U okvi­ru obi­lje­ža­va­nja če­ti­ri i po de­ce­ni­je od po­čet­ka ra­da bu­dvan­ske Mo­der­ne ga­le­ri­je, u oom ga­le­rij­skom pro­sto­ru ko­ji se na­za­la­zi u Sta­rom gra­du, otvo­re­na je iz­lo­žba dje­la na­šeg ču­ve­nog li­kvo­nog stva­ra­o­ca Cvet­ka La­i­no­vi­ća. Boj­nu pu­bli­ku naj­pri­je je po­zdra­vio Du­šan Me­din ime JU „Mu­zji i ga­le­ri­je”ko­ji je pod­sje­tio da se bu­dvan­ska Mo­der­na ga­le­ri­ja osno­va­na ne­ka­da­šnjoj so­ko­la­ni i dru­štve­no-kul­tur­nom do­mu sta­re Bu­dve. On je is­ta­kao da je ova ga­le­ri­ja, do­sad ugo­sti­la do­ma­ćin broj­nim re­pre­zen­ta­tiv­nim umjet­ni­ci­ma i stva­ra­o­ci­ma, ne sa­mo iz Cr­ne Go­re i Ju­go­sla­vi­je, već i iz Evro­pe i ci­je­log svi­je­ta. U nje­nim de­o­pi­ma ču­va­ju se mno­go­broj­ne umjet­ni­ne iz XIX, XX i XXI vi­je­ka, od ko­jih čak vi­še de­se­ti­na ima ne­sum­nji­vo uni­ver­zal­nu umjet­nič­ku vri­jed­nost, na šta smo ne­skri­ve­no po­no­sni, na­veo je Me­din.
- Ipak, Mo­der­na ga­le­ri­ja do da­na­šnjeg da­na ni­je ima­la pri­li­ku da ugo­sti i svo­je zi­do­ve oki­ti dje­li­ma auto­ra či­ju iz­lo­žbu otva­ra­mo, što ovoj ve­če­ri da­je i od­re­že­ni isto­rij­ski ka­rak­ter i či­ni još vi­še sve­čar­skom i po­seb­nom - is­ta­kao je on.
Po­stav­ku je otvo­ri­la mr Lu­ci­ja Đu­ra­ško­vić ko­ja se za­hva­li­la Lji­lja­ni La­u­no­vić što je ustu­pi­la je­dan broj dje­la svog su­pru­ga za ovu iz­lo­žbu. Za­hva­li­la se ona i sli­ka­ru Jo­va­nu Iva­no­vi­ću, osni­va­ču i du­go­go­di­šnjem ru­ko­vo­di­o­cu Mo­der­ne ga­le­ri­je, bez či­je, ka­ko je re­kla, se vi­zi­o­nar­ske ide­je ne bi se mo­gli sa­bra­ti, ople­me­nji­va­ti svoj duh iz­lo­žba­ma vr­hun­skih auto­ra sa na­šeg pro­sto­ra ka­kav je Cvet­ko La­i­no­vić.
- Ka­ko je go­vo­rio ve­li­ki Pol Kle: „Sr­ce umjet­ni­ka ko­je uz­bu­đe­no bi­je, go­ni ga du­bo­ko do­lje, do sa­me pra­o­sno­ve. Ma­li je broj onih ko­ji pod­no­se tu du­bi­nu. Ma­li je broj onih ko­ji po­ni­ru­ći u du­bi­nu umi­ju da iz­ne­su na vi­dje­lo ono što se vi­dje­lo i spo­zna­lo”. U toj ma­nji­ni oda­bra­nih, po­seb­no mje­sto sva­ka­ko pri­pa­da Cvet­ku La­i­no­vi­ću či­je ve­li­ko sr­ce ko­je, ka­ko mo­že­mo osje­ti­ti, i da­lje bi­je kroz sva­ku nje­go­vu sli­ku... – ka­za­la je mr Lu­ci­ja Đu­ra­ško­vić.
