Re­ži­ser ko­ji je u Cr­noj Go­ri, ali i re­gi­o­nu pre­po­znat kao autor ono­ga što ni­je glav­ni in­sti­tu­ci­o­nal­ni te­a­tar­ski tok, ko­ji se ne li­bi ra­da s dje­com i ama­te­ri­ma, jed­na­ko kao sa pro­fe­si­o­nal­ci­ma, je­ste Pe­tar Pe­ja­ko­vić. Ono, po če­mu je ta­ko­đe pre­po­zna­tljiv je­ste da sve ono što ra­di u po­zo­ri­štu je­ste du­bo­ko an­ga­žo­va­no i emo­ci­o­nal­no, da se za­i­sta do­ti­če sva­kog od nas uko­li­ko že­li­mo bi­ti is­kre­ni pre­ma se­bi i ono­me što nas okru­žu­je, i ako že­li­mo stva­ri na­zva­ti pra­vim ime­nom. Za­to, na­kon niz ra­di­o­ni­ca i ško­li­ca glu­me za dje­cu, Pe­ja­ko­vić tre­nut­no vri­jed­no ra­di sa od­ra­sli­ma ko­ji ne­ma­ju is­ku­stvo ra­da sa pro­fe­si­o­nal­nim re­ži­se­rom.
- Da­nas i sju­tra odr­ža­ću dvo­dnev­nu Ško­lu glu­me za od­ra­sle u Pod­go­ri­ci u pro­sto­ri­ja­ma Dram­skog stu­di­ja „Pra­zan pro­stor” u Sta­roj va­ro­ši. Ško­la je za­mi­šlje­na kao, za sa­da, jed­no­krat­na dvo­dnev­na dram­ska ra­di­o­ni­ca na­mi­je­nje­na od­ra­sli­ma. Ide­ju su pod­sta­kli ro­di­te­lji dje­ce i mla­dih ko­ji po­ha­đa­ju dram­ski stu­dio i ško­lu glu­me u Pod­go­ri­ci. Vi­še go­di­na po­ka­zu­ju in­te­re­so­va­nje da se or­ga­ni­zu­ju ra­di­o­ni­ce i za njih, a ne sam za nji­ho­vu dje­cu. Pro­gram na­šeg stu­di­ja je po­sta­vljen ta­ko da se ba­zi­ra na raz­vo­ju lič­no­sti, in­tro­spek­ci­ji i igri, a ne na obu­ci za glum­ce. Glu­ma je ov­dje vi­še sred­stvo, ne­go cilj, ta­ko da pret­po­sta­vljam da je to ono što je od­ra­sli­ma bi­lo iza­zov­no. Na­da­mo se da će ove ra­di­o­ni­ce po­sta­ti tra­di­ci­o­nal­ne i da će do­pri­ni­je­ti ono­me što je na­ma po­seb­no va­žno, a to je ču­va­nje dje­te­ta i nje­go­vih spe­ci­fič­nih vri­jed­no­sti u sva­kom od­ra­slom kao i po­lo­ža­ja dje­ce u sa­vre­me­nom dru­štvu.
● Tre­nut­no ra­di­te sa od­ra­sli­ma i pro­je­kat u Ko­to­ru. Po če­mu su ove dvi­je ra­di­o­ni­ce slič­ne i raz­li­či­te? Što im je ko­nač­ni cilj?
- „Po­zo­ri­šte o Ko­to­ru” je dio me­đu­na­rod­nog pro­jek­ta ko­ji re­a­li­zu­je Ex­pe­di­tio i ko­ji je za­mi­šljen kao du­ži niz po­zo­ri­šnih ra­di­o­ni­ca sa gra­đa­ni­ma ko­ji bi tre­ba­lo da re­zul­ti­ra po­zo­ri­šnom pred­sta­vom. Gra­đa­ni Ko­to­ra, svi oni ko­ji su htje­li sa „da­sa­ka ko­je ži­vot zna­če” da pro­go­vo­re o svo­jem gra­du, sa­mi su se pri­ja­vlji­va­li na jav­ni po­ziv. Po­če­li smo sa ra­di­o­ni­ca­ma u de­cem­bru i do­sad ih je bi­lo dva­de­se­tak, a kroz pro­ces je pro­šlo oko 50 lju­di raz­li­či­tog uz­ra­sta i pro­fi­la. Uče­sni­ci sa­mi pred­la­žu sce­ne ko­je su ve­za­ne za Ko­tor i ko­je su dio nji­ho­vog is­ku­stva, ta­ko da je to svo­je­vr­stan do­ku­men­tar­ni pro­ces ko­ji tre­ba da osvi­je­tli na je­dan li­čan i te­a­tra­lan na­čin tre­nu­tak u ko­jem ži­vi­mo i na ko­ji do­ži­vlja­va­mo vla­sti­ti grad. Plan je da se pre­mi­je­ra po­zo­ri­šne pred­sta­ve odr­ži po­čet­kom ju­na. Uvje­ren sam da po­zo­ri­šte ima sna­ge da osvi­je­tli od­re­đe­ne dru­štve­ne i lič­ne fe­no­me­ne, te da po­kre­ne i do­pri­ne­se pro­mje­na­ma, ka­ko so­ci­jal­nim, ta­ko i lič­nim. Na od­re­đen na­čin, po­zo­ri­šte je ov­dje vr­sta dru­štve­ne te­ra­pi­je.
