Zbor­nik „Pu­te­vi vi­zan­tij­ske fi­lo­zo­fi­je” ko­ji je pri­re­dio doc. dr Mi­ko­nja Ke­ne­že­vić, a ko­ji je pro­šle go­di­ne ob­ja­vljen na en­gle­skom je­zi­ku, i to ni ma­nje ni vi­še ne­go u SAD, pro­mo­vi­san je u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Or­ga­ni­za­to­ri ovog iz­u­zet­no po­sje­će­nog pred­sta­vlja­nja su Od­sjek za dru­štve­ne na­u­ke MS i Cen­tar za he­len­ske stu­di­je.
Pred­sta­vlja­ju­ći zbor­nik doc. dr Du­šan Kr­cu­no­vić is­ta­kao je da se zna­čaj ove knji­ge, sa­či­nje­ne od 25 tek­sto­va auto­ra iz 12 ze­ma­lja, ogle­da u to­me što je oru­đe za raz­bi­ja­nje za­pad­ne fa­me, ste­re­o­ti­pa o Vi­zan­ti­ji kao kul­tur­nom ma­sto­don­tu, de­spo­ti­ji, ko­ja ne­ma sop­stve­nu fi­lo­zof­sku mi­sao. Pri­tom, is­ti­če Kr­cu­no­vić, pre­ne­bre­ga­va se či­nje­ni­ca da je ovo du­go­vje­ko car­stvo u isto­ri­ji čo­vje­ka, ko­je se te­me­lji­lo na har­mo­ni­ji vje­re i ci­vi­li­za­ci­je, i da je ta kul­tu­ra bi­la si­la bez či­jeg se dej­stva ne mo­že ra­zu­mje­ti ni­je­dan iole va­žan evrop­ski kul­tur­ni po­kret i fe­no­men. Čak i da­nas. Sve to bi­lo je mo­gu­će zbog in­ter­ak­ci­je hri­šćan­stva i he­len­stva (an­tič­ke grč­ke fi­lo­zof­ske mi­sli).
- Fi­lo­zo­fi­ja u Vi­zan­ti­ji, to po­ka­zu­je i či­tav ovaj zbor­nik, ni­je bi­la sa­mo in­stru­ment vje­re, kao što je bio slu­čaj na Za­pa­du u okvi­ru sho­la­sti­ke, ni­ti je fi­lo­zo­fi­ja bi­la pu­ko sred­stvo vjer­ske apo­lo­ge­ti­ke ili ra­ci­o­na­li­za­ci­ja hri­šćan­ske dog­ma­ti­ke. Fi­lo­zo­fi­ja je bi­la auten­ti­čan na­čin dis­kur­ziv­nog mi­šlje­nja i na­čin ži­vo­ta u vi­zan­tij­skoj kul­tu­ri – is­ti­če Kr­cu­no­vić. Do­da­je i da bi po­vra­tak vi­zan­tij­skom vi­đe­nju fi­lo­zo­fi­je kao na­či­nu ži­vo­ta, od­no­sno tra­ga­nja za isti­nom kao sa­stav­nim di­je­lom ži­vo­ta, raz­ri­je­ši­lo mno­ge kri­ze sa­vre­me­ne mi­sli i ži­vlje­nja.
Na slič­nom fo­nu go­vo­rio je i dr Fi­lip Iva­no­vić, ko­ji je ta­ko­đe is­ta­kao zna­čaj uče­nja i sta­rih ota­ca i an­tič­kih mi­sli­la­ca, iz ko­jih je ni­kla vi­zan­tij­ska fi­lo­zo­fi­ja. No, on se osvr­nuo i na či­nje­ni­cu za­što je mo­žda vi­zan­tij­ska fi­lo­zo­fi­ja, na­ro­či­to u 20. vi­je­ku, ne­ak­tu­el­na, Raz­lo­zi za ta­kav sud, ka­že dr Iva­no­vić, dje­li­mič­no su sa­dr­ža­ni i u ne­ga­tiv­nim ocje­na­ma Vi­zan­ti­je ve­li­kih za­pad­nih mi­sli­la­ca. Za­to, vi­zan­tij­ska fi­lo­zo­fi­ja još uvi­jek oče­ku­je is­tra­ži­va­nja ko­ja bi do­ka­za­la da je fi­lo­zo­fi­ja i te ka­ko bi­la pri­sut­na u Vi­zan­ti­ji.
