Dva­dest i pr­vi pro­gram Tr­ga od ći­ri­li­ce u Her­ceg No­ovm, ko­ji je prek­si­noć odr­žan u por­ti cr­kve Sve­tog Spa­sa na To­ploj, bio je po­sve­ćen obi­lje­ža­va­nju 330 go­di­na od oslo­bo­đe­nja No­vog i Bo­ke od Tu­ra­ka. Na ovu isto­rij­sku te­mu go­vo­ri­li su dr Go­ran Ko­mar i Ne­boj­ša Ra­šo.
Pod­sje­će­mo, 30.sep­tem­bra 1687. go­di­ne hri­šćan­ska ko­a­li­ci­ja ko­ju su oku­pi­li Mle­ča­ni, oslo­bo­di­la je Her­ceg No­vi od Osman­li­ja, pa sa­mim tim i Bo­ku na­kon 200 go­di­na tur­ske vla­da­vi­ne. Po­me­nu­ta bit­ka bi­la je jed­na od bi­ta­ka Mo­rej­skog ra­ta (1684 -1699).
Ra­šo je de­talj­no, go­to­vo dra­ma­tur­ški, opi­sao muč­nu bit­ku u ko­joj je Sve­ta li­ga, pred­vo­đe­na Je­ro­ni­mom Kor­ne­rom, ko­nač­no oslo­bo­di­la Her­ceg No­vi od vla­sti Oto­man­ske im­pe­ri­je.
- U bi­je­gu pre­ma Ka­me­nom do­če­ka­li su ih Cr­no­gor­ci, Pe­ra­šta­ni, Br­đa­ni i Her­ce­gov­ci, ko­ji su ih uda­ri­li s bo­ka. Ju­ri­ša­li su pri­zi­va­ju­ći Sve­to ime Isu­so­vo i Bo­go­ro­di­ce, te na­ni­je­li Osman­li­ja­ma ve­li­ke gu­bit­ke. Sr­bi su do­ni­je­li 400 gla­va, do­sta za­ro­blje­ni­ka i se­dam za­sta­va ge­ne­ra­lu Kor­ne­ru, ko­ji je pla­ćao ce­kin za sva­ku gla­vu i 10 ce­ki­na za sva­kog za­ro­blje­ni­ka. Me­đu gla­va­ri­ma ko­ji su uče­stvo­va­li u bo­ju po­mi­nju se De­spi­nić, Pe­tar Pav­ko­vić, Vu­ja­din Ra­di­bra­tić, Jo­van Stra­ti­mi­ro­vić, La­ke­ta i Pe­tar Ra­do­vić, Mi­li­ja Mi­lić, Ili­ja Jo­va­no­vić i Jo­van Ože­go­vić, osli­ka­va Ra­šo, jed­nu od broj­nih bi­ta­ka gra­da u op­sa­di.
Ra­šo je ka­zao da je oslo­bo­đe­nje Nov­ske kra­ji­ne bio vje­ro­vat­no naj­zna­čaj­ni­ji do­ga­đaj u re­gi­o­nu, jer je po­red pro­mje­ne gra­ni­ca do­šlo do ve­li­kih mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva, bu­đe­nja na­de me­đu po­ro­blje­nim hri­šća­ni­ma u Her­ce­go­vi­ni i do­bi­ja­nja auto­no­mi­je srp­skog na­ro­da u No­vom.
- To će do­ve­sti do raz­vo­ja po­mor­stva i tr­go­vi­ne, a ti­me i mo­guć­no­sti za eko­nom­ski, du­hov­ni i pro­svjet­ni raz­voj na­ro­da. Du­brov­nik, iako je ome­tao hri­šćan­sku voj­sku, uspio je da iz­dej­stvu­je da Oto­man­ska im­pe­ri­ja za­dr­ži po­jas Su­to­ri­ne i Sto­na i ta­ko na svo­jim gra­ni­ca­ma za­dr­ži svog pri­ja­te­lja sa Bos­fo­ra, ka­zao je Ra­šo.
Ko­mar je is­ta­kao da pre­da­ja Her­ceg No­vog 1687. go­di­ne u ru­ke Kor­ne­ru, glav­nom za­po­vjed­ni­ku flo­te mal­te­ških, đe­no­ve­ških i pap­skih ga­li­ja, kao naj­i­stu­re­ni­je tač­ke Her­ce­go­vi­ne, ima­ti krup­ni i do da­na­šnjeg da­na ne­pro­cje­njiv zna­čaj.
