Iz­u­zet­no ve­če na Tr­gu pje­sni­ka knji­žev­noj pu­bli­ci bu­dvan­skog fe­sti­va­la pri­re­di­li su Je­le­na Pi­li­po­vić, autor­ka knji­ge „Ka le­po­ti. Ero­to­lo­ško či­ta­nje Sap­fi­ne po­e­zi­je”, za ko­ju je do­bi­la na­gra­du „Ni­ko­la Mi­lo­še­vić” za naj­bo­lje dje­lo u obla­sti fi­lo­zo­fi­je, este­ti­ke i te­o­ri­je knji­žev­no­sti i umjet­no­sti u 2016. go­di­ni, i pro­fe­sor dr Go­ran Ra­do­njić, ko­ji je sa njom vo­dio raz­go­vor.
Is­ti­ču­ći zna­čaj dje­la ko­je je po mno­go če­mu je­din­stve­no u knji­žev­noj pro­duk­ci­ji ne sa­mo na ovim na­šim pro­sto­ri­ma, Ra­do­njić je otva­rao pi­ta­nja o pri­bli­ža­va­nju Je­le­ne Pi­li­po­vić po­e­zi­ji drev­ne pje­sni­ki­nje, o nje­nom em­pe­do­klov­skom na­če­lu u to­me da se isto sa­zna­je istim, o ba­vlje­nju knji­žev­no­sti ko­ja za ovu autor­ku ne­ma smi­sla ako u nje­go­voj osno­vi ne sto­ji he­do­ni­zam, o fe­no­me­ni­ma ero­sa i lju­ba­vi, o nje­noj in­spi­ra­ci­ji Nje­go­še­vom pje­smom „Noć sku­plja vi­je­ka”, o „žen­skom” i „mu­škom” či­ta­nju, Sap­fo kao pr­voj fe­mi­nist­ki­nji i fe­mi­ni­zmu da­nas....
Go­vo­re­ći o iz­van­red­nom sti­lu ko­jim is­tra­žu­je vo­de­će mo­ti­ve sta­ro­grč­ke pje­sni­ki­nje, Ra­do­njić je is­ta­kao da autor­ka ana­li­zi­ra fe­no­men ero­sa od Ho­me­ro­ve ter­mi­no­lo­gi­je pa do Pla­to­na, a za­ni­mlji­vo­sti ovoj ve­če­ri da­la je i pu­bli­ka, ko­ja se po­sli­je ofi­ci­jel­nog dje­la pro­gra­ma svo­jim pi­ta­nji­ma uklju­či­la raz­go­vor sa Je­le­nom Pi­li­po­vić.
– Pro­u­ča­va­ju­ći frag­men­te Sap­fi­ne po­e­zi­je ko­ji su sa­ču­va­ni do na­ših da­na za­klju­či­la sam da su­prot­no mi­šlje­nju da­na­šnjeg čo­vje­ka, an­tič­ki svi­jet ni­je bio ho­mo­gen, već ra­zno­lik i raz­u­đen. Sva­ki stva­ra­lac tog dav­nog pro­hu­ja­log svi­je­ta imao je svo­ju vi­zi­ju. Knji­žev­na za­o­stav­šti­na Sap­fo se od­lič­no sla­že sa sta­vo­vi­ma sa­vre­me­nog mi­sle­ćeg čo­vje­ka, ja sam mo­me­nat u ko­jem je ona stva­ra­la po­ve­za­la sa na­šim tre­nut­kom, a sve u že­lji da ob­ja­snim da­na­šnji svi­jet. Sap­fo se ni­je ba­vi­la ni ra­tom ni mi­rom, ni po­li­ti­kom ni kri­vi­com, već unu­tra­šnjom di­na­mi­kom ljud­skog bi­ća. Nje­na po­e­zi­ja go­vo­ri o me­đu­sob­nim ljud­skim od­no­si­ma, i što je za­ni­mlji­vo, ba­vi se troj­stvom, što je ve­o­ma ri­jet­ko, ako ne i je­din­stve­no u isto­ri­ji svjet­ske knji­žev­no­sti. Sap­fi­ni sti­ho­vi su po­ka­za­li da je eros u an­tič­koj per­cep­ci­ji shva­ćen po­li­morf­no – isto­vre­me­no je i flu­id, i duh, bo­žan­tsvo i vi­hor, „ču­do­vi­šte ko­je vas vo­di do smr­ti”, ali je po­sje­do­vao i an­tro­po­morf­na ob­lič­ja – re­kla je Je­le­na Pi­li­po­vić, pro­fe­sor­kom na Ka­te­dri za op­štu knji­žev­nost i te­o­ri­ju knji­žev­no­sti Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du (dok­to­ri­ra­la je di­ser­ta­ci­jom „Pla­to­no­va mi­sao kao gra­di­telj­ski prin­cip Ver­gi­li­je­vog de­la”, a post­dok­tor­sko is­tra­ži­va­nje za­vr­ši­la je na In­sti­tu­tu za an­tro­po­lo­gi­ju i isto­ri­ju an­tič­kih svje­to­va u Pa­ri­zu ra­dom „Tran­sfi­gu­ra­ci­je ero­sa – mno­go­li­kost fe­no­me­na lju­ba­vi u Sap­fi­noj po­e­zi­ji”, za ko­je je do­bi­la Is­tra­ži­vač­ka na­gra­du gra­da Pa­ri­za).
Za nje­no ula­že­nje u taj­no­vit svi­jet Sap­fi­ne po­e­zi­je, ka­ko je is­ta­kla, čak je ključ­no po­la­zi­šte bi­la Nje­go­še­va pje­sma „Noć sku­plja vi­je­ka”, i da je to po­ve­za­va­nje bi­lo mo­gu­će zbog spe­ci­fič­no­sti erot­skog is­ku­stva u po­e­zi­ji an­tič­ke pje­sni­ki­nje i po­e­mi cr­no­gor­skog vla­di­ke.
– „Noć sku­plja vi­je­ka” je pje­sma vi­še­stru­kog spo­ja. Ona spa­ja kon­tem­pla­tiv­no i tje­le­sno uz­viš­je. Ona spa­ja ono­stra­no i ovo­stra­no, ta dva ta­ko an­tič­ka fe­no­me­na. Ono što je spo­jio Nje­goš spo­je­no je i u ne­kim pje­snič­kim frag­men­ti­ma ko­je nam je osta­vi­la Sap­fo. Nje­go­še­va vi­zi­ja ljud­skog bi­ća je slič­na an­tič­koj – du­ša i ti­je­lo su ne­raz­dvoj­ni – ob­ja­sni­la je autor­ka.
Ona se, ka­ko je iz­ja­vi­la, knji­žev­no­šću Sap­fo ni­je ba­vi­la za­to što je ri­ječ o že­ni pje­sni­ki­nji, ali da ni­je mo­gla po­bje­ći od či­nje­ni­ce da je že­na, i da se ne mo­že po­bje­ći od to­ga da smo že­na ili mu­ška­rac ka­da či­ta­mo.
– Ogrom­na je ne­rav­no­tre­ža iz­me­đu mu­ške i žen­ske knji­žev­ne tra­di­ci­je, ni­ko ni­je kriv za to, ipak, va­žno je da se vra­ti­mo že­na­ma pi­sci­ma kao svo­jim sim­bo­lič­nim pret­ki­nja­ma – is­ta­kla je autor­ka, na­vo­de­ći da nje­na knji­ga ni­je to­li­ko fe­mi­ni­stič­ka, ko­li­ko je mo­gla da bu­de, s ob­zi­rom da je Sap­fo u sa­vre­me­nom svi­je­tu upra­vo sim­bol fe­mi­ni­zma.
R.K.