- Ovaj zbor­nik je­dan je od pet ili šest zbor­ni­ka ob­ja­vlje­nih na za­pa­du ko­ji u se­bi sa­dr­ži sin­tag­mu vi­zan­tij­ska fi­lo­zo­fi­ja. Raz­li­ku­je se od pret­hod­nih zbor­ni­ka i po to­me jer su za­stu­plje­ni i mo­der­ni auto­ri, kao i vi­zan­tij­ski mi­sli­o­ci – ka­že dr Iva­no­vić, do­da­ju­ći da su za­stu­plje­ni tek­sto­vi ko­ji se ne ba­ve sa­mo re­cep­ci­jom tek­sto­va.
Pri­re­đi­vač zbor­ni­ka dr Mi­ko­nja Kne­že­vić ta­ko­đe je go­vo­rio o su­sre­tu he­le­ni­zma i hri­šćan­stva, ko­je je re­zul­ti­ra­lo vi­zan­tij­skom i kul­tu­rom i fi­lo­zo­fi­jom, a ko­ja je po­sred­no ili ne­po­sred­no uti­ca­la i na iz­grad­nju ne sa­mo na­šeg, ne­go uop­šte evrop­skog iden­ti­te­ta ba­zi­ra­nog na hri­šćan­stvu. Po­gre­šnim sma­tra te­o­ri­je ko­je vi­zan­tij­sku fi­lo­zo­fi­ju tre­ti­ra­ju kao pu­kog pre­no­si­o­ca sta­ro­grč­ke mi­sli. I dr Kne­že­vić pod­sje­ća na ne­ga­tiv­ne sta­vo­ve He­ge­la i Vol­te­re, kao i mark­si­stič­ke mi­sli­o­ce, ko­ji su ne­gi­ra­li vi­zan­tij­sku fi­lo­zo­fi­ju, kao i sve što je ve­za­no za po­jam vi­zan­tij­ski.
- To su ide­o­lo­ški kon­struk­ti ko­ji ne od­go­va­ra­ju fak­tič­kom sta­nju stva­ri, a na­sta­lo je kao pro­dukt pro­svje­ti­telj­skog od­no­sa pre­ma cje­lo­kup­noj sred­njo­vje­kov­noj tra­di­ci­ji, gdje se u Vi­zat­ni­ju pro­jek­to­va­lo sve ono što se de­ša­va­lo u la­tin­skom sred­njo­vje­ko­vlju. To je i po­slje­di­ca ten­den­ci­je da sve ono što je ka­rak­te­ri­sa­lo is­toč­no Ro­mej­sko car­stvo pred­sta­vi kao ne­kon­ku­rent­no fi­lo­zof­skim stru­ja­nji­ma ka­rak­te­ri­stič­nim za sho­la­sti­ku – re­kao je Kne­že­vić. Za­to, do­da­je on, tek sli­je­di pra­vi is­tra­ži­vač­ki po­sao na ovom po­lju, a ovaj zbor­nik je tek po­če­tak ot­kri­va­nja mno­gih li­ca vi­zan­tij­ske fi­lo­zo­fi­je.
Ž.J.


Vra­ti­mo se se­bi sa­mi­ma

Na kra­ju, or­ga­ni­za­to­ri su za­mo­li­li mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja da i on ne­što ka­že o te­mi zbor­ni­ka – vi­zan­tij­skoj fi­lo­zo­fi­ji.
- Či­ni se da smo pot­pu­no upreg­nu­ti u ko­la ono­ga što na­zi­va­mo za­pad­nom ci­vi­li­za­ci­jom, za­pad­nim vi­đe­njem svi­je­ta. To je na­ro­či­to do­šlo do iz­ra­za za vri­je­me vla­da­vi­ne mark­si­zma, a on je ne­shva­tljiv bez jed­ne fi­lo­zofk­se po­tke ko­ju je iz­nje­dri­la pro­svi­je­će­nost, a pri­je nje i sho­la­sti­ka, kao i pro­te­stan­ti­zam – re­kao je mi­tro­po­lit, do­da­ju­ći da je osno­va na­še ci­vi­li­za­ci­je upra­vo he­len­sko-vi­zan­tij­ska fi­lo­so­fi­ja.
- Ču­ve­na je re­če­ni­ca Gri­go­ri­ja Pa­la­me, ko­ja go­vo­ri o to­me da mi pro­po­vi­je­da­mo i svje­do­či­mo ova­plo­će­ni Lo­gos. Od­no­sno ne sa­mo te­o­ri­ju, več slo­ve­snu prak­su. I u to­me je naj­du­blja sin­te­za he­len­ske fi­lo­zo­fi­je i hri­šćan­stva – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, do­da­ju­ći da je zbor­nik bi­tan jer ra­svje­tlja­va bit­ne mo­men­te i na­šeg sa­vre­me­nog ži­vlje­nja, a „pod­sti­če po­vra­tak na­ma sa­mi­ma”.