Kul­tur­ni cen­tar „Sta­ra Bu­dva” od 2012. go­di­ne oku­plja ta­len­to­va­nu dje­cu i mla­de, ali i „ve­te­ra­ne” ko­ji vo­le da igra­ju, pje­va­ju, glu­me, i sa nji­ma ra­de vr­sni ko­re­o­gra­fi i tre­ne­ri sa 40-go­di­šnjim is­ku­stvom ste­če­nim u KUD „Ka­njoš”. An­sambl bro­ji oko 200 čla­no­va, po­la ih je iz Gr­blja, a po­la iz Bu­dve , to jest­ Pa­štro­vi­ća. Pred­sjed­nik dru­štva je Mar­ko Vu­jo­vić.
U pr­voj po­sta­vi KC „Sta­ra Bu­dva” igra oko 20 fol­klo­ra­ša ko­je vo­di Jo­van Mar­ti­no­vić, a nje­go­vi asi­sten­ti su Alek­san­dar Mla­de­no­vić i Ste­van Bo­jo­vić, ko­ji vo­de mla­đe gru­pe, B-an­sambl uz­ra­sta 10 do 15 go­di­na. Ra­de i sa pri­prem­nom gru­pom, či­ji se po­la­zni­ci ob­u­ča­va­ju u za­vr­šnim ko­ra­ci­ma da bi pre­šli u pr­vi sa­stav. Ima­ju dvi­je gru­pe sa po pe­de­se­tak ma­li­ša­na, što je ja­ko li­je­po vi­dje­ti, a ta­ko­đe nje­gu­ju i „ve­te­ran­ski sa­stav”, ko­ji oku­plja sta­ri­je lju­bi­te­lje fol­ko­ra.
- Za­ni­mlji­vo je, upo­zna­je­mo no­va dru­štva, no­ve lju­de, pu­tu­je­mo, a uz sva­ko­dnev­ne tre­nin­ge uči­mo ple­so­ve i ko­la ra­znih na­ro­da, upo­zna­je­mo raz­li­či­te kul­tu­re. Mno­go nam je va­žno da kon­tak­ti­ra­mo kroz ži­vu igru, a ne sa­mo pre­ko mo­bil­nih te­le­fo­na, in­ter­ne­ta, fej­sbu­ka - ka­že Su­za­na Te­šo­vić iz Gr­blja, ko­ja je po­sta­la čla­ni­ca KC „Sta­ra Bu­dva” pri­je dvi­je go­di­ne.
Da bi po­pu­la­ri­zo­va­li fol­klor kao kul­tur­nu tra­di­ci­ju, lju­di ko­ji vo­de dru­štvo ko­ri­ste sva­ku pri­li­ku da im čla­no­vi što vi­še na­stu­pa­ju, oda­zi­va­ju se sva­kom po­zi­vu, igra­ju, pu­tu­ju če­sto, bez ob­zi­ra na eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju. Pri­ja­lo im je i go­sto­va­nje u ko­tor­skom Kul­tur­nom cen­tru, na kon­cer­tu ko­ji je or­ga­ni­zo­va­lo KUD „Ni­ko­la Đur­ko­vić” kra­jem pro­šle go­di­ne.
Funk­ci­o­ni­šu kao ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja, ta­ko su re­gi­stro­va­ni, ali ra­de na to­me da se re­or­ga­ni­zu­ju kao kul­tur­no dru­štvo i da tra­že ve­ću po­dr­šku Op­šti­ne Bu­dva. Ima­ju svo­je pro­sto­ri­je po­red grad­ske pe­ka­re, gdje re­dov­no vje­žba­ju, a ka­da ima­ju ve­li­ke kon­cer­te, obez­bi­je­đen im je rad u Sport­skom cen­tru, je­di­ni ko­ji ima ka­pa­ci­te­te za ta­kav do­ga­đaj, s ob­zi­rom da Bu­dva ne­ma svoj Kul­tur­ni cen­tar. Pro­be su sva­ki dan osim ne­dje­lje, sa­la je za­u­ze­ta sko­ro to­kom ci­je­log da­na, a naj­vi­še ima dje­voj­či­ca.