Iva­na Di­mić na Gra­d te­a­tru

Pro­gram Tr­ga pje­sni­ka na­sta­vlja se ve­če­ras u 21 sat pred­sta­vlja­njem dje­la Iva­ne Di­mić „Ar­za­mas”, za ko­je je do­bi­la NIN-ovu na­gra­du za naj­bo­lji ro­man u 2016. go­di­ni.
Ro­man ne­ti­pič­ne for­me, kom­bi­na­ci­ja dnev­nič­kih za­pi­sa i di­ja­lo­ga, u ko­ji­ma na­ra­tor­ka sosp­tve­ni eg­zi­sten­ci­jal­ni tre­nu­tak po­ku­ša­va da ra­zu­mi­je u du­hov­nom di­ja­lo­gu sa lek­ti­rom, i u ži­vom di­ja­lo­gu sa maj­kom, či­ji lik, usli­jed pro­gre­siv­ne de­men­ci­je, po­ste­pe­no iš­če­za­va u ne­ar­ti­ku­li­sa­nom gla­su, pro­ble­ma­ti­zu­je ni­kad do kra­ja te­ma­ti­zo­va­ne fe­no­me­ne sta­ro­sti, bo­le­sti i su­o­ča­va­nja sa ne­u­mit­nim okon­ča­njem i gu­bit­kom...
Raz­go­vor sa autor­kom vo­di­će pro­fe­sor mr Bo­že­na Je­lu­šić.


Je­din­stven do­ži­vljaj

Na­stup na bu­dvan­skoj pja­ce­ti, ka­ko je Je­le­na Pi­li­po­vić iz­ja­vi­la za­hvlju­ju­ći se pu­bli­ci ko­ja je svo­jim pi­ta­nji­ma upri­li­či­la nje­no knji­žev­no ve­če, za nju je bio je­din­stve­no.
– Ma ko­li­ko to ne­vje­ro­vat­no zvu­ča­lo, ja sam ne sa­mo pr­vi put na Tr­gu pje­sni­ka, ne­go i u Bu­dvi. Mi­slim da je ovo ve­če bi­lo div­no zbog svo­je ne­kon­ven­ci­o­nal­no­sti, ni­sam ga do­ži­vje­la kao pro­mo­ci­ju svo­je knji­ge. Mo­ram da ka­žem da je mom osje­ća­nju pri­jat­no­sti i lje­po­te do­sta do­pri­nio i am­bi­jent - ja­ko sam osje­tlji­va na ar­hi­tek­tu­ru, i raz­go­va­ra­ti o Sap­fo i nje­noj po­e­zi­ji na otvo­re­nom pro­sto­ru, na sta­roj me­di­te­ran­skoj pja­ce­ti, za me­ne pred­sta­vlja je­din­stven do­ži­vljaj. An­tič­ki svi­jet je bio otvo­ren, slo­bo­dan, i to sam osje­ti­la ve­če­ras u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa ovom div­nom bu­dvan­skom pu­bli­kom – is­ta­kla je Je­le­na Pi­li­po­vić.