U or­ga­ni­za­ci­ji Srp­skog kul­tur­nog dru­šta „Slo­vo ljub­ve” iz Ba­ra u ve­li­koj sa­li bar­skog Do­ma kul­tu­re pred­sta­vlje­na je no­va knji­ga aka­de­mi­ka Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća „Pra­hu oca po­e­zi­je”. Pri­zi­va­ju­ći Nje­go­še­vu „Po­sve­tu pra­hu oca Sr­bi­je” iz „Gor­skog vi­jen­ca” i „Po­sve­tu” Si­mi Mi­lu­ti­no­vi­ću Sa­raj­li­ji iz „Lu­če mi­kro­ko­zma”, Beć­ko­vić pje­va o Nje­go­šu, apo­te­o­zu ko­jom po­ni­re u taj­nu pje­sni­štva i je­zi­ka naj­ve­ćeg srp­skog pje­sni­ka.
Pa­roh Jo­van Pla­me­nac je is­ta­kao da je aka­de­mik Beć­ko­vić po­no­vo me­đu Ba­ra­ni­ma, i da ga je tu po­no­vo do­veo Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš. Pla­me­nac je odr­žao i uvod­nu ri­ječ, a po­tom je o Beć­ko­vi­će­voj knji­zi go­vo­rio knji­žev­nik Dra­gan La­ki­će­vić, ured­nik Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge iz Be­o­gra­da.
La­ki­će­vić je pod­sje­tio da je naš sa­vre­me­ni pje­snik, „naj­ve­ći me­đu ži­vi­ma, Ma­ti­ja Beć­ko­vić, na­pi­sao svo­ju po­sve­tu Pe­tru II Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu”, ko­ja ima 630 sti­ho­va, sa­sto­ji se od 45 pje­sa­ma od po 14 sti­ho­va. Pod­sje­tio je da je Beć­ko­vi­će­va po­e­ma štam­pa­na pr­vi put pro­šle go­di­ne u Pla­vom ko­lu Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge, a ove go­di­ne zlat­nim slo­vi­ma u Za­dru­gi­noj 125. go­di­šnji­ci, i to za­jed­no sa SKD „Slo­vo Ljub­ve” iz Ba­ra, ko­ji­ma smo za­hval­ni na sa­rad­nji i po­dr­šci ko­ja tra­je go­di­na­ma. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma SKZ ima u Ba­ru naj­ve­ću po­dru­žni­cu čla­no­va po­sli­je Be­o­gra­da.
- Kao ni Nje­go­še­ve po­sve­te na po­čet­ku „Lu­če mi­kro­ko­zma” i „Gor­skog vi­jen­ca”, ta­ko ni Ma­ti­ji­na po­sve­ta ni­je sa­mo po­sve­ta. Ona je mno­go vi­še od to­ga. Ma­ti­ji­na po­e­ma je pje­sma po­hval­ni­ca. Tu ri­ječ po­hval­ni­ca upo­tri­je­bio je pr­vi aka­de­mik Mi­lo­van Da­noj­lić u pred­go­vo­ru ko­ji je na­pi­sao za ovu knji­gu. On je tu ri­ječ uzeo umje­sto oda ili apo­te­o­za. Ma­da Ma­ti­ji­na po­e­ma i to je­ste. Pje­sma po­hval­ni­ca je sve­ča­na pje­sma sa po­vre­me­nim li­tur­gij­skim in­to­na­ci­ja­ma, ko­ja na sve­ča­ni, lir­ski i emo­tiv­ni na­čin iz­ra­ža­va di­vlje­nje naj­ve­ćem pje­sni­ku pret­hod­ni­ku, ocu po­e­zi­je, za­čet­ni­ku nje­go­šev­skog du­ha, tj. je­zi­ka, sti­la, ri­je­či i mi­sli, ne sa­mo u Nje­go­še­vom dje­lu ne­go u na­šoj ukup­noj knji­žev­no­sti i kul­tu­ri, pa i u na­šem sa­mom ži­vo­tu. U ovoj po­e­mi na­ći će­mo je­dan po­se­ban Nje­go­šev po­tret. Mar­kant­na fi­gu­ra