Knji­ga „Ka­ko ra­ste ma­ma” Ta­tja­ne Ku­lja­če, ko­ju od da­nas uz pri­mje­rak dnev­nih no­vi­na „Dan” či­ta­o­ci mo­gu ku­pi­ti ši­rom Cr­ne Go­re po ci­je­ni od 4,99 eura, do­no­si nam zbir­ku in­tim­nih pri­ča, raz­mi­šlja­nja, ese­ja, sa­vje­ta jed­ne maj­ke, ob­ja­vlje­nih na in­ter­ne­tu. Idu­ći u ko­rak s vre­me­nom „Dan” je ta­ko omo­gu­ćio svo­jim vjer­nim či­ta­o­ci­ma da obo­ga­te lič­ne bi­bli­o­te­ke ovom zbir­kom pri­ča Ta­tja­ne Ku­lja­če, na­še pr­ve blo­ger­ke ko­ja go­di­na­ma di­je­li svo­ja maj­čin­ska is­ku­stva sa broj­nom in­ter­net pu­bli­kom.
Knji­ga „Ka­ko ra­ste ma­ma” je pr­va zbir­ka krat­kih pri­ča ko­je je na­pi­sa­la in­spi­ri­sa­na svo­jom dje­com i sva­ko­dnev­nim do­go­dov­šti­na­ma ko­je pra­te nji­ho­vo od­ra­sta­nje. Ta­tja­na Ku­lja­ča je pi­sa­njem po­če­la da se ba­vi na blo­gu Ma­mi­zam. Da ob­ja­vi ovo dje­lo, pod­sta­kao je pri­ja­telj knji­žev­nik, pro­fi­li­čar i naš ko­lum­ni­sta Mi­li­sav Po­po­vić. Svo­je blo­go­ve ko­je je ob­ja­vlji­va­la na Ro­di­te­lji.me, Moj pe­di­ja­tar i YuMa­ma, u ko­ji­ma nam je ot­kri­la svoj svi­jet ma­me dvo­je dje­ce, So­fi­je i Og­nje­na - svi­jet že­ne ko­ja „ra­ste” baš kao što ra­stu i nje­ni ma­li­ša­ni, od­lu­či­la je da pre­to­či u pri­če, a njih on­da ukom­po­nu­je u na­slov „Ka­ko ra­ste ma­ma”, ko­ju od da­nas mo­že­te ku­pi­ti uz pri­mje­rak „Da­na” – naj­či­ta­ni­je dnev­ne no­vi­ne u Cr­noj Go­ri.
I, ka­ko ka­že Ta­tja­na Ku­lja­ča, nje­ne za­bi­lje­ške o sva­ko­dne­vi­ci jed­ne ma­me osta­le bi za­bo­ra­vlje­ne u nje­nom ra­ču­na­ru da ni­je bi­lo ovih saj­to­va, ko­ji su omo­gu­ći­li da pri­če do­pru do ve­li­kog bro­ja či­ta­la­ca.
– Ni­sam ista oso­ba od pri­je pet go­di­na. Po­ra­sla sam. Sve li­je­pe i ru­žne stva­ri ko­je pra­te ro­di­telj­stvo, od ne­nor­mal­ne bri­ge, oprav­da­ne i neo­prav­da­ne, pre­ko mo­me­na­ta sa­vr­še­ne i naj­či­sti­je lju­ba­vi ko­ju dje­ca iz nas iz­nje­dre uči­ne su da ne­pri­mjet­no sa­zri­mo. I da ni­ka­da vi­še ne bu­de­mo isti. Knji­ga ,,Ka­ko ra­ste ma­ma” na­sta­la je iz mog lič­nog is­ku­stva ma­me dvo­je dje­ce. Pi­sa­njem sam se po­če­la ba­vi­ti na blo­gu www.ma­mi­zam.blog­spot.com da bih po­mo­gla svim ma­ma­ma ko­je su se na­šle u pre­div­nom ha­o­su zbog po­ku­ša­ja da od dje­ce na­či­ni­mo naj­bo­lje lju­de i pri to­me ne za­bo­ra­vi­mo se­be. Pri­če ob­u­hva­ta­ju sve one ne­do­u­mi­ce i sva­ko­dnev­ne si­tu­a­ci­je ko­je nam se de­ša­va­ju kao ro­di­te­lji­ma, pa čak i iz pe­ri­o­da pri­je trud­no­će, iz že­lje za po­tom­stvom, ko­ja nas če­sto i ko­či u ostva­ri­va­nju u ulo­zi maj­ke. Iza­zo­vi trud­no­će, po­ro­đa­ja, dva raz­li­či­ta is­ku­stva, sna­la­že­nje sa be­bom i is­pli­va­va­nje iz lu­di­la pr­ve go­di­ne be­bi­nog ži­vo­ta, pre­ko iza­zo­va ko­je no­si od­ga­ja­nje dje­ce do uz­ra­sta pet go­di­na. Na kra­ju ra­da na knji­zi, shva­ti­la sam da je ovo ma­lo dje­lo mno­go vi­še od pu­kog pri­ruč­ni­ka za „pre­ži­vlja­va­nje” od­ra­sta­nja na­še dje­ce... Pod­sti­če že­lju za ma­lo tog ha­o­sa od lju­ba­vi, po­ma­že na­šim „ja­čim” po­lo­vi­na­ma da nas bo­lje ra­zu­mi­ju, te da sa­mi osje­te to či­me nas je Bog pri­vi­le­go­vao. Jer, za­i­sta, lju­bav pre­ma dje­ci i sve ono što iz to­ga pro­iz­la­zi, či­ni da uz na­šu dje­cu i sa­mi od­ra­ste­mo – ka­za­la je Ta­tja­na Ku­lja­ča za „Dan”.