O ve­li­kom sli­ka­ru go­vo­ri­la je isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Lji­lja­na Ze­ko­vić, a na kra­ju se pu­bli­ci obra­ti­la i Lji­lja­na La­i­no­vić.
Po­red iz­lo­žbe ko­ju je ople­me­nio svo­jim na­stu­pom mla­di pi­ja­ni­sta Alek­san­dar Bli­nov iz Pe­trov­ca, ko­ji iz­veo kom­po­zi­ci­je Li­sta i Ba­ha, pro­mo­vi­sa­na je i mo­no­gra­fi­ja o Cvet­ku La­i­no­vi­ću „La­i­no­vić: na sli­ci je sa­mo tvo­je ne­bo„ (Be­o­grad – Slu­žbe­ni gla­snik, Zlat­no ru­no, 2016), o ko­joj je go­vo­ri­la So­nja Mi­li­će­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti, ko­ja se struč­no osvr­nu­la na lik i dje­lo ci­je­nje­nog umjet­ni­ka. I pje­sni­ki­nja Stan­ka Ra­đe­no­vić Sta­no­je­vić iz Bu­dve, nad­hnu­to je ka­zi­va­la po­e­zi­ju Cvet­ka La­i­no­vi­ća. U po­stav­ci Cve­tla La­i­no­vi­ća u bu­dvan­skom Mo­der­noj ga­le­ri­ji po­re cr­te­ža ko­je je ustu­pi­la Lji­lja­na La­i­no­vić na­šla su se i dje­la iz fun­du­sa Mu­ze­ja i ga­le­ri­je Pod­go­ri­ce i Cen­tra za kul­tur­nu Ko­la­šin, kao i ona u vla­sni­štvu po­ro­di­ce Mat­ko­vić iz Pod­go­ri­ce i So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Cr­ne Go­re.
S.Ć.


Bje­li­na kao sim­bol bo­žan­skog pro­svje­tlje­nja

Cvet­ko La­i­no­vić ne­sum­nji­vo pri­pa­da gru­pi onih umjet­ni­ka ve­li­ka­na či­je je li­kov­no dje­lo bit­no obi­lje­ži­lo tok i raz­voj na­še sa­vre­me­ne umjet­no­sti, na­po­me­nu­la je u ka­ta­lo­gu mr Lu­ci­ja Đu­ra­ško­vić.
„Sli­kar du­še, ka­ko bih na­zva­la Cvet­ka La­i­no­vi­ća, ob­u­zet ta­jan­stvom po­čet­nih stva­ra­lač­kih im­pul­sa du­ha, po pra­vi­lu je te­žio da, na­dah­nut mi­stič­nom kon­tem­pla­ci­jom, is­ko­ra­či iz svi­je­ta dnev­no­sti, u me­ta-svi­jet dru­ga­či­jih pro­stor­nih i vre­men­skih od­re­đe­nja, u svi­jet emo­tiv­nog pre­o­bra­ža­ja, slo­bo­de i očo­vje­če­nja, da bi igrom oso­be­ne sen­zi­bil­ne ka­kvo­će utkao u dje­lo auten­tič­ni trag svog i Bo­žan­skog pri­su­stva”, naglasila je ona.
Nje­gov auten­tič­ni stva­ra­lač­ki i kre­a­tiv­ni dar, te ne­sva­ki­da­šnje ori­gi­na­lan i kraj­nje iskre­no ostva­ren umjet­nič­ki is­kaz, po­stao je ne­za­o­bi­la­zan pri­mjer uz­vi­še­no­sti, vi­so­kog sti­la i na­pred­nih hu­ma­nih umet­nič­kih stre­mlje­nja u ju­go­slo­ven­skom i evrop­skom sli­kar­stvu dru­ge po­lo­vi­ne XX vi­je­ka, zabi­lje­ži­la je ona u katalogu.