Po­vo­dom 80 go­di­na od ro­đe­nja Da­ni­la Ki­ša, po­sje­ti­o­ci Tr­ga od knji­ge ima­li su pri­li­ku da od­gle­da­ju iz­lo­žbu pla­ka­ta ovog iz­u­zet­nog pi­sca, ko­ju je Ga­le­ri­ji „Jo­sip Be­po Ben­ko­vić”, or­ga­ni­zo­va­la Bi­bli­o­te­ka gra­da Be­o­gra­da, a po­tom su nje­gov ži­vot i dje­lo pred­sta­vi­li Goj­ko Bo­žo­vić, knji­žev­ni kri­ti­čar i prof. dr Go­ran Ra­do­njić.
Ra­do­njić je oci­je­nio da go­di­šnji­ca ro­đe­nja ve­li­kog pi­sca, pred­sta­vlja pri­li­ku da se sa iz­vje­snom no­stal­gi­jom pri­sje­ti­mo vre­me­na od pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja ka­da je srp­ska knji­žev­nost bi­la bez di­le­me ve­li­ka, kao ri­jet­ko ka­da i ka­da su u njoj na­sta­ja­le knji­ge ko­je su bi­le u sa­mom vr­hu svjet­ske knji­žev­no­sti.
- Kiš je, u ša­li, na pi­ta­nje o re­la­tiv­no ma­lom bro­ju knji­ga ko­je je na­pi­sao, od­go­va­rao da od­mah pi­še iza­bra­na, a ne sa­bra­na dje­la. Ma­da je i sam u jed­nom pe­ri­o­du bio na bo­em­skom pu­tu, is­ti­cao je da je sa­vre­me­nom pi­scu mje­sto u bi­bli­o­te­ci, ne u ka­fa­ni. Po Ki­šo­vom mi­šlje­nju, kon­cen­tra­ci­o­ni lo­go­ri ključ­ni su fe­no­men 20. vi­je­ka. Pri to­me, va­žno je, da se to od­no­si jed­na­ko na one de­sne, na­ci­stič­ke, kao i na one li­je­ve, sta­lji­ni­stič­ke. Tim te­ma­ma su do­mi­nant­no po­sve­će­ne Ki­šo­ve knji­ge. Kiš će re­ći da su to dva is­pi­ta iz ko­jih pi­sci pa­da­ju ne na go­di­nu, ne­go za­u­vi­jek. Pi­sce 20. vi­je­ka, da­kle, Kiš po­sma­tra s ob­zi­rom na nji­ho­vo dr­ža­nje pre­ma fe­no­me­ni­ma lo­go­ra. Ta­ko će sa­mom Sar­tru i Si­mo­ni de Bo­vo­ar za­mje­ri­ti zbog nji­ho­vog ću­ta­nja o sta­lji­ni­stič­kim lo­go­ri­ma, sma­tra­ju­ći da je nji­ho­va oba­ve­za bi­la da pro­go­vo­re jav­no, jer su im sa­zna­nja bi­la do­stup­na, do­la­zi­li su im svje­do­ci da im is­pri­ča­ju ka­ko stva­ri sto­je – ka­zao je Ra­do­njić.
On je do­dao da se Kiš kre­će iz­me­đu dva an­ti­po­da Ove­la i Na­bo­ko­va, ho­mo po­li­ti­ku­sa, na jed­noj i ho­mo po­e­ti­ku­sa, na dru­goj stra­ni, na­gi­nju­ći vi­še ka ho­mo po­e­ti­ku­su.
Bo­žo­vić je oci­je­nio da je Da­ni­lo Kiš za ži­vo­ta po­stao kla­sik, a to mje­sto ni­je po­sta­lo upit­no ni to­li­ke go­di­ne po­sli­je nje­go­ve smr­ti, ni 80 go­di­na od nje­go­vog ro­đe­nja.
– Mi da­nas mo­že­mo da vi­di­mo da su Ki­šo­ve knji­ge na­sta­ja­le u ne­ve­li­kom ra­spo­nu, u ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, od kra­ja pe­de­se­tih do kra­ja osam­de­se­tih go­di­na, uob­li­če­ne u su­sre­tu sa ključ­nim po­li­tič­kim, isto­rij­skim, ide­o­lo­škim, dru­štve­nim, sa­zdaj­nim iza­zo­vi­ma dru­ge po­lo­vi­ne 20. vi­je­ka. Te knji­ge, ne sa­mo da je­su pre­ži­vje­le i da je­su dra­go­cje­no, ne­pre­va­zi­đe­no svje­do­čan­stvo o toj dru­goj po­lo­vi­ni 20. vi­je­ka, ne­go su i knji­ge ko­je go­vo­re mno­go na­ma da­nas, lju­di­ma jed­nog no­vog do­ba i no­vog is­ku­stva.
Pri­je sa­mo tri­de­se­tak go­di­na, u jed­nom su­štin­ski dru­ga­či­jem knji­žev­nom i kul­tur­nom kon­tek­stu, Da­ni­lo Kiš je iz­me­đu osta­log ka­zao: „Li­je­po je pi­sa­ti knji­ge, ali ka­da vi­dim ko da­nas sve pi­še knji­ge, sra­mo­ta me je sva­ke re­če­ni­ce ko­ju sam ika­da na­pi­sao”. Ali, upra­vo Ki­šov zna­čaj je­ste zbog to­ga vr­lo ve­li­ki, za­to što on je­ste ka­tar­zič­na mo­guć­nost na­šeg či­ta­lač­kog is­ku­stva, je­ste jed­na vi­so­ka mje­ra, ko­ja za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da su Ki­šo­ve knji­ge do­stup­ne, pred na­ma, da su one otvo­re­ne, da su u ru­ka­ma či­ta­la­ca, svi ti či­ta­o­ci za­pra­vo zna­ju šta knji­žev­nost je­ste i ko­je za­htje­ve pred knji­žev­nost mo­gu da po­sta­ve – oci­je­nio je Bo­žo­vić.
K.M.