Stu­den­ti dok­tor­skih stu­di­ja Nik­ši­ća­ni Mar­ko Ni­ko­lić (34) i Ana Pe­ro­še­vić (27) i Bu­dvan­ka Sla­đa­na Gvo­zde­no­vić (28) per­ja­ni­ca su mla­dog na­uč­nog ka­dra ko­ji sta­sa­va u In­sti­tu­tu za bi­o­lo­gi­ju mo­ra Ko­tor (IBMK).
Za­to im je, uz sta­ri­je ko­le­ge, po­vje­ren od­go­vo­ran na­uč­no-is­tra­ži­vač­ki rad u sklo­pu pro­jek­ta pr­vog Cen­tra iz­vr­sno­sti u bi­oin­for­ma­ti­ci u Cr­noj Go­ri – BIO–ICT (re­a­li­zu­je se kroz pro­gram IN­VO; Is­tra­ži­va­nje, na­u­ka, vi­so­ko obra­zo­va­nje, ko­ji spro­vo­de Mi­ni­star­stva na­u­ke i pro­svje­te od sred­sta­va Svjet­ske ban­ke).
Sve tro­je za­vr­ši­li su pr­vu go­di­nu dok­tor­skih stu­di­ja i uspje­šno po­la­žu is­pi­te; Mar­ko na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du, Ana na Teh­no­lo­ško-me­ta­lur­škom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a Sla­đa­na na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci.
Na­uč­ni rad mla­dih dok­to­ra­na­da, ko­je smo ne­dav­no po­sje­ti­li na nji­ho­vom rad­nom mje­stu, pod bud­nim je okom sta­ri­jih ko­le­ga, ali i su­per­vi­zo­ra sa In­sti­tu­ta, Elek­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta i ko­le­ga iz Sankt Pe­terbur­ga, te men­to­ra sa ma­tič­nih fa­kul­te­ta. Jed­na od te­ma po­me­nu­tog pro­jek­ta, ko­ji se re­a­li­zu­je pod li­der­stvom Elek­troteh­nič­kog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta CG (osim ko­tor­skog In­sti­tu­ta, part­ner­ske in­sti­tu­ci­je su Bi­o­teh­nič­ki fa­kul­tet i In­sti­tut za jav­no zdra­vlje) je eko­lo­ški mo­ni­to­ring ži­vot­ne sre­di­ne.
– Uklju­če­ni smo u pro­ces ino­va­tiv­nih ak­tiv­no­sti u ovoj obla­sti, od­no­sno po­bolj­ša­nju kon­tro­le sta­nja mor­ske sre­di­ne u ko­joj se pro­iz­vo­di hra­na za ljud­sku upo­tre­bu, te ide­ja­ma za odr­ži­vost pro­jek­ta – po­hva­lio nam se Mar­ko ko­ji u Ko­to­ru ži­vi od 2013. go­di­ne ka­da je do­bio po­sao u stru­ci.