- Naj­pri­je zbog to­ga što će omo­gu­ći­ti je­dan sna­žni­ji pri­liv srp­skog sta­nov­ni­štva Sta­re Her­ce­go­vi­ne u Dra­če­vi­cu. Od­ra­zi­će se ta­ko, ovo mle­tač­ko preg­nu­će, vr­lo po­ti­caj­no na ukup­nu po­li­tič­ku i cr­kve­nu mi­si­ju srp­skog na­ro­da Bo­ke i Dal­ma­ci­je, ko­ja će to­kom 18. vi­je­ka tra­ži­ti re­al­nog pro­sto­ra za us­po­sta­vlja­nje ni­za pred­jel­nih auto­no­mi­ja. Ove auto­no­mi­je s kra­ja na kraj Bo­ke, svo­jim će kul­tur­nim i eko­nom­skim dje­lom omo­gu­ći­ti po­če­tak „srp­skog no­vog vi­je­ka” na Pri­mor­ju pod pro­tek­to­ra­tom kri­la­tog la­va. Va­žno je is­ta­ći da kul­tur­na mi­si­ja pri­mor­skih Sr­ba ni­je pred­sta­vlja­la jed­no­smje­ran ko­rak pri­mi­tiv­ni­jeg i za­o­sta­li­jeg dru­štva u na­pred­ni­je, ona je pred­sta­vlja­la sin­te­tič­ko is­ku­stvo i učvr­šći­va­nje sta­rih usta­no­va is­toč­no­her­ce­go­vač­kih i bo­ke­ških Sr­ba u tra­že­nju me­ha­ni­za­ma za­šti­te i odr­ža­nja na­ro­da, je­zi­ka i vje­re pod okri­ljem Ve­ne­ci­je - ka­zao je Ko­mar.
On je po­ja­snio da ovim tek­stom, že­li pod­sje­ti­ti na vr­me­na bo­ko­ko­tor­ske epi­sko­pi­je u raz­do­blju od Kan­dij­skog ra­ta, do nje­nog svr­šet­ka, pro­go­nom vla­di­ke Si­me­o­na Kon­ča­re­vi­ća. Na­gla­sio je da ova epi­sko­pi­ja ko­ja se u vri­je­me vla­di­ka Lju­bi­bra­ti­ća uz­vi­si­va­la u rang mi­tro­po­li­je, dje­lo­va­ti u Bo­ki i Dal­ma­ci­ji, s na­sil­nim pre­ki­di­ma, ali da je SPC uvi­jek na­sto­ja­la da je odr­ži i po­no­vo us­po­sta­vlja. Uka­zao je, da je to či­nio i sam na­rod, uti­caj­ni svje­tov­ni kru­go­vi iz re­do­va su­vo­zem­nih i po­mor­skih tr­go­va­ca i srp­sko sve­šten­stvo Dal­ma­ci­je i Bo­ke.
Ko­mar je do­dao da ovo do­ba ta­ko­đe osli­ka­va za­šti­ti­nič­ka i du­bo­ko pra­ved­na ulo­ga Al­vi­ze Mo­če­ni­ga Tre­ćeg, mle­tač­kog ge­ne­ral­nog pro­vi­du­ra Dal­ma­ci­je i Al­ba­ni­je, ko­ja će uz uru­ša­va­nje Re­pu­bli­ke obez­bi­je­di­ti odr­ži­vost ka­non­skih i dje­lat­nih in­stru­me­na­ta SPV, a ko­ja će sa­ču­va­ti svo­je auten­tič­no pri­mor­sko na­sli­je­đe.
