Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ljudi i dogadjaji - datum: 2018-02-25 Aralsko more skoro pa nestalo
Ru­ski ko­smo­na­ut An­ton Ška­ple­rov ob­ja­vio je fo­to­gra­fi­ju Aral­skog mo­ra (je­ze­ra) iz sve­mi­ra, na ko­joj se vi­di ka­ta­stro­fal­na sud­bi­na tog mo­ra – nje­go­va ukup­na po­vr­ši­na se u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na dra­stič­no sma­nji­la. On je iz­ra­zio ža­lje­nje što je ni­vo mo­ra na gra­ni­ci iz­me­đu Ka­zah­sta­na i Uz­be­ki­sta­na po­stao ve­o­ma ni­zak. Mo­re se po­sled­njih pe­de­set go­di­na sma­nji­lo zbog sma­nje­nog do­to­ka uzro­ko­va­nog hi­dro­ge­o­lo­škim ra­do­vi­ma na ri­je­ka­ma pri­to­ka­ma Amu Dar­ji i Sir Dar­ji.
Na­i­me, od 40-ih go­di­na 20. vi­je­ka vo­de ovih ri­je­ka se ko­ri­ste za na­vod­nja­va­nje po­lja pa­mu­ka u Ka­zah­sta­nu i Uz­be­ki­sta­nu, a s ob­zi­rom na to da oko 20 do 60 kub­nih ki­lo­me­ta­ra vo­de go­di­šnje ode za na­vod­nja­va­nje, ni­vo mo­ra opad­ne za 20 do 60 cen­ti­me­ta­ra go­di­šnje. Re­zul­tat to­ga je­ste da se ukup­na za­pre­mi­na je­ze­ra od 1960. sma­nji­la za 80 pro­ce­na­ta, dok je na­ra­sli sa­li­ni­tet uni­štio sko­ro sve ob­li­ke ži­vo­ta u nje­mu.
Zbog opa­da­nja ni­voa mo­ra do­šlo je do pro­mje­ne lo­kal­ne kli­me i iz­u­mi­ra­nja mno­gih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta. To je do­ve­lo i do pro­pa­sti ri­bo­lo­va i in­du­stri­ja ko­je su bi­le po­ve­za­ne s njim, a ne­ka­da­šnje lu­ke da­nas se na­la­ze i do 50 ki­lo­me­ta­ra od sa­da­šnje oba­le je­ze­ra.
Od 1989. go­di­ne Aral­sko mo­re je po­di­je­lje­no na Ma­lo mo­re na sje­ve­ru i Ve­li­ko mo­re na ju­gu, a ako se ni­šta ne bu­de pred­u­ze­lo, vje­ru­je se da će ju­žni dio je­ze­ra ne­sta­ti do 2025. go­di­ne. Iz­grad­njom bra­ne na sje­ve­ru, do­šlo je do na­glog ra­sta ni­voa vo­de u Ma­lom mo­ru. Za­sad je Ka­zah­stan za­in­te­re­so­van za mje­re spa­sa­va­nja svog di­je­la Aral­skog mo­ra s po­mo­ću kre­di­ta Svjet­ske ban­ke, dok Uz­be­ki­stan sma­tra da je pro­iz­vod­nja pa­mu­ka mno­go zna­čaj­ni­ja.
Aral­sko mo­re se na­la­zi u sre­di­šnjoj Azi­ji, iz­me­đu Ka­zah­sta­na na sje­ve­ru i Ka­ra­kal­pak­sta­na, re­gi­ji Uz­be­ki­sta­na, na ju­gu. Gru­bo pre­ve­de­no na naš je­zik zna­či „Mo­re ostr­va” zbog vi­še od 1.500 po­sto­ja­nih ostr­va ko­ja iz­vi­ru­ju iz vo­de.
