Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ljudi i dogadjaji - datum: 2018-02-25 Ničija zemlja, ničija briga Ime onoga ko bi sa crnogorske strane zatvorio ta ulazna vrata crnogorske državne kuće, ostalo bi za sva vremena upisano na stubu srama i izdaje
Ni na Bal­ka­nu ni u Evro­pi, a vje­ro­vat­no ni u ci­je­lom svi­je­tu, ne­ma sto­pe ze­mlje oko ko­je po­sto­ji to­li­ko kon­tro­ver­zi i spo­re­nja ko­li­ko ih ima oko Pre­vla­ke, ma­le­nog rta ko­ji se kao kuć­ni prag ukli­nio u mo­re na ula­zu u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv.
To po­lu­o­strv­ce, po­vr­ši­ne ma­nje od jed­nog kva­drat­nog ki­lo­me­tra, po­sno i na­o­ko bes­ko­ri­sko, imanj­ce ko­je bi do­bar do­ma­ćin do­brom pri­ja­te­lju i kom­ši­ji da­ro­vao za pro­gon, za pri­stup ku­ći, već go­to­vo tri de­ce­ni­je pred­sta­vlja ner­je­ši­vi dr­žav­ni pro­blem, naj­pri­je iz­me­đu Hr­vat­ske i ostat­ka Ju­go­sla­vi­je, po­sli­je iz­me­đu Hr­vat­ske i SR Ju­go­sla­vi­je, pa iz­me­đu Hr­vat­ske i Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re i ko­nač­no sa­da iz­me­đu Hr­vat­ske i no­vo­pe­če­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re.
Za­gla­vi­lo se tu na ka­pi­ji naj­ljep­šeg fjor­da u Evro­pi kao kost u gr­lu i če­ka da vla­sto­dr­žač­ke gar­ni­tu­re u Cr­noj Go­ri i Hr­vat­skoj iz­mu­dru­ju, ako ne pra­ved­no a ono za­do­vo­lja­va­ju­će rje­še­nje za obje stra­ne, i ko­nač­no na tom di­je­lu po­bi­ju tvr­di i ne­po­mič­ni gra­nič­ni me­đaš - da ta­ko traj­no eli­mi­ni­šu jed­nu opa­snost i pro­blem zbog ko­jeg je, kao što je po­zna­to, de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka i oruž­je zvec­nu­lo i ne­po­treb­no se krv pro­li­la.
Taj pro­blem, ko­ji ta­ko du­go ti­nja u od­no­si­ma Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske, bio je po­vod da se u Ma­ti­ci srp­skoj u Da­ni­lov­gra­du ne­dav­no po­no­vo otvo­ri knji­ga „Ni­či­ja ze­mlja” Lju­bo­mi­ra Đi­ka­no­vi­ća, do­a­je­na cr­no­gor­skog no­vi­nar­stva, na­sta­la pri­je de­set go­di­na kao plod nje­go­vog dvo­de­ce­nij­skog is­tra­ži­va­nja ovog pi­ta­nja.
Osla­nja­ju­ći se na ta­da do­stup­ne prav­ne i dru­ge ak­te, on je naj­pri­je u se­ri­ji tek­sto­va u „Po­li­ti­ci“ i dru­gim gla­si­li­ma, po­čeo da do­ka­zu­je da oko Pre­vla­ke ne­ma ni­ka­kvog spo­ra ako će ne­ko da po­štu­je ono što u tim do­ku­men­ti­ma pi­še i što je ne­po­bit­na re­al­nost: to je Cr­no­gor­sko i Cr­na Go­ra ni­ka­ko ne mo­že za­tvo­ri­ti je­dan od naj­va­žni­jih iz­la­za i pro­zo­ra u svi­jet.
Su­prot­na sta­no­vi­šta, čak i jed­nog mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Cr­ne Go­re iz de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ni­je­su obes­hra­bri­la ovog is­ku­snog, po­sto­ja­nog i fa­na­tič­no upor­nog no­vi­nar­skog vu­ka pre­ka­lje­nog u mno­gim bit­ka­ma za isti­nu i prav­du. Iako već na za­vr­šet­ku pro­fe­si­o­nal­ne no­vi­nar­ske ka­ri­je­re, on se mla­da­lač­ki, sa ela­nom i za­no­som po­čet­ni­ka, la­tio is­tra­ži­va­nja oko Pre­vla­ke. Ta­ko je na­sta­la obim­na stu­di­ja, ana­li­tič­na i ne­po­bit­nim do­ka­zi­ma po­da­str­ta, ko­ju vi­še ni­ko ko se bu­de ozbilj­no ba­vio ovim pro­ble­mom ne mo­že ola­ko za­o­bi­ći. Na­ro­či­to ne po­li­ti­ča­ri i oni ko­ji­ma pad­ne udio da na tom di­je­lu gra­ni­ce iz­me­đu Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske po­bi­ja­ju gra­nič­ne me­đa­še. Đi­ka­no­vić je gro­mo­gla­sno sta­vio do zna­nja, pr­ven­stve­no vla­sti u Cr­noj Go­ri, da ta „ni­či­ja ze­mlja” ne mo­že bi­ti ni­či­ja bri­ga, već pr­vo­ra­zred­ni dr­žav­ni za­da­tak i oba­ve­za da se to pi­ta­nje ko­nač­no, traj­no i za sva vre­me­na ski­ne sa dnev­nog re­da, ali ne cr­no­gor­skim od­ri­ca­njem od Pre­vla­ke i bi­lo ka­kvim tru­lim i krat­ko­roč­nim kom­pro­mi­si­ma ko­ji­ma su ne­ki u mi­nu­le dvi­je de­ce­ni­je oči­gled­no bi­li sklo­ni.
Jer, on je ne­dvo­smi­sle­no i ne­po­bit­no do­ka­zao da je Pre­vla­ka cr­no­gor­ska, da je to sa­stav­ni i neo­dvo­ji­vi dio Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va i da bi ime ono­ga ko se od­rek­ne tog kuć­nog pra­ga, ko za­tvo­ri ta ula­zna vra­ta cr­no­gor­ske dr­žav­ne ku­će, osta­lo vo vje­ki vje­ko­va upi­sa­no na stu­bu sra­ma i iz­da­je. Bu­do Si­mo­no­vić