Ostva­ri­la mi se ži­vot­na že­lja da ra­dim u In­sti­tu­tu u ko­me sam bo­ra­vio još 2005. go­di­ne ka­da se ko­lek­tiv u usta­no­vi po­čeo pod­mla­đi­va­ti, a ja ste­kao uti­sak da bih tu mo­gao do­bro da funk­ci­o­ni­šem. Fa­kul­tet sam za­vr­šio 2010. go­di­ne za­tim i pri­prav­nič­ki staž, a po­tom sam u In­sti­tu­tu ra­dio na pro­jek­tu za jed­nu ru­sku fir­mu sa opre­mom ko­ja se i sa­da ko­ri­sti. U okvi­ru to­ga po­ja­vi­la se mo­guć­nost za ovaj pro­je­kat, pa sam ta­ko na­sta­vio sa ra­dom. Eto, kao što su mo­ji pre­ci tr­bu­hom za kru­hom išli u Ame­ri­ku i Ka­na­du, ta­ko sam i ja kre­nuo, do­du­še ne ta­ko da­le­ko, iz Nik­ši­ća u Ko­tor i svo­ju sre­ću na­šao u In­sti­tu­tu. Pod­sta­nar sam, a u slo­bod­no vri­je­me učim, i sa­mo učim jer na­u­ka ne smi­je da pa­ti, ma­da se ima vre­me­na i za pi­vo i za dje­voj­ke – ka­že Mar­ko kroz ša­lu. Iako ve­se­log du­ha, u po­slu je vr­lo od­go­vo­ran. Na­gla­ša­va­ju­ći da je u okvi­ru pro­jek­ta za­du­žen za ak­tiv­no­sti bi­o­mo­ni­to­rin­ga kva­li­te­ta mor­ske vo­de po­mo­ću da­ljin­skog fi­ber-op­tič­kog bio-sen­zor si­ste­ma za re­gi­stra­ci­ju i ana­li­zu sr­ča­ne ak­tiv­no­sti dag­nji (školj­ka), ob­ja­šnja­va da taj si­stem ima za cilj da obez­bi­je­di pra­vo­vre­me­nu in­for­ma­ci­ju o pro­mje­na­ma u mor­skoj sre­di­ni (pH, sa­li­ni­tet, pri­su­stvo za­ga­đi­va­ča).
– Ja sam bu­du­ći dok­tor za sr­ce školj­ki i ri­ba. Za­du­žen sam za mje­re­nje i pra­će­nje sr­ča­nog rit­ma dag­nje (Myti­lus gal­lo­pro­vin­ci­a­lis L.) što pod­ra­zu­mi­je­va da će or­ga­ni­zam na pro­mje­ne u vo­di, re­a­go­va­ti fi­zi­o­lo­ški, od­no­sno pro­mje­nom bro­ja sr­ča­nih ot­ku­ca­ja. Pre­ko op­tič­kih ka­blo­va i sen­zo­ra ko­ji se na­la­ze na oklo­pu dag­nje, sig­nal ko­ji sr­ce ša­lje pre­no­si se u ra­ču­nar i do­bi­ja­mo po­dat­ke ko­je ka­sni­je ana­li­zi­ra­mo. Ova in­for­ma­ci­ja zah­ti­je­va br­zu in­ter­ven­ci­ju is­tra­ži­vač­kih ti­mo­va, ko­ji će na osno­vu uzor­ka mor­ske vo­de i me­sa dag­nji, he­mij­skim i mi­kro­bi­o­lo­škim ana­li­za­ma, utvr­di­ti šta je do­ve­lo do pro­mje­ne kva­li­te­ta vo­de, na ko­ju su dag­nje uka­za­le. Ka­da se ot­klo­ni uzrok pro­mje­ne sta­nja vo­de, sr­ča­ni ri­tam dag­nje se sta­bi­li­zu­je i or­ga­ni­zam se vra­ća u no­r­mal­no sta­nje – ob­ja­šnja­va Mar­ko, is­ti­ču­ći da je mo­ni­to­ring za­sno­van na bi­o­lo­škim me­to­da­ma je­di­na mo­guć­nost da se ot­kri­ju ne­ga­tiv­ni uti­ca­ji za­ga­đi­va­ča na ži­vi svi­jet i nji­ho­va tok­sič­nost. Dvi­je ova­kve sta­ni­ce, ku­plje­ne od sred­stva pro­jek­ta, bi­će funk­ci­o­nal­ne u In­sti­tu­tu za bi­o­lo­gi­ju mo­ra i uz­ga­ja­li­štu „Co­gi mar” u Lju­toj u Ko­to­ru.