Da­na­šnje pod­ruč­je oko mo­ra pre­pu­no je tzv. „gro­blja bro­do­va”. Pre­ko­mjer­no isu­ši­va­nje ta­ko­đe je uti­ca­lo i na eko­no­mi­ju osta­vlja­ju­ći iza se­be ne­za­po­sle­nost i glad mje­snog sta­nov­ni­štva. Aral­sko je­ze­ro je ta­ko­đe i za­ga­đe­no, i to je uglav­nom ot­pad od te­sti­ra­nja nu­kle­ar­nog oruž­ja, in­du­strij­skih pro­je­ka­ta, pe­sti­ci­di i osta­li ot­pad iz ri­je­ka ko­je se u nje­ga uli­va­ju. Na­le­ti vje­tra is­pu­nje­ni so­lju ko­ja je bi­la unu­tar mo­ra šte­ti ze­mlji u oko­li­ni či­me je one­mo­gu­ćen raz­voj bi­lo ka­kvog ob­li­ka bilj­nog po­kro­va – do­ve­lo je do ne­plod­no­sti ze­mlje. Ono ta­ko­đe šte­ti zdra­vlju lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i do­pri­no­si raz­vo­ju mno­gih bo­le­sti. Isu­ši­va­nje je­ze­ra je ne­po­vrat­no uti­ca­lo na kli­mat­ske pro­mje­ne pri če­mu su lje­ta vru­ća i su­šna, a zi­me hlad­ni­je i du­že. Isu­ši­va­nje je­ze­ra se u svjet­skim raz­mje­ri­ma opi­su­je kao eko­lo­ška ka­ta­stro­fa. U Ka­zah­sta­nu je ulo­žen ve­li­ki trud da bi se za­u­sta­vi­lo isu­ši­va­nje pre­o­sta­log sje­ver­nog di­je­la je­ze­ra, da­nas zva­nog Ma­li Aral. Pro­je­kat bra­ne iz 2005. go­di­ne uspje­šno je po­vi­sio ni­vo vo­de mo­ra za dva me­tra. Sa­li­ni­tet se sma­njio, pro­na­đe­ne su ri­be u ve­ćem bro­ju, a ta­ko­đe je na ne­kim mje­sti­ma mo­guć i ri­bo­lov. Spa­sa­va­nje ve­ćeg je­ze­ra, Ve­li­kog Ara­la, u sje­ver­nom di­je­lu, sa­da je upit­no.
Go­di­ne 1918. ru­ska vla­da od­lu­či­la je pre­u­smje­ri­ti dvi­je ri­je­ke, ko­je na­pa­ja­ju Aral­sko je­ze­ro, Amu Dar­ju na ju­gu i Sir Dar­ju na sje­ve­ru, na pod­ruč­je pu­sti­nje, ka­ko bi u tom pod­ruč­ju uz­ga­ja­li ri­žu, lu­be­ni­ce, ži­ta­ri­ce i pa­muk. To je bio dio so­vjet­skog pla­na da pa­muk, zva­no bi­je­lo zla­to, po­sta­ne naj­ve­ći iz­vo­zni pro­iz­vod. To se na kra­ju ob­i­sti­ni­lo i da­nas je Uz­be­ki­stan naj­ve­ći iz­vo­znik pa­mu­ka.
Gra­do­vi ko­ji su ne­ka­da bi­li na oba­li tog mo­ra da­nas se na­la­ze de­se­ti­na­ma ki­lo­me­ta­ra od da­na­šnje, po­sto­je­će oba­le. Grad Moynag u Uz­be­ki­sta­nu imao je vr­lo raz­vi­je­nu lu­ku sa 60.000 za­po­sle­nih ri­ba­ra, a da­nas taj grad le­ži ki­lo­me­tri­ma od oba­le. Ta­ko da­nas mno­gi bro­do­vi le­že u pu­sti­nja­ma. Je­di­na zna­čaj­na ri­bar­ska in­du­stri­ja u re­gi­ji je ta­mo gdje je po­ri­blje­no ri­ba­ma iz Bal­tič­kog mo­ra.
PRIREDIO: A.Ć.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"