Ve­se­la i raz­i­gra­na, a uve­li­ko i ras­pje­va­na, pred­sta­va „Pe­tar Pan” Te­a­tra za dje­cu i mla­de iz Sko­plja (Ma­ke­do­ni­ja) od­i­gra­na je tre­će ve­če­ri 6. Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva u Pod­go­ri­ci. Pri­ču o naj­po­zna­ti­jem dje­ča­ku iz ze­mlje Ne­do­đi­je, ko­ji je od­lu­čio da ni­kad ne od­ra­ste, da za­u­vi­jek osta­ne di­je­te, is­pri­ča­li su ma­ke­don­ski glum­ci Ne­nad Mi­tev­ski, Ma­ri­ja Đor­đi­jov­ska, Ana Le­vaj­ko­vić Bo­škov, Vi­ne­ta Dam­ce­ska, Pre­drag Pa­vlov­ski, Mar­tin Jor­da­no­ski, Dra­gan Do­vlev, Mi­ki An­đev­ski, Bo­jan Kir­kov­ski, Isa­be­la No­vot­ni, Ta­tja­na Pa­vlov­ska Ko­cov­ska i Ka­ta­ri­na Ili­ev­ska Si­lja­nov­ska. Pri­ču je re­ži­rao Bo­njo Lun­gov, a dra­ma­tur­gi­ju je ura­di­la Ma­ja En­če­va. Ko­re­o­graf je Kon­stan­tin Ka­ra­ko­stov, sce­no­gra­fi­ju i ko­sti­me je ura­di­la Di­lja­na Pr­va­no­va.
Pri­ča o to­me ka­ko dje­ca mo­gu da le­te ako im vi­la Zvon­či­ca po­spe ča­rob­ni prah, o to­me ka­ko dje­ca od­ra­sta­ju, i ka­ko im u to­me po­ma­že maj­ka, naj­div­ni­je stvo­re­nje na svi­je­tu ko­je ču­va dječ­je sno­ve, ka­ko se vo­le bra­ća i se­stre, i ka­ko zlo­bu Ka­pe­ta­na Ku­ke po­bje­đu­je vi­spre­nost i iskre­nost Pe­tra Pa­na, pod­go­rič­ke ma­li­ša­ne je su­de­ći po bur­nom apla­u­zu istin­ski odu­še­vi­la.
Ka­ko ka­že mla­di glu­mac Ne­nad Mi­tev­ski ko­ji je oži­vio Pe­tra Pa­na, ka­da od­ra­ste­mo, za­bo­ra­vi­mo da le­ti­mo i sa­nja­mo, ali, to če­sto ni­je do nas, već do okol­no­sti ko­je nas okru­žu­ju sva­ko­dnev­no.
- Na­ro­či­to u po­sljed­nje vri­je­me smo okru­že­ni pro­ble­mi­ma, i u tom tra­ga­nju za mo­guć­no­sti­ma ka­ko da uči­ni­mo da nam bu­de bo­lje, da ri­je­ši­mo pro­ble­me, mi za­bo­ra­vi­mo da sa­nja­mo i da le­ti­mo. A, mi­slim da uvi­jek ka­da se mi­sli na ne­što do­bro to stva­ra do­bru ener­gi­ju, a mi to za­bo­ra­vlja­mo – ka­že Mi­tev­ski, ko­me je u vo­đe­nju Pe­tra Pa­na, ta­mo gdje je to bi­lo po­treb­no po­ma­gao i nje­gov ko­le­ga An­đev­ski, ka­ko bi sce­ne bi­le što uvjer­lji­vi­je.
U ko­ma­du se po­red pri­če o Pe­tru Pa­nu u ve­li­koj mje­ri po­ten­ci­ra i pri­ča o maj­ci, kao naj­va­žni­jem bi­ću to­kom od­ra­sta­nja.
- Ci­je­la pri­ča po­či­nje upra­vo u dječ­jem snu, a ko­ji im je maj­ka ne­gdje ini­ci­ra­la. Ona je ta ko­ja dje­ci omo­gu­ća­va da sa­nja­ju, ko­ja ih u sno­vi­ma pra­ti, pod­u­ča­va, ko­ja im pro­du­ža­va dje­tinj­stvo – ka­že Mi­tev­ski.
Za­ni­mlji­vo je, do­da­je gu­mac, da je ovo nje­go­va pr­va lut­kar­ska pred­sta­va.
- Ovo je su­per is­ku­stvo, bi­lo je uz­bu­dlji­vo ra­di­ti ne­što pr­vi put, i bi­lo je div­no sa­ra­đi­va­ti sa pro­fe­so­rom Bo­njom Lun­go­vim, ko­ji zna što je lut­ka, ka­ko je tre­ba vo­di­ti, jed­no­stav­no, zna što že­li po­sti­ći – ka­že Mi­tev­ski, do­da­ju­ći da sva­ka lut­ka ima svo­je po­seb­ne za­htje­ve u ra­du.
Glu­mac je za­do­vo­ljan i re­ak­ci­jom na­še pu­bli­ke, jer ni­je­su ni oče­ki­va­li, a s ob­zi­rom da igra­ju na ma­ke­don­skom, da će ih dje­ca skroz pra­ti­ti.
- Za­i­sta mi­slim da su dje­ca od­lič­no pri­mi­la ko­mad, su­de­ći po to­me gdje su i ka­ko re­a­go­va­li, gdje su se smi­ja­li, plje­ska­li, a na­ro­či­to to po­ten­ci­ram jer ko­mad ima baš mno­go tek­sta – ka­že Mi­tev­ski, do­da­ju­ći da ovaj ko­mad na ma­tič­noj sce­ni igra­ju bli­zu dvi­je go­di­ne.
Da­nas, po­sljed­njeg da­na fe­sti­va­la pu­bli­ka ima pri­li­ku da od­gle­da pred­sta­vu „Se­dam ja­ri­ća” Po­zo­ri­šta „Ka­ran­fil” ko­je do­la­zi iz Špa­ni­je, iz gra­da Mur­si­je. Pred­sta­va će igra­ti u dva ter­mi­na, od 12 i od 18 ča­so­va u sa­li Do­dest, a bi­će iz­vo­đe­na na špan­skom. Spe­ci­fič­nost ovog ko­ma­da je­ste da je pred­vi­đen za naj­mla­đi uz­rast, od dvi­je go­di­ne pa na­vi­še.
Ve­če­ras u 20 ča­so­va u ve­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić” bi­će odr­ža­na i ce­re­mo­ni­ja do­dje­la na­gra­da, a fe­sti­val će bi­ti za­tvo­ren kon­cer­tom KIC Pop ho­ra.Ž.J.