Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je ju­če je slu­žio Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju u cr­kvi Sve­tog Pan­te­lej­mo­na i Sve­tog Kli­men­ta Ohrid­skog u Ba­ra­ma Ra­do­vi­ća u Do­njoj Mo­ra­či, a po­vo­dom hra­mov­ne sla­ve. Ovom pri­li­kom mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je vjen­čao je dva pa­ra i kr­stio če­ti­ri no­va hrišća­ni­na, pro­sla­vlja­ju­ći ta­ko hra­mov­nu sla­vu na naj­ljep­ši na­čin.
Ovo je sve­to mje­sto, hram po­sve­ćen Sve­tom Pan­te­lej­mo­mu i Sve­tom Kli­men­tu Ohrid­skom u Ba­ra­ma Ra­do­vi­ća, ka­zao je vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je, do­da­ju­ći da je ovo i mje­sto gdje je on pr­vi put na­u­čio Hri­sto­vu azbu­ku.
- Hri­sto­vim je­van­đe­ljem smo mi pro­svi­je­će­ni, či­me su pro­svi­je­će­ni i kr­šte­ni da­nas i na­ši Alek­sej, Mi­haj­lo, Ka­ta­ri­na i Ma­ri­na pri­miv­ši Sve­tu taj­nu kr­šte­nja i pro­svje­će­nja, ime­nom Bo­ga, Oca i Si­na i Du­ha Sve­to­ga, lju­ba­vlju Bo­ži­jom is­pu­nje­ni, ro­đe­ni na ze­mlji a du­hom i vo­dom pre­o­po­ro­đe­ni za Car­stvo vječ­no i ne­pro­la­zno, da­nas ro­đe­ni za ži­vot vječ­ni i ne­pro­la­zni – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Na isti na­čin, na ovom mje­stu pri­mi­li su vi­jen­ce Bo­ži­je mla­den­ci Mi­li­ca i Bla­go­je, kao i Sreć­ko i Ma­ri­na, do­dao je mi­tro­po­lit.
- Pri­mi­li su Bo­ži­je vi­jen­ce, sje­di­ni­li su se jed­ni sa dru­gim, ime­nom Hri­sto­vim, si­lom Nje­go­vom, i lju­ba­vlju Nje­go­vom. Jer, u taj­ni bra­ka onaj ko­ji sje­di­nju­je je sam Hri­stos Bog - is­ta­ko je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Obra­ća­ju­ći se no­vim ne­vje­sta­ma vla­di­ka je pod­sje­tio da je „muž gla­va že­ni, a že­na je pri­zva­na da slu­ša gla­vu svo­ju, a muž je onaj ko­ji tre­ba da vo­li i po­štu­je svo­ju že­nu kao se­be sa­mo­ga i vi­še od se­be sa­mo­ga, da žr­tvu­je se­be do po­sled­nje ka­pi kr­vi za ono­ga ko­ga mu je Bog dao”.
Brak tre­ba da bu­de bla­go­slo­ven Bo­gom, re­kao je mi­tro­po­lit, na­gla­ša­va­ju­ći mla­den­ci­ma da nji­ho­vo za­vjet pod­ra­zu­mi­je­va da vi­jen­ce ko­je su pri­mi­li sa­ču­va­ju cje­lo­mu­dre­no­šću, str­plje­njem, smi­re­njem, vje­rom, slu­že­njem Bo­gu i dru­gi­ma.
Mi­tro­po­lit je is­ta­kao i da je „ovo mje­sto ro­đe­no iz mo­li­tve”, gdje se nje­gov po­koj­ni otac Ći­ro mo­lio Hri­stu Bo­gu za se­be i svo­je po­tom­stvo, i mo­lio se da nik­ne ovaj sve­ti hram.
- Ov­dje je či­tao Nje­go­ša i Do­sto­jev­skog, i na ovom mje­stu sam ja od svo­ga oca čuo ri­je­či Do­sto­jev­skog „ako bi me­ni lju­di ka­za­li da je Hri­stos van isti­ne, ja bih ra­di­je ostao sa Hri­stom ne­go li sa isti­nom”. Ov­dje sam na­u­čio pr­vu azbu­ku hri­šćan­sku, i ni­je ni ču­do što je ov­dje ni­kla ova sve­ti­nja i što je ovo za­vje­šta­nje po­to­ma­ka brat­stva i po­tom­stva Voj­vo­de Bo­gi­ća Mo­ra­ča­ni­na – po­di­je­lio je s pri­sut­ni­ma mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je aneg­do­tu iz svog ži­vo­ta. Po­zvao je pri­sut­ne i da se uvi­jek sje­ća­ju Đu­ra­đa Mi­aj­lo­va Ra­do­vi­ća ko­ji je na ovom mje­stu pri­lo­žio ci­je­lu zgra­du Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj da tu bu­de nje­go­va i za­du­žbi­na po­tom­stva Voj­vo­de Bo­gi­ća i svih Mo­ra­ča­na.
Na­on li­tur­gi­je, pre­sje­ca­nja slav­skog ko­la­ča, odr­žan je i sa­sta­nak Od­bo­ra ko­ji će upra­vlja­ti za­du­žbi­nom.
- Ovo sve­to mje­sto je ni­klo iz la­vre mo­rač­ke, i ov­dje će se sa­bi­ra­ti, ako Bog da svi po­tom­ci Voj­vo­de Bo­gi­ća bez ob­zi­ra gdje se oni da­nas na­la­ze - ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Pred­lo­že­no je i da se ov­dje sva­ke go­di­ne na ovaj dan sa­ku­plja­ju mo­rač­ka brat­stva.
J.Š.