Na­uč­na oblast Sla­đa­ne Gvo­zde­no­vić su in­te­gri­sa­na mul­titro­fič­ka akva­kul­tu­ra i aku­mu­la­ci­ja bi­o­tok­si­na u dag­nja­ma. Mul­titro­fič­ka akva­kul­tu­ra pod­ra­zu­mi­je­va za­jed­nič­ki uz­goj ri­ba i školj­ki, gdje ne­po­je­de­na ri­blja hra­na i nus­pro­i­zvo­di uz­go­ja ri­ba pred­sta­vlja­ju do­dat­ni iz­vor hra­ne za školj­ke. Pri to­me se, po­ja­šnja­va ona, ostva­ru­je dvo­stru­ka ko­rist; ubla­ža­va­nje op­te­re­će­nja mor­ske sre­di­ne ovim nus­pro­duk­tom, a sa dru­ge stra­ne, bo­lji pri­nos školj­ki, jer se one fil­tri­ra­njem mor­ske vo­de, hra­ne upra­vo tim or­gan­skim ma­te­ri­ja­ma.
– Dio ko­ji u pro­jek­tu ra­dim se od­no­si na bi­o­tok­si­ne u me­su školj­ka­ša, što je na glo­bal­nom ni­vou oblast ko­ja se ra­di du­gi niz go­di­na, ali mi u Cr­noj Go­ri tek sa­da to pr­vi put ra­di­mo. Kon­kret­no, školj­ka­ši su dag­nje ko­je se ko­ri­ste u ljud­skoj is­hra­ni i sa­mim tim bi­o­tok­si­ni mo­gu do­ći u ljud­ski or­ga­ni­zam i uzro­ko­va­ti raz­ne zdrav­stve­ne pro­ble­me ko­ji mo­gu da ima­ju smrt­ni is­hod. Iz tog je raz­lo­ga ve­o­ma bit­no da se usta­no­vi da li ih ima ili ne­ma i da li te školj­ke mo­gu da idu u pro­da­ju i ko­ri­ste se u is­hra­ni. Ta­ko­đe, uz ove ana­li­ze, u part­ner­stvu sa In­sti­tu­tom za jav­no zdra­vlje, vr­ši se i mi­kro­bi­o­lo­ški mo­ni­to­ring vo­de i me­sa školj­ki, mje­seč­nom di­na­mi­kom. Ina­če, ma­gi­stra­tu­ru sam za­vr­ši­la na slat­ko­vod­nom eko­si­ste­mu to jest na slat­ko­vod­nim zmi­ja­ma na Ska­dar­skom je­ze­ru – po­hva­li­la nam se Sla­đa­na, ko­ja je u slo­bod­no vri­je­me an­ga­žo­va­na u okvi­ru jed­ne NVO gdje ra­di na te­ren­skim ak­tiv­no­sti­ma ve­za­nim za gmi­zav­ce, pre­ci­zni­je zmi­je i kor­nja­če. Iako je raz­ma­tra­la op­ci­ju od­la­ska u ino­stran­stvo, na­kon što je slu­čaj­no sa­zna­la za pro­je­kat BIO-ICT, gdje je uklju­če­na u na­uč­no is­tra­ži­vač­ki rad, Ana Pe­ro­še­vić od­lu­či­la je da osta­ne u svo­joj ze­mlji.
