Zbor­nik ra­do­va „Da­ni­lo Kiš – osam­de­set go­di­na od ro­đe­nja (1935-2015)”, u ko­jem se na­šlo 17 stu­di­ja o ve­li­kom knji­žev­ni­ku, pro­mo­vi­san je ju­če u pu­noj sa­li Crnogorske akademije na­u­ka i umjet­no­sti. Ri­ječ je o iz­da­nju na­še Aka­de­mi­je u ko­jem su ob­ja­vlje­ni ra­do­vi ko­ji su se ču­li na ve­li­kom na­uč­nom sku­pu ko­jim je CA­NU u ma­ju obi­lje­ži­la osam de­ce­ni­ja od ro­đe­nja i 20 go­di­na od upo­ko­je­nja jed­nog od naj­ve­ćih evrop­skih pi­sa­ca 20. vi­je­ka.
Pred­sjed­nik or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra na­uč­nog sku­pa aka­de­mik Ne­nad Vu­ko­vić pod­sje­tio je na Ki­šo­vu tur­bu­lent­nu bi­o­gra­fi­ju, po­seb­no te­ško dje­tinj­stvo obi­lje­že­no na­ci­stič­kom oku­pa­ci­jom Evro­pe i stra­da­njem nje­go­vog oca Edu­ar­da u Aušvi­cu. On je pod­sje­tio i ko­li­ko je ve­li­ki uti­caj na Ki­ša i nje­gov ka­sni­ji in­te­lek­tu­al­ni an­ga­žman ima­lo i nje­go­vo cr­no­gor­sko po­ri­je­klo po maj­ci Mi­li­ci, i dru­že­nje sa uja­kom, ugled­nim isto­ri­ča­rem Ri­stom Dra­gi­će­vi­ćem.
- Osta­lo je knji­žev­no dje­lo da nam go­vo­ri o nje­mu, osta­le su op­tu­žbe i po­le­mi­ke u ko­ji­ma je uče­stvo­vao, nje­go­vi in­ter­vjui. On je pi­sac po onom Ge­te­o­vom uzo­ru `nema na­ci­o­nal­ne umjet­no­sti, ne­ma na­ci­o­nal­ne nauke` - po­ru­čio je, iz­me­đu osta­log, Vu­ko­vić.
Da­ni­lo Kiš je spoj je­vrej­ske mit­ske na­ra­ci­je i cr­no­gor­skog ep­ske tra­di­ci­je, ka­za­la je prof. dr So­nja To­mo­vić Šun­dić. U svom dje­lu sli­je­dio je s jed­ne stra­ne mit­sko, i sa dru­ge isto­rij­sko. Isto­vre­me­no, Kiš je bio ho­mo po­li­ti­kus, ko­ji je kri­tič­ki pre­i­spi­ti­vao dvi­je do­mi­nant­ne ide­o­lo­gi­je 20. vi­je­ka, ko­je su uni­šti­le mi­li­o­ne lju­di, ka­za­la je ona.
Na­gla­ša­va­ju­ći da Zbor­nik či­ne pri­lo­zi ko­ji iz­u­zet­no ozbilj­no ana­li­zi­ra­ju este­ti­ku, eti­ku, po­li­ti­ku i knji­žev­ni je­zik, To­mo­vić Šun­dić je na­gla­si­la da dje­lo Da­ni­la Ki­ša to­li­ko bo­ga­to i zna­čaj­no da „pred­sta­vlja po­li­se­man­tič­ku cje­li­nu, ko­je po sim­bo­li­ma či­ni hi­per bo­ga­tu cje­li­nu ko­je iz­i­sku­je obi­lje tu­ma­če­nja”.
- Da­ni­lo Kiš je sma­trao da knji­žev­nost tre­ba da is­pra­vi ne­prav­du ko­ja je uči­nje­na obič­nom čo­vje­ku. Ki­šo­va knji­žev­na te­ma bi­la je taj obič­ni čo­vjek, onaj iz sta­ti­sti­ke o ubi­je­ni­ma. Taj po­je­di­nac je za nje­ga bio zna­ča­jan, vri­je­dan. Kiš je sma­trao da je knji­žev­nost du­žna da is­pra­vi ne­prav­du i da bu­de pod­sjet­nik – ka­za­la je ona.
Dje­lo ka­kvo je Kiš osta­vio ni­ko­ga ni­je i ne­će osta­vlja­ti rav­no­du­šnim, „ono iza­zi­va vre­nje Ki­šo­vog knji­žev­nog i in­te­lek­tu­al­nog stva­ra­la­štva”, ka­ko je re­kla, „raz­lo­ge za na­pa­de i op­tu­žbe ko­ji­ma je on bio iz­lo­žen po­sled­njih go­di­na svog ži­vo­ta. Upra­vo ti na­pa­di uči­ni­li su, ka­ko je ka­za­la, Ki­šo­vo dje­lo još vred­ni­jim.
- Da­ni­lo Kiš je za­du­žio Cr­nu Go­ru i nje­nu knji­žev­nu tra­di­ci­ju – za­klju­či­la je na kra­ju So­nja To­mo­vić Šun­dić.
Aka­de­mik Ra­do­mir V. Iva­no­vić je pod­sje­tio da je o Ki­šu ob­ja­vlje­no pre­ko 50 iz­da­nja, zbor­ni­ka i iz­bo­ra, no da se CA­NU mo­že po­hva­li­ti da je je­di­na na­uč­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja je ob­ja­vi­la Zbor­nik o nje­mu i nje­go­vom dje­lu.
Na­gla­ša­va­ju­ći da se osvr­ti na dje­lo Ki­ša mo­gu po­di­je­li­ti u tri vr­ste – po­hval­ne, kri­tič­ne i objek­tiv­ne, aka­de­mik Iva­no­vić je is­ta­kao da re­fe­ra­ti iz Zbor­ni­ka „Da­ni­lo Kiš – osam­de­set go­di­na od ro­đe­nja (1935-2015)” pred­sta­vlja­ju isto­vre­me­no svje­do­čan­stvo i re­per na­šeg od­no­sa pre­ma ve­li­kom dje­lu. Oni svje­do­če ka­ko se ne­ko dje­lo naj­bo­lje bra­ni svo­jom auten­tič­no­šću, za­klju­čio je Iva­no­vić.
U Zbor­ni­ku su, iz­me­đu osta­lih, ob­ja­vlje­ni i osvr­ti sva tri uče­sni­ka ju­če­ra­šnje pro­mo­ci­je, za­tim, hr­vat­skog aka­de­mi­ka Ton­ka Ma­ro­e­vi­ća, prof. dr Ja­smi­ne Ah­me­ta­gić, Du­ša­na Iče­vi­ća, prof. dr Li­di­je To­mić, Mir­ja­ne Be­čej­ski, Ve­sne Vu­ki­će­vić, Da­ni­je­le Ra­do­je­vić, Je­le­na Ba­ša­no­vić, dr So­fi­je Ka­le­zić Đu­rič­ko­vić.
S.Ć.