kla aso­ci­ra­ju­ći ga na cr­no­gor­sku tra­di­ci­ju tu­žba­li­ca.
– Taj blje­sak ce­tinj­skog re­flek­sa ima kod Ki­ša vr­lo zna­čaj­no mje­sto u kon­struk­ci­ji ove dra­me – re­kao je Je­lu­šić.
Elek­tra je, kao mit­ska te­ma, bi­la pred­met umjet­nič­ke ob­ra­de Euri­pi­da, So­fo­kla i Es­hi­la. Ri­ječ je o jed­noj od naj­po­zna­ti­jih dra­ma kla­sič­ne an­tič­ke Grč­ke.
– Po­ka­zu­je se da je Elek­tra već 20 vje­ko­va ve­o­ma ži­va i uvi­jek ak­tu­el­na, na­ro­či­to kroz po­ve­za­nost sa mi­tom o ca­ru Edi­pu – na­po­me­nuo je dr Je­lu­šić.
On je do­dao da je Ki­šo­va „Elek­tra” jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih dje­la ju­žno­slo­ven­ske dra­ma­tur­gi­je. Tra­gič­na kri­vi­ca ko­ja se sud­bin­ski pre­no­si, ne­u­mit­nost ljud­ske sud­bi­ne u grč­kom mi­tu je stra­šna, a kod Ki­ša je po­sta­vlje­na vr­lo di­rekt­no, uka­zao je dr Je­lu­šić, ob­ja­šnja­va­ju­ći ge­ne­a­lo­gi­ju glav­nih li­ko­va dra­me ko­ji je vr­lo va­žan i za nje­nu rad­nju.
Za­ni­mlji­vo je, is­ta­kao je Je­lu­šić, ka­ko je Kiš tran­sfor­mi­sao po­je­di­ne ju­na­ke kla­sič­ne dra­me o Elek­tri, i na taj na­čin omo­gu­ćio no­va či­ta­nja ove tra­ge­di­je. Je­di­no ni­je mi­je­njao tekst Elek­tre, na­po­me­nuo je Je­lu­šić. Kiš je osta­vio ne­dir­nu­tu nje­nu svje­snu i od­luč­nu že­lju za osve­tom oca, ko­ja vr­hu­ni ubi­stvom maj­ke.
– Va­žno je po­sta­vi­ti pi­ta­nje ko­li­ko je Da­ni­lo Kiš sli­je­de­ći Euri­pi­da za­do­vo­ljio osnov­ne prin­ci­pe tra­ge­di­je. Da li je po­sti­gao i efe­kat pro­či­šće­nja, ka­tar­ze? I na­rav­no, ko­li­ko se o tra­gič­nom ju­na­ku mo­že go­vo­ri­ti u smi­slu u ko­jem o nje­mu go­vo­ri Ari­sto­tel – za­pi­tao se Je­lu­šić.
On je na­gla­sio da je Euri­pi­do­vo dje­lo re­vo­lu­ci­o­nar­no, da pred­sta­vlja ras­kid sa do­ta­da­šnjom grč­kom tra­di­ci­jom, u smi­slu pro­ble­ma­ti­zo­va­nja re­li­gij­skog od­no­sa pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom grč­kom mi­tu. I još bit­ni­je, taj ras­kid je očit u či­nje­ni­ci da se uvo­di čo­vje­ko­va svi­jest i sa­vjest, ta­ko­zva­no „rva­nje du­še sa­me sa so­bom” ko­je je uvi­jek po­ve­za­no sa ubi­stvom, na­po­me­nuo je Je­lu­šić.
Po nje­go­vom su­du Kiš je mi­mo oče­ki­va­nja iz­u­zeo psi­ho­lo­šku di­men­zi­ju kri­vi­ce i unu­tra­šnjeg lo­ma.
- Pot­pu­no mi je ne­ja­sno ka­ko se to mo­glo do­go­di­ti, iako je imao pre­vod Ko­lo­ma­na Ra­ca, ko­ji je oči­gled­no kon­sul­to­vao. Raz­log mo­žda le­ži u či­nje­ni­ci da Kiš stal­no na­po­mi­nje da je pro­blem tran­sfor­ma­ci­ja je­zi­ka, ono što je kod Ra­ca ne­ko­mu­ni­ka­tiv­no on je na­sto­jao da uči­ni­ti ko­mu­ni­ka­tiv­nim. I on­da do­la­zi rez, u ko­me Kiš is­klju­ču­je ono naj­du­blje, psi­ho­lo­ško. Po me­ni, toj dra­mi ne­do­sta­je ono što je sa­ma su­šti­na Euri­pi­da – kri­vi­ca, auto­de­struk­ci­ja, sa­vjest... Kiš je sa­vjest usmje­rio na pro­blem mo­ral­no­sti, po­šte­nja, i vr­lo va­žno mje­sto da­je me­đu­sob­nom di­ja­lo­gu, iako je pot­pu­no iz­u­ze­to va­žno mje­sto – iz­nio je Je­lu­šić svoj stav o Ki­šo­voj „Elek­tri”. Ž.J.


Dr­ve­ni san­duk To­ma­sa Vul­fa

Ma­ni­fe­sta­ci­ja „Ži­vot, li­te­ra­tu­ra – Da­ni­lo Kiš u Ma­ti­ci srp­skoj” za­vr­ša­va se ve­če­ras okru­glim sto­lom u 19 ča­so­va, u okvi­ru ko­jeg će go­vo­ri­ti prof. dr So­nja To­mo­vić, prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić i doc. dr Go­ran Ra­do­njić. Na­kon okru­glog sto­la fil­mo­fi­li i po­što­va­o­ci Ki­šo­vog dje­la bi­će pri­ka­zan film „Dr­ve­ni san­duk To­ma­sa Vul­fa”, ra­đen po sce­na­ri­ju ovog ve­li­kog pi­sca, a ko­ji je re­ži­rao Bran­ko Ivan­da za TV Be­o­grad, 1973. go­di­ne.