Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Dobila finansijsku injekciju od Hitne pomoći * Za državni vrh tenderi ne važe * Brajuško u samici zbog straha od linča * Turiste postrojavali pa ih šamarali * Vatrena stihija odnijela više od 60 života * Moskvi sankcije, Briselu šamar * NATO berićet
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 19-06-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Vuk Maraš, direktor Monitoring programa MANS-a:
Nakon ljetnje pauze čeka nas serija lokalnih izbora, koje u praksi nema ko da sprovede niti da kontroliše.

Vic Dana :)

Došli Mujo i Fata na bračno savjetovanje kod psihologa.
Fata se navila kako je Mujo ne voli više kao prije, ne gotivi je, raspričala se naveliko. Doktor iznenada ustane, strastveno poljubi Fatu u usta, počne da je hvata i gnječi na različitim mjestima i sjedne. Fata zanijemila i samo gleda.
Doktor se okrena Muju i kaže: „Vidiš, ovo njoj treba bar tri puta sedmično”.
Kaže Mujo: „Ma, doktore, mogu ja nju dovest ponedjeljkom i srijedom ali, vala, petkom ne mogu, igram fudbal sa jaranima”.


- Stariji čovjek, gluv na desno uvo traži ženu gluvu na lijevo uvo radi poznatstva i dobrog razumijevanja!
- Šifra: Dolby Surround!


