-Član pred­sjed­ni­štva DNP-a Zo­ran La­ku­šić ka­že da umje­sto rje­ša­va­nja mno­go­broj­nih pro­ble­ma pred ko­ji­ma se na­la­zi Pod­go­ri­ca i nje­ni gra­đa­ni ga­ra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić je od­lu­čio da se sta­vi na če­lo per­fid­ne ide­o­lo­gi­je pro­jek­to­va­nja no­vih an­ta­go­ni­za­ma.
- Ne­u­spje­šni ha­us maj­stor u po­pra­vlja­nju sklop­ki, za­mje­ni si­ja­li­ca i po­prav­ci olu­ka od­lu­čio je da se opro­ba u po­di­za­nju spo­me­ni­ka i to kroz iza­zi­va­nje no­vih po­dje­la i su­ko­ba po­ka­zu­ju­ći de­pla­si­ra­nu lo­jal­nost po­gub­noj ide­o­lo­škoj ma­tri­ci par­ti­je ko­joj pri­pa­da. DNP ne do­vo­di u pi­ta­nje zna­čaj di­na­sti­je Pe­tro­vić ali ni­ko ne smi­je da pre­ću­ti je­dan od naj­mrač­ni­jih pre­ri­o­da cr­no­gor­ske isto­ri­je kao što je po­ha­ra Ku­ča iz 1856. go­di­ne. Bol­no je sje­ća­nje na da­ne ka­da je svi­je­tlo oruž­je bi­lo oku­pa­no brat­skom kr­vlju a o sram­nom ka­rak­te­ru od­ma­zde naj­bo­lje svje­do­če či­nje­ni­ce da su žr­tve do­mi­nant­no bi­le že­ne i ne­jač. Po­ku­šaj da se na ovakav na­čin za­o­bi­đe pri­ča o tra­gič­noj sud­bi­ni jed­nog ple­me­na, ko­je se hra­bro us­pro­ti­vi­lo ti­ra­ni­ji i da se re­ha­bi­li­tu­je ne­mi­lo­srd­na od­ma­zda na či­jem je če­lu bio Mir­ko Pe­tro­vić kraj­nje je pro­ble­ma­tič­na i ne­do­bro­na­mjer­na – ka­že Zo­ran La­ku­šić.
Ako je Sti­je­po­vić od­lu­čio da na­pre­du­je kroz tran­sfor­ma­ci­ju sa šraf­ci­ge­ra na mer­mer, tre­ba­lo je da raz­mi­sli o po­di­za­nju spo­me­ni­ka stra­da­lim Ku­či­ma u znak oda­va­nja po­ča­sti ne­vi­no stra­da­li­ma u ci­lju eli­mi­ni­sa­nja po­dje­la na ovu te­mu, ka­že La­ku­šić.
-Pri­o­ri­te­ti gra­do­na­čel­ni­ka mo­ra­li bi bi­ti raz­voj glav­nog gra­da i afir­ma­ci­ja do­brih me­đu­ljud­skih od­no­sa kroz me­đu­sob­no uva­ža­va­nje i po­što­va­nje a ne ni­ka­ko bu­đe­nje mrač­nih du­ho­va iz pro­šlo­sti po opro­ba­noj ide­o­lo­škoj ma­tri­ci po­dje­la. Vra­ća­nje Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re u da­ne ne baš svi­je­tle pro­šlo­sti iz­gle­da su je­di­ni cilj neo­d­go­vor­ne po­li­ti­ke i ha­us po­li­ti­ča­ra – ka­že La­ku­šić.A.D. – N.S.