- Iz­vje­sno je, da je her­ce­go­vač­ki mi­tro­po­lit Sa­va­ti­ja, naj­vi­ši po­u­zda­nik pa­tri­jar­ha Ar­se­ni­ja, bio oso­ba do­ra­sla za­dat­ku. On je uspio u ostva­ri­va­nju jed­nog mo­gu­ćeg smje­ra ko­ji je u te­škim vr­me­ni­ma za cr­kvu i na­rod son­di­rao i sam srp­ski pa­tri­jarh. Glav­na po­li­tič­ka te­ko­vi­na srp­skog na­ro­da u Bo­ki, bi­će iz­ra­že­na za­sno­va­njem ko­mu­ni­ta­di od To­ple 14. ju­la 1718. go­di­ne. Njen tri­sto­go­di­šnji ju­bi­lej, ovim pu­tem po­či­nje­mo obi­lje­ža­va­ti, po­ru­čio je Ko­mar.K. MA­TO­VIĆ


Raz­go­vor o no­vim knji­ga­ma

Pro­gram Tr­ga od ći­ri­li­ce ve­če­ras je po­sve­ćen raz­go­vo­ru o no­vim knji­ga­ma. Bi­će pred­sta­vlje­ne „Ma­tič­ni mleč” zbir­ka po­e­zi­je Iva­na Ne­gri­šor­ca, o ko­joj će go­vo­ri­ti Že­li­drag Nik­če­vić, knji­žev­ni kri­ti­čar i knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak, „Ku­ka­vič­ja pi­lad” ro­man La­bu­da Dra­gi­ća, ko­ju će pred­sta­vi­ti knji­žev­nik Dra­gan La­ki­će­vić i Du­šan Ba­bić, di­rek­tor Fi­lo­lo­ške gi­man­zi­je u Be­o­gra­du, te dje­lo „Bol” Mi­ro­sla­va Mak­si­mo­vi­ća.


Bo­ka da­nas bez epi­sko­pi­je

Ko­mar je po­seb­no na­gla­sio da Bo­ka da­nas ne­ma svo­ju epi­sko­pi­ju, te da bi ona da­nas, da po­sto­ji mo­gla od­i­gra­ti ključ­nu ulo­gu u vjer­skom i na­ci­o­nal­nom sa­bi­ra­nju bo­ke­ških pra­vo­slav­nih Sr­ba.
- Neo­bič­no je da u do­ma­ćoj isto­ri­o­gra­fi­ji ni­je vi­še pi­sa­no o dvo­ji­ci cr­kve­nih pre­ga­la­ca vi­so­ko­pre­o­sve­će­ni­ma Sa­va­ti­ju i Ste­fa­nu Lju­bi­bra­ti­ću i sa nji­ho­va ve­li­kog cr­kve­no-na­rod­nog dje­lat­ni­štva i ulo­ge u od­u­pi­ra­nju uni­ji, u za­ma­hu nje­nog na­sr­ta­ja na srp­sko pri­mor­je. Sli­ka su­da­ra u do­ba za­dar­skog nad­bi­sku­pa Vic­ka Zma­je­vi­ća iza­zva­na pro­go­nom pre­o­sve­će­nog Ste­fa­na je sli­ka od­no­sa dva­ju kon­fe­si­ja na pro­sto­ru bal­kan­skog po­lu­o­to­ka. Pi­ta­nje za­o­kre­ta kur­sa sre­di­šnje mle­tač­ke vla­sti pre­ma srp­skoj epi­sko­pi­ji u No­vo­me, je­ste jed­no od čvo­ri­šnih pi­ta­nja do­ma­će cr­kve­ne isto­ri­o­gra­fi­je ve­li­kog 18. vi­je­ka. Vla­di­ke Sa­va­ti­je i Ste­fan uz­ra­sli su u na­rod­ne pred­vod­ni­ke u za­vr­šni­ci jed­nog do­ba ot­po­či­nja­nja sna­žni­jih srp­skih oslo­bo­di­lač­kih po­kre­ta za­če­tih u vri­je­me pa­tri­jar­ha Jo­va­na, pa ka­sni­je Paj­si­ja, osli­ka­no Kan­dij­skim ra­tom i ko­nač­no ovje­re­no Mo­rej­skim ra­to­vi­ma, ka­zao je Ko­mar.


Priče Sta­re Her­ce­go­vi­ne

Knji­ga „Sta­ra Her­ce­go­vi­na – eko­nom­sko-so­ci­jal­ni poj­mov­nik” dr Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća, iako ni­je bi­la pred­vi­đe­na u ka­len­da­ru de­ša­va­nja na Tr­gu od ći­ri­li­ce, ipak je pred­sta­vlje­na u sklo­pu ove ma­ni­fe­sta­ci­je. O knji­zi su go­vo­ri­li re­ce­zent dr Vla­di­mir Ro­ga­no­vić, dr Go­ran Ko­mar, iz­da­va­či Želj­ko Kom­ne­no­vić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce Bo­ke, i De­jan Ma­sti­lo­vić, iz „Fi­li­pa Vi­šnji­ća” i Oli­ve­ra Do­kle­stić, is­pre SPKD „Pro­svje­ta”.