- Uciteljica pita Pericu: koliko je dva i dva, a Perica kao iz topa odgovara četiri.
Na to će učiteljica: sjedni, pet.
Perica: Aaaaaaa, da, da pet!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Kultura INTERVJU: PROFESOR JULIO MARIĆ GOVORI ZA „DAN”
Dirigenta bolje ocjenjuje orkestar od kritičara
Julio Marić u Podgorici - predah od probe Dirigenta bolje ocjenjuje orkestar od kritičara Danas ljudi dobro poznaju djela, ali nemaju tehniku dirigovanja, pa im se rastura orkestar. Mada, ne valja ni kada dirigent previše maše rukama, nema koristi od velikih kretnji, jer dirigent više kaže očima. A najvažnije je kad orkestar vidi da vi poznajete djelo, da njime vladate, tu onda nema problema
Pod­go­rič­ka Umjet­nič­ka ško­la za mu­zi­ku i ba­let „Va­sa Pa­vić” ne­dav­no je kon­cer­tom „Su­sret ge­ne­ra­ci­ja” pro­sla­vi­la je 70 go­di­na kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da. Ju­bi­lej iz­u­zet­no zna­ča­jan ne sa­mo za ovu ško­lu, već uop­šte mu­zič­ku sce­nu Cr­ne Go­re. Tim po­vo­dom ofor­mi­li su sim­fo­nij­ski or­ke­star sa­sta­vljen od sa­da­šnjih i ne­ka­da­šnjih uče­ni­ka i pro­fe­so­ra ove ško­le, a di­ri­go­vao je ču­ve­ni di­ri­gent i kom­po­zi­tor, ko­ji je i sam bio đak i pro­fe­sor ove ško­le, Ju­lio Ma­rić. Ta­ko je po­no­vo u Cr­noj Go­ri, na­kon de­set go­di­na ne­ki mu­zič­ki sa­stav bio ru­ko­vo­đen di­ri­gent­skom pa­li­com Ju­li­ja Ma­ri­ća, ko­ji sa­da ži­vi u Sa­ra­je­vu, gdje i pre­da­je na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji.
- Zad­nji put sam ov­dje di­ri­go­vao 2007, a iz Cr­ne Go­re sam se u Sa­ra­je­vo vra­tio 2000. go­di­ne. Ovo­li­ko vre­me­na pro­te­klo je, iskre­no re­če­no, jer me ni­ko ni­je zvao. Da me je ne­ko zvao do­šao bih – ka­že Ma­rić za „Dan” i do­da­je „to me ni­je po­vri­je­di­lo, ali na­lju­ti­lo je­ste. No do­bro, ljut­nja pro­đe”.
●Di­ri­go­va­li ste pre­ko 500 kon­ce­ra­ta u ze­mlji i ino­stran­stvu. Ipak, bi­lo bi za­ni­mlji­vo ču­ti ka­ko je iz­gle­dao Vaš pr­vi di­ri­gent­ski na­stup?
- Pr­vi kon­cert sam di­ri­go­vao kao stu­dent dru­ge go­di­ne u Sa­ra­je­vu, a to je bi­lo 1963. go­di­ne. Di­ri­go­vao sam Mo­car­ta, Uver­ti­ru za „Fi­ga­ra” i Haf­ne­ra, i imao sam so­li­stu. Mi­slim da je to bio Kon­cert za kla­ri­net u f-mo­lu od Ve­be­ra. Dav­no je to bi­lo. Ta­da sam bio ja­ko ne­is­ku­san. Ina­če u tom or­ke­stru svi­rao sam vi­o­lu, a to je bio moj is­pit­ni kon­cert iz di­ri­go­va­nja. Ni­sam bio ni mno­go svje­stan, ni gdje sto­jim, ni što ra­dim. To je bi­la di­ri­gent­ska tre­ma.
●Da li i sa­da ima­te tre­mu?
- Mo­žda ma­lo pred po­če­tak. Ne bi va­lja­lo da ne­ma ni­ma­lo tre­me, jer bi to zna­či­lo da sve me­ha­nič­ki ra­di­te. Mo­ra bi­ti ma­lo tre­me. To je kao ne­ka pod­sti­caj­na ener­gi­ja.
●Ko­ji kon­cert Vam je ostao u po­seb­nom sje­ća­nju?
- Bi­lo je mno­go kon­ce­ra­ta, i pri­je ovog ra­ta mno­go sam di­ri­go­vao po Evro­pi. Ipak, je­dan se kon­cert iz­dva­ja, kon­cert u Ka­za­nju, Ta­tar­ska Re­pu­bli­ka je to. Pri­je po­čet­ka, dig­nem ru­ke, i ču­jem – njet ma­e­stro. Ja spu­stim ru­ke, po­no­vo dig­nem ru­ke, i opet – njet ma­e­stro. I obo­i­sta mi ma­še ru­kom da ne­ma no­ta. I po­što se zna ka­kvi su mu­zi­ča­ri Ru­si, ja sam mu dao svo­ju par­ti­tu­ru da svi­ra iz nje. I on­da je čak je­dan dru­gi mu­zi­čar sjeo po­red nje­ga i okre­tao mu no­te, a ja sam di­ri­go­vao bez par­ti­tu­re ci­je­li kon­cert, Be­to­ve­no­vu sim­fo­ni­ju. Imam obi­čaj da to­kom kon­cer­ta dr­žim par­ti­tu­ru na pul­tu jer se or­ke­star osje­ća si­gur­ni­je. To je psi­ho­lo­ški mo­me­nat.
● Što je naj­bit­ni­je za di­ri­gen­ta, bez ob­zi­ra da li je na po­čet­ku ili ima ve­li­ko is­ku­stvo kao Vi?
- Ta­da je uslov bio, ko že­li da stu­di­ra di­ri­go­va­nje, da po­zna­je je­dan gu­dač­ki in­stru­ment i kla­vir, a ja sam to­kom sred­nje ško­le za­vr­šio oba. Ta­ko­đe, mo­ra do­bro vla­da­ti te­o­ret­skim pred­me­ti­ma, ka­ko bi znao ana­li­zi­ra­ti dje­lo, ka­ko bi znao pro­na­ći se­be u nje­mu, i da zna pra­ti­ti. Jer, bez de­talj­ne ana­li­ze dje­la ne­ma di­ri­go­va­nja.
● Zna­či, ana­li­za je bit­ni­ja od onog osje­ća­ja ko­ji pu­bli­ka do­bi­je dok gle­da di­ri­gen­ta ka­ko dr­ži pod ko­nac mu­zi­ča­re, na oku­pu?
- Di­ri­go­va­nje je po­seb­na teh­ni­ka. Ima i to­ga da­nas da lju­di do­bro po­zna­ju dje­la, ali ne­ma­ju teh­ni­ku di­ri­go­va­nja, pa mu se ras­tu­ra or­ke­star. Ma­da, ne va­lja ni ka­da di­ri­gent pre­vi­še ma­še ru­ka­ma, ne­ma ko­ri­sti od ve­li­kih kret­nji, jer di­ri­gent vi­še ka­že oči­ma. A naj­va­žni­je je kad or­ke­star vi­di da vi po­zna­je­te dje­lo, da nji­me vla­da­te, tu on­da ne­ma pro­ble­ma. Or­ke­star naj­bo­lje ocje­nju­je jed­nog di­ri­gen­ta, ba­da­va kri­ti­ka pi­še, ka­ko ga or­ke­star pri­mi to je to.
● Kad mu­zi­ča­ri po­ku­ša­va­ju da „is­kli­znu” di­ri­gen­tu?
- Oni su ne­sta­šni kad im po­sta­ne do­sad­no, i to je naj­go­re. Ta­da tre­ba za­vr­ši­ti pro­bu. Kad vi­di­te da je or­ke­star umo­ran tre­ba za­vr­ši­ti s vje­žba­njem, a su­tra će vam da­ti vi­še. Ni­kad pod pre­si­jom ne tre­ba ra­di­ti. To sam na­u­čio jer sam i sam kao mu­zi­čar svi­rao 15 go­di­na u or­ke­stru, i znam ka­ko mu­zi­ča­ri di­šu.
● Do­sta ste di­ri­go­va­li i sa re­vi­jal­nim, džez or­ke­stri­ma, sa­sta­vi­ma ko­ji ni­su ti­pič­no kla­sič­ni sim­fo­nij­ski or­ke­star.
- To sam ra­dio u po­čet­ku, jer ta­da u Sa­ra­je­vu ni­je bi­lo di­ri­gen­ta za za­bav­nu mu­zi­ku, pa sam ra­dio sa ple­snim or­ke­strom, re­vi­jal­nim, na­rod­nim. Pa sam pi­sao za­bav­ne kom­po­zi­ci­je, aran­žma­ne za za­bav­nu i na­rod­nu mu­zi­ku. Pi­sao sam na­rod­nu mu­zi­ku, a pi­sao sam pod pse­u­do­ni­mom Jak­ša Ma­rić. Mno­gi do sko­ro ni­su zna­li da je pje­sma „Ja te pje­smom zo­vem”, ko­ju pje­va Han­ka Pal­dum, mo­ja pje­sma, ja sam je na­pi­sao. Jer ta­da, ka­da sam to pi­sao, bi­lo je pri­go­vo­ra da ne bi tre­ba­lo to da ra­dim po­što sam već ta­da bio na fa­kul­te­tu pro­fe­sor. A, ja se to­ga ni­sam mo­gao otre­sti. Re­ci­mo, na­pi­sao sam i pje­smu za Evro­vi­zi­ju, ko­ja je pred­sta­vlja­la Ju­go­sla­vi­ju u Na­pu­lju 1965. go­di­ne, a ko­ju je pje­vao Vi­ce Vu­kov, „Če­žnja”. Na­pi­sao sam oko 580 tih kom­po­zi­ci­ja.
●Za­što mu­zi­ča­ri kla­sič­ne mu­zi­ke bje­že od po­pu­lar­nih žan­ro­va, i za­što se to sma­tra kao ne­što ma­nje vri­jed­no?
- Mno­gi bje­že za­to što to ne zna­ju, ne mo­gu se u to upu­sti­ti, ne že­le da tu do­ži­ve ne­u­spjeh. Tre­ba i to zna­ti, ni to ni­je la­ko. I to je za­nat, i to ni­je ni­ka­kva sra­mo­ta. Mo­gu re­ći da sam jed­no vri­je­me od to­ga ži­vio, na­kon stu­di­ja.
Ž. JA­NjU­ŠE­VIĆ


