Po­zna­tom pje­sni­ku, aka­de­mi­ku Ma­ti­ji Beć­ko­vi­ću, ju­če je na Me­du­nu is­pred Mu­ze­ja Mar­ka Mi­lja­no­va uru­če­na na­gra­da „Mar­ko Mi­lja­nov” Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re. Beć­ko­vi­ću je ovo pri­zna­nje do­di­je­lje­no za po­et­sku zbir­ku „Pra­hu oca po­e­zi­je”, ko­ja je ob­ja­vlje­na 2016. go­di­ne u iz­da­nju Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge iz Be­o­gra­da. Beć­ko­vić za „Dan” go­vo­ri o na­gra­di, po­lo­ža­ju pi­sca, ču­ve­nom kuč­kom voj­vo­di, či­ta­nju...
●U knji­žev­nim kru­go­vi­ma se ovih da­na mo­glo ču­ti da ste do­bi­ja­njem na­gra­de „Mar­ko Mi­lja­nov” UKCG za­tvo­ri­li krug, do­biv­ši sve zna­čaj­ne na­gra­de na ovom pod­ruč­ju?
- Vi zna­te da su Ku­či bi­li u Rov­ci­ma, ta­ko da je do­šlo vri­je­me da i mi Rov­ča­ni stig­ne­mo u Ku­če. Da­kle, bio je va­kat da i Rov­ča­ni u Ku­če do­đu. Ta­ko da sam i do­šao pred ku­ću Mar­ka Mi­lja­no­va da pri­mim na­gra­du Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, ko­ja no­si ime ču­ve­nog voj­vo­de, naj­slav­ni­jeg pri­mje­ra čoj­stva i ju­na­štva i naj­svje­tli­jeg obra­za me­đu Sr­bi­ma.
●Šta Vam ova na­gra­da pred­sta­vlja u vi­jen­cu dru­gih ko­je ste do­bi­li?
- Nje­no ime sve go­vo­ri. Mar­ko Mi­lja­nov je na­pi­sao „gor­ski vi­je­nac” mo­ral­nih pod­vi­ga i nje­go­va knji­ga je po­sta­la, ne sa­mo ple­men­ska bi­bli­ja, ne­go i je­di­ni udž­be­nik eti­ke za sve ško­le i za sva vre­me­na. Ni­je­su mo­gli iza­bra­ti ljep­še ime za tog naj­va­žni­jeg si­na Cr­ne Go­re po­sli­je Nje­go­ša. Ime­njak apo­sto­la i je­van­đe­li­sta Mar­ka is­pi­sao je je­van­đe­lje čim je na­u­čio da pi­še u svo­joj pe­de­se­toj go­di­ni.
●U na­gra­đe­noj zbir­ci na jed­nom mje­stu osvr­će­te se na to ka­ko nas ne­ma u re­al­nom ži­vo­tu, a ima u vir­tu­el­nom. Da li vje­ru­je­te u bu­duć­nost knji­ge?
- Knji­ga je bi­la na po­čet­ku, knji­ga će bi­ti i na kra­ju. Knji­ga je ta ko­ja je sve stvo­ri­la. I voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov je je­dan od tih ko­ji je vje­ro­vao u ri­ječ. I čo­vjek je ri­ječ. Knji­ga je ide­a­lan izum, dat jed­nom za­u­vi­jek. Baš kao što je to ka­ši­ka. Mo­že da bu­de ve­ća, ma­nja, raz­li­či­tog ma­te­ri­ja­la, ali je da­ta jed­nom za svag­da. Ta­ko i knji­ga, kao for­ma mo­že ima­ti raz­li­či­te ob­li­ke, ali je ona pri­je sve­ga du­hov­na for­ma. Sve što či­tam uvi­jek štam­pam, ne zbog kom­pju­te­ra, već zbog oči­ju. Jed­no­stav­no, ne vo­lim da sje­dim pred tom spra­vom. To je, ra­zu­mi­je se, mo­žda je­di­na ve­li­ka no­vost na svi­je­tu, jer mi istog tre­na sa­zna­je­mo šta se do­ga­đa bi­lo gdje na pla­ne­ti. Mo­žda nam se sa­mo za­to či­ni da je si­tu­a­ci­ja go­ra ne­go ika­da.
●Knji­ga „Pra­hu oca po­e­zi­je”, oka­rak­te­ri­sa­na je i kao te­sta­ment. Da li ste sa­gla­sni sa tom kva­li­fi­ka­ci­jom?
-To je u Bo­ži­jim ru­ka­ma, a što je čo­vjek sta­ri­ji on sve vi­še ra­di i sve vi­še pri­ča. (smi­jeh)
●Da li je na­še vri­je­me ne­po­volj­ni­je za pi­sca ne­go ne­ka pro­hu­ja­la?
- Na­ro­či­to je te­žak po­lo­žaj mla­dih pi­sa­ca ko­ji ob­ja­vlju­ju knji­ge ko­je ni­ko ne pri­mje­ću­je. Oni pla­ća­ju iz­da­va­či­ma da se te knji­ge ob­ja­ve, sve im da­ju na go­to­vo, mal­te­ne na di­ske­ti! I opet su svi iz­da­va­či u kri­zi, pa me za­ni­ma u ka­kvoj bi kri­zi bi­li ka­da bi pla­ća­li, ka­da su u kri­zi ka­da sve do­bi­ja­ju dža­be?! Vje­ro­vat­no je slič­no i u svi­je­tu, ali kad god je ne­što slič­no u svi­je­tu, kod nas je go­re ne­go igdje. Mi smo ne­ka­da ži­vje­li od po­e­zi­je i za po­e­zi­ju.
●Mo­že li se da­nas ži­vje­ti od po­e­zi­je?
- Sa­da ne mo­gu da za­mi­slim mla­de lju­de ko­ji se od­lu­če da po­đu tim pu­tem. Ne znam ka­ko uop­šte op­sta­ju, a ka­mo li da se že­ne, uda­ju i dje­cu ra­đa­ju. Vi­di­te, i kad se ne pla­ća, i po­red to­ga se pi­še. Dav­no je re­če­no da bi pje­sni­ke tre­ba­lo mo­ri­ti gla­đu da bi pje­va­li o sre­ći dru­gih, ili dr­ža­ti u tam­ni­ca­ma, pa da opje­va­va­ju tu­đu slo­bo­du.
●I či­ta­nje je da­nas upit­no. Čak se iz kor­po­ra­cij­skih usta mo­že ču­ti ka­ko je to „rad­nja ko­ja ne da­je ni­ka­kav pro­iz­vod”.
-Sa­mo bih do­dao mi­sao ko­ju je ne­ko ra­ni­je iz­go­vo­rio, a to je da je ne­či­ta­nje go­re od spa­lji­va­nja knji­ga.
●Vaš do­ži­vljaj Cr­ne Go­re?
- NA­TO je Cr­nu Go­ru i odvo­jio od Sr­bi­je da bi je pri­po­jio se­bi.
ALEK­SAN­DAR ĆU­KO­VIĆ


„Dan” na­spram no­ći
●Već du­gi niz go­di­na po­dr­ža­va­te „Dan” i uvi­jek ra­do sa­ra­đu­je­te...
- Za Dnev­ne no­vi­ne „Dan”, to zna­čaj­no ći­ri­lič­no gla­si­lo, naj­pr­o­sti­je, ali i naj­tač­ni­je bi bi­lo re­ći da je „Dan” na­spram no­ći.