– Ta­ko sam do­šla do In­sti­tu­ta i pre­se­li­la se u Ko­tor, gdje sam pod­sta­nar. U is­tra­ži­va­nji­ma se ba­vim he­mij­skom ana­li­zom mor­ske vo­de i se­di­men­ta. U okvi­ru ove kom­po­nen­te spro­vo­di se is­tra­ži­va­nje na ba­zi fi­zič­ko-he­mij­skih pa­ra­me­ta­ra mor­ske vo­de (sa­li­ni­tet, ki­se­o­nik, pH, tem­pe­ra­tu­ra, bo­ja, pro­vid­nost, elek­tro­pro­vo­dlji­vost, hran­lji­ve so­li), pri­su­stva te­ških me­ta­la u se­di­men­tu i dag­nja­ma, ukup­nog or­gan­skog uglje­ni­ka i ukup­nog azo­ta (TOC, TN) u vo­di i se­di­men­tu, na­vo­di Ana i po­ten­ci­ra­ju da je mo­ni­to­ring te­ških me­ta­la u me­su dag­nje neo­p­ho­dan zbog nje­ne če­ste upo­tre­be u ljud­skoj is­hra­ni. Što se ti­če hran­lji­vih so­li u mor­skoj vo­di, od­no­sno nu­tri­je­na­ta, od­re­đu­je se, ka­že, sa­dr­žaj ni­tra­ta, ni­tri­ta, fos­fa­ta, si­li­ka­ta, ukup­nog azo­ta i ukup­nog fos­fo­ra. Uzor­ko­va­nje mor­ske vo­de i se­di­men­ta za po­tre­be od­re­đi­va­nja ukup­nog or­gan­skog uglje­ni­ka vr­ši se mje­seč­nom di­na­mi­kom, dok se uzor­ci se­di­men­ta i školj­ki za od­re­đi­va­nje sa­dr­ža­ja te­ških me­ta­la uzi­ma­ju se­zon­ski.
– Od ukup­no tri lo­ka­ci­je na ko­ji­ma se vr­ši uzor­ko­va­nje, dvi­je se na­la­ze u za­li­vu i to su uz­ga­ja­li­šte Co­gi­mar i In­sti­tut za bi­o­lo­gi­ju mo­ra, a tre­ća kon­trol­na lo­ka­ci­ja je na otvo­re­nom mo­ru u bli­zi­ni pla­že Ža­nji­ce – re­kla nam je Ana, ko­ja je dio ti­ma ko­tor­skog In­sti­tu­ta ko­ji pred­sta­vlja vi­zi­ju no­vog mla­dog, mul­ti­di­sci­pli­nar­nog is­tra­ži­va­ča.
B.Mar­ko­vić


Po­dr­ška uz­ga­ji­va­či­ma školj­ki i ri­ba

Osnov­ni cilj BIO-ICT pro­jek­ta je da kroz ova is­tra­ži­va­nja, na na­uč­nim osno­va­ma, pru­ži po­dr­šku uz­ga­ji­va­či­ma školj­ki i ri­ba, u svr­hu što bo­lje i vi­so­ko kon­tro­li­sa­ne pro­iz­vod­nje hra­ne u mor­skoj sre­di­ni, ka­ko bi i gra­đa­ni i tu­ri­sti kao kraj­nji kon­zu­men­ti, bi­li in­for­mi­sa­ni o vi­so­kom kva­li­te­tu iste. BIO-ICT će omo­gu­ći­ti da se svi ovi po­da­ci po pr­vi put na­đu in­te­gri­sa­ni na jed­nom mje­stu, u cen­tral­noj ba­zi BIO-ICT na ETF-u. Kao ta­kva, si­gur­no će br­zo i kvali­te­t­no in­for­mi­sa­ti sve za­in­te­re­so­va­ne insti­tu­ci­je, po­je­din­ce.


Uzor­ko­va­nje dag­nji

Mo­ni­to­ring se spro­vo­di kroz mje­seč­no uzor­ko­va­nje dag­nji na tri po­zi­ci­je u Bo­ko­ko­tor­skom za­li­vu.
Uzi­ma se dva ki­lo­gra­ma školj­ki sa vr­ha, sre­di­ne i dna uz­goj­ne ple­te­ni­ce, a uzor­ci se ob­ra­đu­ju na teč­nom hro­ma­to­grafu po uput­stvi­ma i pro­to­ko­li­ma Evrop­ske la­bo­ra­to­ri­je za ma­rin­ske bi­o­tok­si­ne. Kraj­nji cilj is­tra­ži­va­nja je da se utvr­di u ko­joj mje­ri in­te­gral­ni uz­goj školj­ki na uz­ga­ja­li­štu ri­be mo­že do­pri­ni­je­ti sma­nje­nju op­te­re­će­nja mo­ra iza­zva­nog in­ten­ziv­nim uz­go­jem ri­be.