● Uve­li­ko pri­pre­ma­te i pro­gra­me ovo­go­di­šnjeg Ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu. Da li ste već se­lek­to­va­li ne­ke pred­sta­ve? Ho­će li bi­ti ne­kih no­vi­te­ta u od­no­su na pret­hod­na iz­da­nja? Da li će­te i ove go­di­ne osta­ti pod okri­ljem Ko­to­rAr­ta i ho­će­te li us­pje­ti da za­o­kru­ži­te fi­nan­sij­sku kon­struk­ci­ju?
- Se­lek­ci­ja 24. Ko­tor­skog fe­sti­val po­zo­ri­šta za dje­cu bi­će go­to­va za 15 da­na. Fe­sti­val je dio Ko­to­rAr­ta i pri­pre­me se od­vi­ja­ju ve­o­ma do­bro. Od 1. do 12. ju­la će u Ko­to­ru bi­ti pri­ka­za­no 15 po­zo­ri­šnih pred­sta­va. Ima­će­mo pr­vi put pred­sta­ve iz Ko­re­je i Tur­ske, kao i mno­gih evrop­skih ze­ma­lja. Na Fe­sti­va­lu će pre­mi­jer­no bi­ti iz­ve­de­na pro­fe­si­o­nal­na pred­sta­va u ko­pro­duk­ci­ji Ko­tor­skog fe­sti­val po­zo­ri­šta za dje­cu i Grad­skog po­zo­ri­šta iz Pod­go­ri­ce. U pi­ta­nju je pred­sta­va „Ka­vez”, dram­ski tekst ko­ji je po­bi­je­dio na dru­gom Kon­kur­su za naj­bo­lji cr­no­gor­ski dram­ski tekst na­mi­je­njen dje­ci i mla­di­ma. Autor je mla­da re­di­telj­ka Mir­ja­na Me­do­je­vić ko­ja će i re­ži­ra­ti pred­sta­vu. U pri­pre­mi je i iz­da­nje ilu­stro­va­ne knji­ge „Ka­ko ra­stu ve­li­ki lju­di” na­sta­le kao tekst isto­i­me­ne pred­sta­ve ko­ja se ba­vi Nje­go­še­vim dje­tinj­stvom. Knji­gu je na­sta­la za­pi­si­va­njem to­kom pro­ba za pred­sta­vu, pa smo glum­ci Sla­vi­ša Gru­bi­ša, Mi­šo Ob­ra­do­vić i ja ko­a­u­to­ri. Ilu­stra­ci­je ra­di Đor­đi­je Ka­le­zić, a knji­gu oče­ku­je­mo u ma­ju. To je na­sta­vak na­še iz­da­vač­ke dje­lat­no­sti, bi­će još iz­ne­na­đe­nja, ali o to­me dru­gi put.Ž.JANjUŠEVIĆ


Pra­va pred­sta­va

● Mo­že­mo li usko­ro oče­ki­va­ti da vi­di­mo i ne­ki ko­mad gdje će­te se Vi pot­pi­sa­ti kao re­ži­ser, ako iz­u­zme­mo ko­tor­sku ra­di­o­ni­cu, ili Vas ipak mo­že­mo sma­tra­ti re­ži­se­rom pred­sto­je­će pre­mi­je­re?
- „Po­zo­ri­šte o Ko­to­ru” ću pot­pi­sa­ti kao re­ži­ser i to je pod­jed­na­ko „pra­va” pred­sta­va kao i ne­ke dru­ge dram­ske pred­sta­ve, ako ne i istin­ski­ja zbog svog do­ku­men­tar­nog ka­rak­te­ra. Po­tom me oče­ku­je re­ži­ja ko­ma­da „Škr­ti ber­be­rin” Alek­san­dra Po­po­vi­ća u Pan­če­vu i „Ka­pi­ta­li­zam za dje­cu” u Kra­ljev­skom po­zo­ri­štu „Zet­ski dom” na je­sen.