Tre­ba zna­ti za­dr­ža­ti pro­fe­so­ra

●Zna­mo da je do­bar dio Va­še ka­ri­je­re ve­zan za Pod­go­ri­cu, Cr­nu Go­ru, a ve­li­ki dio za Sa­ra­je­vo. Da li se­be do­ži­vlja­va­te kao sa­ra­jev­skog ili cr­no­gor­skog mu­zi­ča­ra?
- Ne bih znao ka­za­ti. Re­ci­mo, bio sam na Ce­ti­nju go­di­nu i po, u Ko­to­ru pet, u Pod­go­ri­ci dvi­je, pa on­da osam, a u Sa­ra­je­vu sam od 1962. go­di­ne. Odav­de sam oti­šao za­to što me ov­dje ni­su zna­li za­dr­ža­ti, a u Sa­ra­je­vu su to umje­li. Oba pu­ta su mi u Sa­ra­je­vu da­li stan i uslo­ve za ži­vot. A, ov­dje, i stan ko­ji sam tre­bao do­bi­ti, uze­li su mi ga na dan ka­da su mi za nje­ga uru­či­li klju­če­ve. I ža­lio sam se ja, i do­bio pre­su­de na su­do­vi­ma u mo­ju ko­rist, i opet ga ni­sam do­bio. I kad vi­di­te da se ne­ko pre­ma vam ta­ko od­no­si, on­da iz­gu­bi­te vo­lju. A, Sa­raj­li­je su uvi­jek bi­le fer.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"