Nje­go­še­vog li­ka, ka­ko isto­rij­skog ta­ko i du­hov­nog, ocr­ta­na je u ovoj po­e­mi po­svet­nim teh­nič­kim is­ka­zi­ma. Ma­ti­ja svog Nje­go­ša sli­ka u ne­ko­li­ko ra­mo­va i ne­ko­li­ko for­ma­ta. To je pri­je sve­ga isto­rij­ski ram, za­tim to je cr­no­gor­ski pej­zaž, po­tom lov­ćen­ska ar­hi­tek­tu­ra i sim­bo­li­ka. I na kra­ju, ili mo­žda na po­čet­ku, mo­na­ška i ma­na­stir­ska at­mo­sve­ra i iko­no­gra­fi­ja. U ta­kvom ra­mu Ma­ti­jin Nje­goš je do­bio po­seb­ni ore­ol. To je za­to što Ma­ti­ja sma­tra da je Bog Nje­go­ša iz­dvo­jio i ukra­sio i du­hom i ti­je­lom, i sa ta­kvim du­hom i ta­kvim por­tre­tom Nje­goš do­bi­ja po­seb­ne di­men­zi­je pje­snič­ke u ovoj Ma­ti­ji­noj po­e­mi - ka­že La­ki­će­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da naj­ve­ći sin srp­skog je­zi­ka, ka­ko Ma­ti­ja zo­ve Nje­go­ša, „pro­ni­kao u pro­vi­đe­nje ne­be­skog oca i ta­ko do­bio moć da ide po ne­bu”.
Beć­ko­vić je pri­sut­ni­ma pro­či­tao po­e­mu „Pra­hu oca po­e­zi­je”, kao i od­lom­ke iz ra­ni­je na­pi­sa­ne tri po­e­me.
Dvi­je da­ro­vi­te dje­voj­či­ce iz Ba­ra, Mi­lja­na Vla­ho­vić i Je­fi­mi­ja Nin­ko­vić, su na po­čet­ku pred­sta­vlja­nja knji­ge re­ci­to­va­le pje­sme Du­ša­na Ko­sti­ća, Alek­san­dra Le­sa Iva­no­vi­ća i Ma­ti­ji­nu pje­smu „Am­fi­lo­hi­je”.
D .STO­JA­NO­VIĆ


Tra­je­mo ko­li­ko mje­se­če­ve mi­je­ne

Beć­ko­vić se za­hva­lio po­sje­ti­o­ci­ma u pre­pu­noj sa­li Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le na po­nov­nom po­zi­vu da do­đe u Bar, a po­seb­nu za­hval­nost je iz­ra­zio Srp­skom kul­tur­nom dru­štvu „Slo­vo ljub­ve”.
- Vi zna­te da je na 200. go­di­šnji­cu Nje­go­še­vog ro­đe­nja na Ce­ti­nju mi­tro­po­lit pro­gla­sio nje­ga Lov­ćen­skim Taj­no­vi­cem, ona­ko ka­ko je Nje­goš isto ta­ko na Ce­ti­nju pro­gla­sio sve­cem svog stri­ca Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog. I Nje­goš je po­stao Iko­na, na­pi­sa­no je nje­go­vo ži­ti­je. Ja sam se tom ve­li­kom do­ga­đa­ju Srp­ske cr­kve i srp­skog na­ro­da pri­dru­žio po­e­mom „Pra­hu oca po­e­zi­je”, re­kao je Beć­ko­vić i pro­či­tao od­lo­mak iz po­e­me:
„Vi­še nas ne­ma u re­al­nom sve­tu
Ali nas ima svud po in­ter­ne­tu
Na pro­fi­li­ma i na saj­to­vi­ma
Po fej­sbu­ci­ma i po por­ta­li­ma
Po­tvr­di­li smo se­be di­gi­tal­no
A u stvar­no­sti nas ne­ma ni slu­čaj­no
Na­pra­vi­li smo od sli­ka šti­to­ve
Pre­se­li­li se u fo­to­šo­po­ve
A ko ni­je ćo­rav i ume da či­ta
Vi­di dru­gu stra­nu i šo­pa i šti­ta
I kao le­gen­de kom­pju­ter­ske sce­ne
Tra­je­mo ko­li­ko me­se­če­ve me­ne
Da, svag­da mi dra­gi mu­če­ni­če
Ne­be­si­ma osi­jan pe­sni­če”.