Ilu­stro­va­na baj­ka „Vr­tu­ljak”, či­ji tekst je na­pi­sa­la Ni­ko­le­ta Pe­tro­vić Ko­vač, a ilu­stra­ci­je ura­dio No­vi­ca Ko­vač, pro­mo­vi­sa­na je u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri u Pod­go­ri­ci. Na pro­mo­ci­ji su go­vo­ri­li Alek­san­dar Vu­jo­vić, Ni­ko­le­ta Pe­tro­vić Ko­vač i Ma­ri­ja Ja­nju­še­vić, ko­ja je ujed­no i mo­de­ri­ra­la pro­mo­ci­ju.
- Ova baj­ka sa­dr­ži du­bo­ku taj­nu. Dok smo od­ra­sta­li, mi­sli­li smo da su baj­ke sa­mo za dje­cu, me­đu­tim, to su šti­va ko­ja su du­bo­ko uko­ri­je­nje­na u vas­pi­ta­nje i obra­zo­va­nje mno­gih na­ro­da i ge­ne­ra­ci­ja i ge­ne­ra­ci­ja lju­di pri­je nas. Svi smo mi od­ra­sta­li uz baj­ke, pre­ko na­ših dje­do­va i ba­ba. Ži­vot ni­je baj­ka, ali uvi­jek vo­li­mo da se vra­ti­mo u taj svi­jet, da ma­šta­mo, da za­mi­šlja­mo – ka­zao je go­vo­re­ći o knji­zi Alek­san­dar Vu­jo­vić. On je po­ja­snio da je u da­na­šnje vri­je­me baj­ka po­sta­la ri­jet­ko šti­vo.
- Ri­jet­ki su lju­di ko­ji se ba­ve šti­vom za dje­cu, na­ro­či­to baj­ka­ma. One su mno­gi­ma bi­le neo­t­kri­ve­ne, ta­ko da je ovo za­i­sta smio, pi­o­nir­ski po­du­hvat Ni­ko­le­te i No­vi­ce Ko­va­ča. Baj­ka je za njih ne­što što je od iz­u­zet­nog zna­ča­ja i si­gu­ran sam da su u njoj da­li svoj mak­si­mum ka­ko bi do­ča­ra­li dje­tinj­stvo. Iako mno­gi sma­tra­ju da su baj­ke na­mi­je­nje­ne dje­ci, sma­tram da što se vi­še bu­de­mo vra­ća­li baj­ka­ma i na­rod­nom pre­da­nju, da će­mo si­gur­no bi­ti pu­no bo­ga­ti­ji – ka­zao je Vu­jo­vić, za­klju­ču­ju­ći da mu je dra­go što po­sto­je lju­di ko­ji se tru­de da uče dje­cu da či­ta­ju i vo­le baj­ke.
Autor­ka tek­sta Ni­ko­le­ta Pe­tro­vić Ko­vač is­ta­kla je da se s No­vi­com o sve­mu do­go­va­ra­la pri­li­kom iz­ra­de baj­ke.
- Za me­ne je to zna­či­lo da smo mo­ra­li us­po­sta­vi­ti most iz­me­đu nas i sve­ga ono­ga gdje bih sa­ma mo­žda za­lu­ta­la, u ne­pred­vi­di­vo ili ne­ka ma­šta­nja. Gra­de­ći taj most me­ni se sve vi­še otva­ra­la i pri­ka­zi­va­la ta ču­de­snost sva­ko­dne­vi­ce. Htje­la sam po­svje­do­či­ti da je sva­ki tre­nu­tak na­šeg bi­ti­sa­nja ču­de­san. Ču­de­sno je ka­ko tra­va ra­ste i ka­ko svi­jet pu­pi. Ka­da se us­pi­je­mo otrg­nu­ti ma­lo­du­šno­sti, neo­pi­si­va je za­go­net­ka svi­jet, čo­vjek i sve u svi­je­tu – ka­za­la je Ni­ko­le­ta Pe­tro­vić Ko­vač. Ona je do­da­la da joj je na­mje­ra bi­la da go­vo­ri o že­lji i če­žnji za du­hov­nim.
Ma­ri­ja Ja­nju­še­vić je i pro­či­ta­la ne­ke di­je­lo­ve baj­ke is­ti­ču­ći i ne­ko­li­ko zna­čaj­nih mo­ti­va, od ko­jih joj je naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji bio mo­tiv vje­ve­ri­ce.
- Ilu­stro­va­na baj­ka ,,Vr­tu­ljak”, či­ji na­ra­tiv i li­kov­no rje­še­nje pot­pi­su­ju No­vi­ca Ko­vač i Ni­ko­le­ta Pe­tro­vić Ko­vač, a di­zajn Ili­ja Nik­če­vić, na še­zde­se­tak stra­na do­no­si neo­bič­nu pri­ču/ilu­stra­ci­ju ko­ja pod­ri­va kon­ven­ci­je tra­di­ci­o­nal­ne, čak i mo­der­ne baj­ke. Ova baj­ka je sa­mo na­iz­gled fik­si­ra­na za hro­no­top pu­to­va­nja, me­đu­tim nje­nu (jed­no­stav­nu) li­ne­ar­nost uslo­žnja­va­ju neo­bič­ne ilu­stra­ci­je, od ko­jih je sva­ka iz­ve­de­na dr­ve­nom bo­ji­com, pa se u su­sre­tu ri­je­či i sli­ke za pa­žlji­vog či­ta­o­ca otva­ra me­ta­ni­vo estet­skog i sa­znaj­nog ra­zu­mi­je­va­nja baj­ke, ko­ja će ne­sum­nji­vo bi­ti za­ni­mlji­va i dje­ci i od­ra­sli­ma. Re­per­to­ar ču­de­snih bi­ća, si­tu­a­ci­ja i za­ple­ta ka­rak­te­ri­sti­čan za tra­di­ci­o­nal­nu baj­ku u „Vr­tulj­ku” je sve­den na mi­ni­mum. Baj­kov­na ima­gi­na­ci­ja i u li­kov­nom i u tek­stu­al­nom smi­slu vi­še se na­sla­nja na teh­ni­ku one­o­bi­ča­va­nja, te na per­spek­ti­vu od­ra­slih ju­na­ka ko­ji svi­jet po­sma­tra­ju oči­ma dje­te­ta – is­ta­kla je Ja­nju­še­vić u svom iz­la­ga­nju.
A.Ć.