„Zad­nja li­ni­ja od­bra­ne” spo­men je knji­ga či­ji je pri­re­đi­vač Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne, i u njoj su sa­bra­ne bi­o­gra­fi­je 315 bo­ra­ca iz Cr­ne Go­re ko­ji su po­gi­nu­li to­kom mi­nu­log ra­ta na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Pi­sa­na je kao udž­be­nik i osim bi­o­gra­fi­ja stra­da­lih, sa­dr­ži pred­go­vor i uvod, či­ji su auto­ri aka­de­mik Zo­ran La­kić i Ra­dan Ni­ko­lić pred­sjed­nik Udru­že­nja, u ko­jim su raz­ob­li­če­ni isti­na, uzro­ci i po­sle­di­ce rat­nih de­ša­va­nja. Ime­na i bi­o­gra­fi­je stra­da­lih na­ve­de­ne su po da­tu­mi­ma po­gi­bi­je s ci­ljem da se u kon­tek­stu rat­nih i po­li­tič­kih de­ša­va­nja pri­ka­že ka­ko su gi­nu­li oni ko­ji su se oda­zva­li na po­ziv svo­je dr­ža­ve ko­ja ih se od­re­kla.
– Zbog svih la­ži ko­je se da­nas pla­si­ra­ju, ima­mo pa­ra­dok­sal­nu si­tu­a­ci­ju da se dje­ca pa­lih bo­ra­ca ustru­ča­va­ju u dru­štvu da ka­žu da im je otac po­gi­nuo u mi­nu­lom ra­tu. Za­to je naš cilj da ovom knji­gom raz­bi­je­mo te la­ži i ozbilj­no upo­zo­ri­mo zva­nič­nu Cr­nu Go­ru da to ne ra­di na šte­tu po­gi­nu­lih, na šte­tu svog na­ro­da i sa­me dr­ža­ve. Ova knji­ga ne­će da sva­đa, ho­će da mi­ri, ho­će da i upo­zo­ri da smo do­šli na jed­nu gra­ni­cu ko­ja, na­ža­lost, mo­že sju­tra da do­ve­de do ono­ga što ni­ko ne bi po­že­lio u Cr­noj Go­ri, da se mi iz­me­đu se­be, po na­lo­gu sa stra­ne, ob­ra­ču­na­va­mo – ka­zao je Ni­ko­lić na pro­mo­ci­ji u Nik­ši­ću.
Od 315 bo­ra­ca či­ja su ime­na na­ve­de­na u knji­zi, a od ko­jih je 77 iz Nik­ši­ća i Šav­ni­ka, vi­še od po­lo­vi­ne su bi­li re­dov­ni voj­ni­ci ta­da­šnje JNA. Me­đu nji­ma ima i pra­vo­sla­va­ca, mi­sli­ma­na i ka­to­li­ka što go­vo­ri o nji­ho­voj iskre­noj na­mje­ri da sta­nu na bra­nik svo­je ze­mlje ko­ja je bi­la ugro­že­na. Pri­re­đi­vač ni­je imao na­mje­ru da o nji­ho­vim po­gi­bi­ja stvo­ri mit, već je sva­ka po­na­o­sob opi­sa­na objek­tiv­no. S to­ga su u knji­zi jed­na­ka i ime­na onih ko­ji su vr­še­ći svo­ju voj­nič­ku du­žnost po­gi­nu­li u sa­o­bra­ća­ju, oni ko­ji su stra­da­li ne­ha­tom od sa­bor­ca usli­jed rat­nih dej­sta­va. Spi­sak bo­ra­ca je pro­ši­ren sa ime­ni­ma jed­nog bro­ja ci­vi­la ko­ji su bi­li u re­ze­rv­nom sa­sta­vu JNA, a s ci­ljem da se po­ka­že da rat ipak ni­je za­vr­šen 1999. go­di­ne, o če­mu svje­do­či po­gi­bi­ja Plje­vlja­ka Đur­ka Bo­jo­vi­ća ko­jeg su kao ka­pe­ta­na voj­ske 2001. go­di­ne u kla­sič­noj za­sje­di na ju­gu Sr­bi­je ubi­li al­ban­ski te­ro­ri­sti. Ši­re­njem ne­i­sti­na i iz­bje­ga­va­ju­ći da pri­zna nji­ho­vu žr­tvu, zva­nič­na Cr­na Go­ra sa­mo po­ka­zu­je da ni­je spo­sob­na da za­šti­ti sop­stve­ne in­te­re­se. Udru­že­nje za ob­ja­vlji­va­nje knji­ge, je­dan je u ni­zu do­ka­za o tom od­no­su vla­sti pre­ma svo­jim po­gi­nu­lim gra­đa­nim, ni­je do­bi­lo po­dr­šku ni od Vla­de ni­ti od nje­ne Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu nov­ca od iga­ra na sre­ću, a ni od Op­šti­ne Nik­šić ko­joj su se ta­ko­đe obra­ti­li.
– Na­da­mo se da će ova knji­ga do­ći do što vi­še či­ta­la­ca u Cr­noj Go­ri i da će pro­mi­je­niti jav­no mnje­nje. Po­zi­vam ak­tu­el­nu vlast u Cr­noj Go­ri da se do­bro pre­i­spi­ta­ju u svom od­no­su pre­ma po­gi­nu­lim bor­ci­ma iz de­ve­de­se­tih go­di­na i svo­joj spolj­noj po­li­ti­ci. Na­da­mo se i da će ova knji­ga uozbi­lji­ti i upo­zo­ri­ti me­di­je da vi­še ne­će mo­ći bez po­sle­di­ca da ra­de ono što su ra­di­li u pret­hod­nom pe­ri­o­du jer će Udru­že­nje za sva­ku bu­du­ću neo­sno­va­nu kva­li­fi­ka­ci­ju pod­no­si­ti tu­žbe – na­gla­sio je Ni­ko­lić.
O knji­zi na pro­mo­ci­ju u Nik­ši­ću go­vo­rio je i po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić ko­ji je i sam bio uče­snik mi­nu­log ra­ta. Knji­gom „Zad­nja li­ni­ja od­bra­ne”, is­ta­kao je on, bra­ni se obraz Cr­ne Go­re.B.B.


Pa­li za slav­nu tra­di­ci­ju

Pred­sjed­nik nik­šić­kog Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Bla­žo Đur­ko­vić ka­zao da će upr­kos svim ne­i­sti­na­ma i po­li­tič­kim kon­struk­ci­ja­ma pod­vig onih ko­ji su pa­li na bra­ni­ku svo­je ze­mlje osta­ti svije­tlo i naj­či­sti­je li­ce Cr­ne Go­re.
– Do­bro je što je ova spo­men knji­ga iz objek­tiv­nih raz­lo­ga i ne­ma­šti­ne za­ka­sni­la evo vi­še de­ce­ni­ja, jer sa ove dis­tan­ce još i ja­sni­je, upe­ča­tlji­vi­je vi­di­mo da po­sto­je dvi­je Cr­ne Go­re. Ona, za či­ju su slav­nu tra­di­ci­ju pa­li na­ši naj­bo­lji dru­go­vi, i ona ko­ja je sad „mon­te­ne­gro”, a ko­ju na­bo­lje per­so­ni­fi­ku­je glav­ni tvo­rac i ide­o­log ra­ta za mir – re­kao je iz­me­đu osta­log Đur­ko­vić.