„Noć knjige” je po peti put priređena u Crnoj Gori. U slavu knjige pored Podgorice održani su programi i u Baru, Rožajama, Tivtu, Herceg Novom, Nikšiću, Žabljaku, Bijelom Polju, Beranama, Budvi, i Kolašinu.
U Podgorici se u „Noći knjige” raznim prigodnim programima slavilo na 12 pozornica - vrtića, kafića, ustanova kulture, knjižara, biblioteka, škola. Cjelodnevni program završen je podgoričkom promocijom romana „Arcueil” koji je Aleksandru Bečanoviću donio Evropsku nagradu za književnost za 2017. godinu.
„Noć knjige” je prilika da se progovori i o položaju knjige, u našoj zemlji, ali i šire – regionu, svijetu. Kako navodi Bečanović, knjiga prolazi kroz izazovnu fazu. Njen smisao, karakter i značaj se problematizuju prisustvom društvenih mreža. Ljudi više ne crpe informacije iz knjige, osim ako je riječ o nekom specijalizovanom štivu. Ipak, on nije pesimističan, ne misli da nas čeka propast knjige.
– Jednostavno, onaj koji je hrlio i dosad da čita, čitaće, onaj koji nije htio – neće. Tako da nije loše što će knjiga biti prevashodno u rukama onih koji je vole. S druge strane, vidimo da tržište knjiga funkcioniše. Kada sam bio u Briselu čuo sam veoma zanimljive podatke o tome koliko se u EU zarađuje od knjige. To su ogromne cifre! Tako da je priča o nestanku knjige preuranjena. I, nije baš tačna. Tržište dobro funkcioniše. E, sad što se ne čitaju dobre knjige druga je stvar – navodi Bečanović za „Dan”.
Književnost, takođe doživljava promjene, posebno kad su žanrovi u pitanju, kaže pisac koji je, bar kad je naša književna scena u pitanju, primjećen kao autor koji „miksa” žanrove i teme.
– Pisci moraju da nađu neki način da zaintrigiraju čitaoca. Neko to pokušava tako što se usredređuje na teme koje su većini čitalaca zanimljive – politika, ideologija... a neko to pokušava žanrovskim eksperimentima, da se neke stvari napišu zanimljivije ili se izabere tema koja ima i intrigantne momente. Moderna književnosti mora biti polivalentna, mora biti široka, iako se priča da je umjetnost elitistična... Pročitao sam da u Njujorku ima dvije stotine hiljada umjetnika. Zamislite koliko je tu na dnevnom nivou proizvedenih knjiga, slika, filmova... Ko će to da pročita i vidi? Ko će naći vremana za to? Mi nemamo danas vremena da pročitamo ni klasike. Zamislite, padne vam napamet da pročitate Prustovu sedmotomnu „Potragu za izgubljenim vremenom”... Hiljade stranica su u pitanju. Kako da nađete vrijeme za to? A, riječ je o klasiku... – kaže pisac.
Nije očekivao evropsku nagradu. Smatra da ko piše zarad nagrada, onda je nikada neće dobiti.
– Mora postojati neka vrsta samoće dok pišete. Moje teme su takve, nemaju neki socijalno-relevantan značaj, pa samim tim moje knjige nisu pisane da dobiju nagradu. Ali, kad je dobijem, ne bunim se – komentariše on.
U knjizi za koju je dobio Evropsku nagradu za književnost, „Arcueil”, Bečanović se bavi Markizom De Sadom. Čuveni markiz interesantna je i intrigantna ličnosti, objašnjava pisac i dodaje da ga je uvijek kopkalo i fascinaralo kako neko u tako niskom žanru kao što je pornografija može da uključi i razmatra čitav spektar pitanja važnih za čovjeka.
– Možete da ga ne volite, da budete njime skandalizovani, ali to je podvig. Teško mu se može poreći spisateljska vještina. On je jedan od najvećih stilista francuskog jezika. Ako možete da pređete preko užasa koji se nalaze u njegovim tekstovima, on je nevjerovatno duhovit. On je monstrum od pisca koji zna sve – objašnjava Bečanović.
Promociji knjige „Arcueil” prisustvovala je Džuli Belgrado, poslanica u evropskom parlamentu, a o knjizi su još govorili i pisac Balša Brković i Vladimir Vujošević, urednik u „Novoj knjizi” koja je objavila ovaj roman.
S.Ć.
)){kind=small}