Ni op­tu­žen ka­mo­li osu­đen za ru­še­nje

Na dio sa­op­šte­nje Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru u ve­zi sa po­di­za­njem spo­me­ni­ka Mir­ku Pe­tro­vi­ću ko­ji se od­no­si na kva­li­fi­ka­ciju da spo­me­nik ni­je­su sru­ši­li Ku­či već Savo Fatić po na­lo­gu srp­ske voj­ske i po­li­ci­je re­a­go­­vao je u ime po­ro­di­ce Fa­tić, Alek­sa Fa­tić. Ka­ko Alek­sa Fa­tić na­vo­di, ob­ja­vlji­va­njem ovog di­je­la tek­sta oda­sla­te su gru­be ne­i­sti­ne ko­je pod­sti­ču na pred­ra­su­de pre­ma Sa­vu Fa­ti­ću, ka­lja­ju­ći nje­gov ugled i ugled nje­go­vih po­to­ma­ka, ne uzi­ma­ju­ći u ob­zir i ne na­vo­de­ći da je bio je­dan od naj­o­bra­zo­va­ni­jih i naj­cje­nje­ni­jih lju­di u Cr­noj Go­ri u pr­voj po­lo­vi­ni XX vi­je­ka, do svo­je smr­ti 1948. go­di­ne.
-Pre­ne­se­na po­ru­ka u po­me­nu­tom di­je­lu tek­sta ne re­flek­tu­je tač­ne či­nje­ni­ce, jer Sa­vo Fa­tić ni­ka­da do smr­ti 1948. go­di­ne, ni­je ni op­tu­žen, a ka­mo­li osu­đen za na­ve­de­no ne­dje­lo ru­še­nja spo­me­ni­ka , a i ne po­sto­ji ni­je­dan ar­hiv­ski iz­vor ko­ji bi pot­kri­je­pio to da je on bio i osum­nji­čen za na­ve­de­no ne­dje­lo či­me je iz­ni­je­ta gru­ba ne­i­sti­na, na­ru­še­no na­če­lo ne­vi­no­sti i uči­njen akt gru­bog na­ru­ša­va­nja ugle­da lič­no­sti i po­ro­di­ce. Ni­gdje se ne mo­že na­ći da je ne­ki re­le­vant­ni isto­rij­ski iz­vor op­tu­žio Sa­va Fa­ti­ća za ru­še­nje spo­me­ni­ka jer isto­ri­ja je na­u­ka, a sva­ka na­u­ka ima svo­ju me­to­do­lo­gi­ju a to zna­či da ono što se ob­ra­đu­je i o če­mu se pi­še tre­ba pot­kri­je­pi­ti do­ka­zi­ma, na­vo­di­ma oče­vi­da­ca, do­ku­men­ti­ma i to iz vi­še iz­vo­ra ta­ko da se dio na­vo­da no­vi­na­ra Pan­te­li­je Jo­vo­vi­ća u be­o­grad­skom li­stu „Bal­kan” iz 1922. go­di­ne ni u kom slu­ča­ju ne mo­že pod­ve­sti pod ne­spor­nu či­nje­ni­cu ka­ko iz tek­sta pro­iz­i­la­zi, tim pri­je što Jo­vo­vić do pi­sa­nja ovog tek­sta 18.9.1922. go­di­ne ni­je bo­ra­vio u Pod­go­ri­ci što na­me­će za­klju­čak da ni­ka­ko ne mo­že bi­ti svje­dok do­ga­đa­ja iz 1918. go­di­ne – na­vo­di Alek­sa Fa­tić.
Alek­sa Fa­tić oci­je­nio da je Sa­vo Fa­tić jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih lič­no­sti cr­no­gor­skog sud­stva i je­dan od naj­u­če­ni­jih lju­di nje­go­vog vre­me­na u Cr­noj Go­ri. Sa­vo Fa­tić je, iz­me­đu osa­tlog, pr­vi pred­sjed­ni­k Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re.


Od­bor­ni­ci od­lu­ču­ju 14. apri­la

Na­sta­vak sjed­ni­ce Skup­šti­ne Glav­nog gra­da na ko­joj će se od­bor­ni­ci iz­ja­sni­ti o po­di­za­nju spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću na Tr­gu Re­pu­bli­ke za­ka­zan je za 14. april u pod­ne. Sjed­ni­ca je u sri­je­du pre­ki­nu­ta na­kon što su je na­pu­sti­li opo­zi­ci­o­ni od­bor­ni­ci, a vlast ni­je ima­la kvo­rum. Ras­pra­va je odr­ža­na kao i za­vr­šna ri­ječ, a opo­zi­ci­ja je ina­če tra­ži­la da se ova tač­ka ski­ne sa dnev­nog re­da.