- Poj­mov­nik ni­je sa­mo skup zna­čaj­nih poj­mo­va Sta­re Her­ce­go­vi­ne već iz­nim­no vri­jed­na gra­đa za da­lje pro­u­ča­va­nje ovog kra­ja - re­kao je re­ce­zent dr Vla­di­mir Ro­ga­no­vić.
Za dr Go­ra­na Ko­ma­ra iz­vr­snog po­zna­ca Her­ce­go­vi­ne knji­ga Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća je vi­še ne­go ko­ri­sna kao iz­raz isto­rij­skog hti­je­nja srp­skog na­ro­da Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re, od­no­sno Sta­re Her­ce­go­vi­ne.
Go­vo­re­ći u ime jed­nog od iz­da­va­ča Kom­ne­no­vić je ka­zao da ovaj na­slov ima en­ci­klo­pe­dij­ski, a ne sa­mo lek­sič­ki zna­čaj.
- Knji­ga po­ka­zu­je ko­li­ka je vri­jed­nost sta­rih iz­ra­za ko­ji osli­ka­va­ju pa­tri­jar­hal­nu sre­di­nu, a mla­di ko­ji ži­ve u eri glo­ba­li­za­ci­je ima­ju pri­li­ku da se sret­nu sa ne­čim što se već za­bo­ra­vlja. Mi­la­no­vić po­put Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja, ko­ji ka­že „sva­ka pti­ca svo­me ja­tu a brat ide bra­tu”, vra­ća se svom za­vi­ča­ju. On ob­je­di­nja­va pri­ču o Sta­roj Her­ce­go­vi­ni, iz go­di­ne u go­di­nu pri­re­đu­ju­ći nam iz­da­vač­ke po­du­hva­te, a ova knji­ga je vr­hu­nac nje­go­vog ostva­re­nja. Ne mo­ra­te je či­ta­ti od azbuč­ni­ka i gdje god da je otvo­ri­te mo­že­ta da je či­ta­te i ne­što sa­zna­te - re­kao je Kom­ne­no­vić
Is­ti­ču­ći da je di­van osje­ćaj što se ova knji­ga pro­mo­vi­še na Tr­gu od ći­ri­li­ce, na­po­mi­nju­ći da ter­min Sta­ra Her­ce­go­vi­na po­ti­če iz vre­me­na Austro­u­gar­ske, kad su Her­ce­gov­ci iz Tre­bi­nja i Gac­ka bi­li u rop­stu, a ovi u Cr­noj Go­ri u slo­bo­di, Ma­sti­lo­vić je re­kao:
- Na­ža­lost po­no­vo je na dje­lu dik­tat ve­li­kih si­la. Mi smo sa­da u slo­bo­di, a ovaj kraj u „rop­stvu” pak­ta. Na Tr­gu od ći­ri­li­ce vi obi­lje­ža­va­te ju­bi­lej - 170 go­di­na pr­vog iz­da­nja „Gor­skog vi­jen­ca”, a to sa­da Be­o­gra­du ne mo­že­te. Ali, pre­ko na­še SPKD „Pro­svje­te”, na je­sen u Ko­lar­cu or­ga­ni­zo­va­će­mo obilj­ža­va­nje ovog ju­bi­le­ja sa mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem, Ma­ti­jom Beć­ko­vi­ćem, Mi­lom Lo­pa­rom i dru­gi­ma. Mi iz „Fi­li­pa Vi­šnji­ća” smo po­no­sni što smo ob­ja­vi­li ovaj na­slov i na­sta­vi­će­mo i da­lje sa­rad­nju sa Mi­la­no­vi­ćem ko­ji svo­jim na­slo­vi­ma odu­žu­je dug svom za­vi­ča­ju i srp­skom ro­du -.re­kao je Ma­sti­lo­vić.
- Iz rod­nih Kru­še­vi­ca, iz Sta­re Her­ce­go­vi­ne, sve po­la­zi i tu se u pi­šče­voj ima­gi­na­ci­ji vra­ća, ži­vi i zra­či u sve, i na sve stra­ne - re­kla je Do­kle­stić.
Z. Š.