Po­ru­ka auto­ra

- Iako svi ar­gu­men­ti go­vo­re i do­ka­zu­ju da Cr­na Go­ra ima ta­pi­ju nad Pre­vla­kom, da je ona i po Ba­din­te­ro­voj ko­mi­si­ji sa­stav­ni dio Cr­ne Go­re, ona, na­ža­lost, sve vi­še po­sta­je sa­mo po­li­tič­ki pro­blem i ta­ko iz­mi­če Cr­noj Go­ri, što po­ka­zu­je i ću­ta­nje cr­no­gor­ske vla­sti o to­me. Na rje­ša­va­nju pi­ta­nja Pre­vla­ke tre­ba is­tra­ja­ti, jer su ar­gu­men­ti na stra­ni Cr­ne Go­re, a sva­kim dru­ga­či­jim rje­še­njem iz­gu­bio bi se zna­čaj­ni dio cr­no­gor­ske su­ve­re­no­sti. No, i ako se to do­go­di, sa ti­me se ne smi­je­mo ni­kad po­mi­ri­ti, već tre­ba uvi­jek, iz­no­va po­kre­ta­ti to pi­ta­nje i ni­kad se ne od­ri­ca­ti Pre­vla­ke – po­ru­čio je, po­red osta­log, autor knji­ge Lju­bo­mir Đi­ka­no­vić.

Stav pro­fe­so­ra Fi­li­do­ra

Oba­ra­ju­ći tvrd­nje, ne sa­mo hr­vat­skih na­ci­o­na­li­sta i mla­do­u­sta­ša ne­go i po­je­di­nih za­gri­že­nih po­li­ti­ča­ra i sa jed­ne i sa dru­ge stra­ne, da je Pre­vla­ka u dru­goj Ju­go­sla­vi­ji bi­la u ad­mi­ni­stra­tiv­nim gra­ni­ca­ma Hr­vat­ske, Đi­ka­no­vić se, po­red osta­log, po­zi­va na za­gre­bač­kog pro­fe­so­ra Ri­kar­da Fi­li­do­ra, ko­ji je, re­a­gu­ju­ći na tu ga­la­mu, još kra­jem 1995. go­di­ne na­pi­sao „da o iz­da­ji Pre­vla­ke ne­ma ni go­vo­ra“ jer se ne mo­že iz­da­ti ne­što „što ni de fak­to ni de ju­re ni­je hr­vat­sko“. Pritom Fi­li­dor na­vo­di da je Pre­vla­ka, „od­lu­kom Vla­de FNRJ još 1953. go­di­ne, kao voj­ni kom­pleks, do­di­je­lje­na Cr­noj Go­ri, a Hr­vat­ska po­tom ni­ka­da na tu od­lu­ku ni­je ulo­ži­la pri­go­vor...“

Ana­te­ma

Po­red vre­me­šnog auto­ra, me­di­ja­to­ra tri­bi­ne, no­vi­na­ra i pu­bli­ci­te Mi­la­na Sto­jo­vi­ća i pot­pi­sni­ka ovih re­da­ka, o ovoj za­ni­mlji­voj i ve­o­ma va­žnoj knji­zi je go­vo­rio i njen ured­nik Vo­ji­slav Mi­ju­ško­vić, pu­bli­ci­sta i ne­ka­da­šnji po­li­ti­čar.
-Đi­ka­no­vić je ne­dvo­smi­sle­no do­ka­zao da Pre­vla­ka, iako je kroz isto­ri­ju bi­la i ugar­ska, mle­tač­ka, ve­ne­ci­jan­ska, austrij­ska, fran­cu­ska, ju­go­slo­ven­ska, ni­ka­da ni­je bi­la dio Hr­vat­ska. Pre­ma isto­rij­skim i ge­o­graf­skim po­da­ci­ma ona je sa­mo cr­no­gor­ska, a za tu tvrd­nju autor je po­nu­dio mno­štvo do­ka­za. Ka­rak­te­ri­sti­ka ove knji­ge je sa­vr­še­no po­zna­va­nje te­me, vr­hun­ska opre­znost i kul­tu­ra is­po­lje­na pre­ma či­nje­ni­ca­ma, kao i uz­dr­ža­nost u sta­vo­vi­ma – re­kao je po­red osta­log Mi­ju­ško­vić, uka­zu­ju­ći da će „po­li­ti­ča­ri mo­ra­ti da ču­ju njen glas ili će no­si­ti nje­nu traj­nu ana­te­mu...“

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"