- Ima­mo broj­no član­stvo, ali ja­ko sla­bo mu­ška­ra­ca, ve­ći­nom su čla­ni­ce že­ne, dje­voj­či­ce. Spa­ja­mo tu pri­prem­nu gru­pu sa ve­te­ra­ni­ma, gdje su uglav­nom mu­škar­ci, ima­mo ne­ko­li­ko mla­dih mo­ma­ka, ko­ji su volj­ni da ra­de, od naj­mla­đih pe­to­go­di­šnja­ka do onih sta­ri­jih. Da­nas je ta­kvo vri­je­me, po­go­to­vu u na­šem gra­du je si­tu­a­ci­ja ta­kva da fol­klor ne pri­vla­či lju­de ono­li­ko ko­li­ko bi tre­ba­lo. Tra­di­ci­ja na­rod­nih iga­ra, kul­tu­ra fol­klor­nog stva­ra­la­štva se ma­lo te­že pro­bi­ja po­red svih mo­der­nih sred­sta­va ko­mu­ni­ka­ci­je, ni­je la­ko da se uop­šte iko do­ve­de na pro­be, ali, eto, mi uspi­je­va­mo ne­ka­ko, ka­že tre­ner Alek­san­dar Mla­de­no­vić, ko­ji je fol­klor­no is­ku­stvo od dje­tinj­stva sti­cao u AKUD „Oro” u Ni­šu, a na­sta­vio ka­da se do­se­lio u Bu­dvu. No­šnje obez­be­đu­ju sa­mi, ši­ju ih uz po­moć pri­ja­te­lja, sve u sop­stve­noj re­ži­ji. Ra­de i na pro­u­ča­va­nju et­no­mu­zi­ko­lo­gi­je Pa­štro­vi­ća, ali te­ško do­la­ze do ma­te­ri­jal­nih tra­go­va i ži­vih sta­ro­sje­di­la­ca, ko­ji bi im pre­ni­je­li to umi­je­će.
- Že­li­mo­da sa­ču­va­mo od za­bo­ra­va i fol­kor­nu tra­di­ci­ju Pa­štro­vi­ća, ali je ja­ko te­ško na­ći oču­va­na sta­ra ko­la i ple­so­ve ko­ji su ra­ni­je igra­ni u Bu­dvi. Mo­žda se na­đe ne­ki dje­lić, ako i po­sto­ji, to ni­ko ne mo­že da ka­že. Is­tra­ži­va­li smo to za­jed­no sa na­šim pri­ja­te­lji­ma iz Pa­štro­vi­ća, moj ko­le­ga Ste­van Bo­jo­vić je odav­de, me­đu­tim, te­ško je da se išta na­đe. To je do­sta kom­pli­ko­va­no, ali ni­kad se ne sta­je, uvi­jek se ne­što ra­di. Mak­si­mal­no se tru­di­mo da obez­bi­je­di­mo sred­stva, a naj­ve­ću po­dr­šku nam da­ju ro­di­te­lji dje­ce - ka­že Mla­de­no­vić.
M.D.PO­PO­VIĆ


Nje­go­va­nje tra­di­ci­je kroz pri­ja­telj­stva

- Ne­dav­no smo go­sto­va­li na fe­sti­va­lu fol­klo­ra u Ni­šu, išli su čla­no­vi mla­đe gru­pe, odu­še­vlje­ni su što su ima­li pri­li­ku da se dru­že sa čla­no­vi­ma dru­gih an­sam­ba­la. Ići će­mo sa ve­te­ra­ni­ma za Ra­šku, za­tim za Kra­lje­vo kod du­go­go­di­šnjih pri­ja­te­lja. Na­rod­na mu­zi­ka i fo­klor su di­van na­čin za skla­pa­nje no­vih pri­ja­telj­sta­va, ra­di­mo na to­me da se po­dig­ne svi­jest mla­dih ge­ne­ra­ci­ja o zna­ča­ju nje­go­va­nja ove - is­ti­če Mla­de­no­vić.