Per­for­man­som „Pu­či­na za dje­tinj­stvo” na lo­ka­li­te­tu Rim­ski mo­za­i­ci u Ri­snu ju­če u pod­ne otvo­re­na je iz­lo­žba „Obi­čan ma­lec­ki san” aka­dem­skog sli­ka­ra Mi­lu­ti­na Ob­ra­do­vi­ća. U po­stav­ci su 16 ulja na plat­nu sa pre­po­zna­tlji­vim stil­skim pe­ča­tom Ob­ra­do­vi­ća, ra­đe­na spe­ci­jal­no za ovu pri­li­ku. Dje­ča­ci, je­da­na­e­sto­go­di­šnji Ni­ko­la i osmo­go­di­šnji Mi­loš, Mi­lu­ti­no­vi si­no­vi, ak­te­ri su per­for­man­sa, ko­ji je iz­ve­den na te­me­lji­ma jed­ne od pro­sto­ri­ja Rim­ske vi­le. U gon­do­li ko­ja je po­zajm­lje­na od ka­pe­ta­na Mi­ha­i­la Og­nje­no­vi­ća, dje­ča­ci su pred­sta­vi­li kop­ču sa­da­šnjo­sti sa pro­šlo­šću dok su si­mu­li­ra­li ve­sla­nje i pe­ca­nje, dok je u po­za­di­ni te­kao ton­ski za­pis, ko­ji je go­vo­rio i či­ji je autor nji­hov otac.
- Ovo je spoj mo­je iz­lo­žbe „Obi­čan ma­lec­ki san” sa pro­sto­rom rim­skog bo­ga sna Hip­no­som i to mi či­ni ve­li­ku čast da su mo­ji obič­ni sno­vi po­sta­li ja­va baš na ovom lo­ka­li­te­tu - ka­zao je umjet­nik za „Dan“.
Po­la­ze­ći od Atla­sa, kao per­so­ni­fi­ka­ci­je umjet­ni­ka, „jer on, kao i ne­sreć­ni Ti­tan no­si ci­je­li svi­jet na le­đi­ma, no­vi­nar Va­nja Ko­va­če­vić je is­ta­kao da dje­la Mi­lu­ti­na Ob­ra­do­vi­ća pod­sje­ća­ju na hi­lja­du raz­li­či­tih stva­ri. Nje­go­va dje­la pod­sje­ća­ju na pri­ču o Vran­cu ko­ji je iz­la­ze­ći iz utro­be Ze­mlje, za­hva­lju­ju­ći svo­joj sna­zi i br­zi­ni, ostao neo­kr­njen i ne­u­ka­ljan, i ko­ji se tek po iz­la­sku iz Pa­kla pri­ka­zao u svo­joj pu­noj lje­po­ti, pri­mje­ću­je Ko­va­če­vić, po­zi­va­ju­ći se na stav este­ti­ča­ra Ro­ma­na In­gar­de­na ko­ji je go­vo­rio da sva­ko pra­vo umjet­nič­ko dje­lo ima ono­li­ko aspe­ka­ta ko­li­ko i gle­da­la­ca..
- Ali, naj­sna­žni­je osje­ća­nje ko­je će nje­go­va dje­la iza­zva­ti u va­ma, po­red ja­ke emo­ci­je, mo­že se oka­rak­te­ri­sa­ti sti­hom ne­za­slu­že­no ra­no pre­mi­nu­log pje­sni­ka da ni­je naj­va­žni­je pro­na­ći svo­je mje­sto u svi­je­tu, već da je mno­go bit­ni­je pro­na­ći svje­to­ve u se­bi. Svo­jim sli­ka­ma, for­mal­no uob­li­če­nim, ali su­štin­ski otvo­re­nim, Ob­ra­do­vić nas po­zi­va da za­ro­ni­mo u naj­be­skraj­ni­ji od svih svje­to­va, u se­be sa­me i da ta­mo do­vr­ši­mo pri­ču ko­ju nam je on po­nu­dio. Nje­go­ve sli­ke pod­sje­ti­će vas na pr­vo slo­vo he­brej­skog pi­sma, na Alef, ko­je je isto­vre­me­no me­ta­fo­ra za jed­nu tač­ku u pro­sto­ru ko­ju je sli­je­pi ar­gen­tin­ski bi­bli­o­te­kar smje­stio u svoj po­drum. Da­kle, u pi­ta­nju je mje­sto u ko­jem se, ka­ko ka­že, na­la­ze, ne pre­kla­pa­ju­ći se, sva mje­sta u svi­je­tu, vi­đe­na iz svih uglo­va. I sva vre­me­na ko­ja su pro­šla i ko­ja će tek do­ći, re­kao je Ko­va­če­vić otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu.
Umjet­nik je za­hva­lio Mir­zi Kr­ci­ću i svim lju­di­ma ko­ji pre­da­no ra­de na ovom lo­ka­li­te­tu.
Mi­lu­tin Ob­ra­do­vić je ro­đen 1979. go­di­ne u Bi­je­lom Po­lju, di­plo­mi­rao je na FLU na Ce­ti­nju i pri­pa­da gru­pi iz­u­zet­no ta­len­to­va­nih sli­ka­ra, o če­mu svje­do­če za­pa­že­ni re­zul­ta­ti u ze­mlji i ino­stran­stvu. Na­kon Ri­sna, „Obi­čan ma­lec­ki san” bi­će pred­sta­vljen u Lju­blja­ni.M.D.P.