Ovo ni­su pri­če o to­me ka­ko tre­ba vas­pi­ta­va­ti dje­cu. Ovo su pri­če o stvar­no­sti. Iste one pri­če ko­je se, ma­nje ili vi­še, de­ša­va­ju svi­ma na­ma. Autor­ki­na je že­lja da opu­sti, na­smi­je i po­ne­kad iz­ma­mi po­ne­ku su­zu svi­ma ko­ji pro­la­zi­te kroz iste si­tu­a­ci­je, oni­ma ko­je sve ovo tek če­ka i oni­ma ko­ji sa osmi­je­hom pam­te te da­ne.
– Na­dam se da će iz vas iz­ma­mi­ti naj­ljep­ši mo­gu­ći osje­ćaj – po­ru­či­la je Ku­lja­ča.
Blo­go­vi Ta­tja­ne Ku­lja­če ot­kri­li su nam knji­žev­ni­cu ko­ja pi­še „iz vre­li­ne sr­ca vute­klog u pr­ste”, na­pi­sao je u pred­go­vo­ru Mi­li­sav Po­po­vić. Tek­sto­vi autor­ke „Ka­ko ra­ste ma­ma” po sop­stve­nom pri­zna­nju u nje­mu su pro­bu­di­li „ne­što što ni sam ni­je umio da ob­ja­sni, da na­zo­ve ono što mu se utka­lo u ime”.
– Me­ni se Ta­nja de­si­la dav­no. Od ta­da ima­mo pri­ja­telj­stvo i do­bru ko­li­či­nu lju­ba­vi. On­da mi Ta­nja do­da­la svo­je pi­sa­nje... I, od ta­da, do­bri moj na­ro­de... me­ne ne­ka­ko ima vi­še. Iz­mje­sti­la me iz ro­da i po­la u dru­go sta­nje. Iz­ma­mi­la iz me­ne glas maj­ke. A, pi­sa­la je... pi­sa­la je ona­ko ka­ko se ne pre­po­ru­ču­je. Iz vre­li­ne sr­ca ute­klog u pr­ste. Pri­de, sve je mi­ri­sa­lo na mli­je­ko i stva­ra­nje. To­li­ko lju­ba­vi, da tre­ba umje­ti da pod­ne­seš. To­li­ko ha­o­sa, da je sa­vr­šen. A ne­gdje u uglu sva­kog slo­va za­ču­jem ža­gor So­fi­ji­ce i još ma­njeg Og­nje­na. Pa mi ne­ka­ko ba­nja. Hva­la ti, Ta­nja, što si maj­ka – na­pi­sao je u za­ni­mlji­vom pred­go­vo­ru ove knji­ge Mi­li­sav Po­po­vić.
Ta­tja­na Ku­lja­ča ži­vi sa po­ro­di­com u Be­či­ći­ma. Ova ro­đe­na Sa­raj­ka, ko­ja je dje­tinj­stvo pro­ve­la u Ko­nji­cu, a za­tim se sa po­ro­di­com bje­že­ći pred vi­ho­rom ra­ta sklo­ni­la u Nik­šić. Ot­kri­la nam je da nje­ne pr­ve knji­ge ne bi bi­lo bez po­mo­ći njoj dra­gih lju­di me­đu ko­ji­ma su Na­ta­li­ja Đa­le­tić, ko­ja je lek­to­ri­sa­la „Ka­ko ra­ste ma­ma”, Ma­ri­je To­mo­vić, Ma­je Mi­lo­sa­vlje­vić, Bra­ni­sla­ve Stan­ko­vić i Mi­lja­na Di­mi­tri­je­vi­ća... Na­ša blo­ger­ka u svom pr­vjen­cu na­šla je mje­sto da za­hva­li i svo­jim ro­di­te­lji­ma ko­ji su po­dr­ža­va­li sve nje­ne za­mi­sli „ka­kve god one bi­le”, te svom su­pru­gu To­mi, „nje­nom oslon­cu i naj­bo­ljem pri­ja­te­lju s ko­jim plo­vi kroz ži­vot”.
Ta­tja­na Ku­lja­ča ne­iz­mjer­no za­hva­lju­je i svi­ma oni­ma ko­ji či­ta­ju i vo­le nje­ne pri­če, jer su upra­vo či­ta­o­ci raz­log za­što je zbir­ka blo­go­va „Ka­ko ra­ste ma­ma” ugle­da­la svje­tlost da­na.
S.Ć.