Brač­ni par Fa­ruk i Sa­ba­he­ta Mu­lje­ško­vić ozbilj­no raz­mi­šlja­ju da ras­pro­da­ju far­mu od de­set kra­va u ko­ju su sko­ro de­ce­ni­ju ula­ga­li sve što su ima­li jer je ot­kup­na ci­je­na mli­je­ka to­li­ko ni­ska da ni­je do­volj­na ni za osnov­ne tro­ško­ve odr­ža­va­nja far­me, a ka­mo li da ne­što osta­ne kao za­ra­da. Mu­lje­ško­vi­ći is­ti­ču da ako se usko­ro ne­što ne pro­mje­ni, po­što ni­su je­di­ni u se­lu ko­ji se ža­le na ni­sku ot­kup­nu ci­je­nu mli­je­ka da će bi­ti pri­nu­đe­ni da dig­nu bu­nu i da se svi za­jed­no, ako tre­ba i sa kra­va­ma, za­pu­te ka Vla­di i ta­ko tra­že svo­ja pra­va.
- Bi­će­mo pri­nu­đe­ni da za­tvo­ri­mo far­mu i poč­ne­mo tra­ži­ti ne­ki dru­gi po­sao, ali u še­stoj i sed­moj de­ce­ni­ji ži­vo­ta ne znam ko­li­ko će to bi­ti mo­gu­će. U sva­kom slu­ča­ju, ova­ko je ne­iz­dr­ži­vo. Za de­set kra­va mi mje­seč­no tre­ba 5.000 eura sa­mo za si­je­no, a gdje je tu kon­cen­trat i sve, pri­tom je ot­kup­na ci­je­na mli­je­ka 23 cen­ta po li­tru. Pa žva­ke su 45 cen­ti, a mli­je­ko upo­la ma­nje. To je bru­ka, sra­mo­ta i po­ni­že­nje za nas se­lja­ke. Još se mli­je­ko ne pla­ća po po­u­ze­ću ne­go dva pu­ta mje­seč­no, pa sam ta­ko za 430 li­ta­ra mli­je­ka uze­la sa­mo 49 eura, gdje je tu prav­da. Ka­ko ta Vla­da mi­sli da mi mo­že­mo ta­ko da op­sta­ne­mo, ne znam. Ako ova­ko na­sta­ve ne­će­mo im je ni da­va­ti, pro­su­će­mo je, ne­će­mo je da­va­ti za te pa­re - po­ru­ču­ju Mu­lje­ško­vi­ći.
Raz­o­ča­ra­ni su što od sop­stve­nog ra­da ne­ma­ju ni da pre­ži­ve a ka­mo li da ži­ve.
- U pet usta­jem sva­ko ju­tro, po­mu­zem de­set kra­va, oči­sti­mo far­mu, na­hra­nim kra­ve - za dnev­ni­cu od jed­nog eura, ne­kad ni to­li­ko. Tu­ga je to, da lju­di ko­ji su na­vi­kli i že­le da ra­de da od svog ra­da do­bi­ja­ju sa­mo mu­ku i pat­nju. Sta­ri su va­zda go­vo­ri­li, mu­ke pra­ve na­sta­ju kad se se­ljak dig­ne, oni tr­pe, tr­pe du­go ali kad sko­če on­da je mu­ka. Ozbilj­no raz­mi­šlja­mo od pro­te­sti­ma- pri­ča­ju Mu­lje­ško­vi­ći.
Ape­lu­ju na Vla­du da bar far­me­ri­ma ko­ji dr­že pet i vi­še kra­va obez­bi­je­de si­je­no pod ne­kim po­volj­ni­jim uslo­vi­ma.
- Ove go­di­ne ne­ma si­je­na ni­gdje jer je vri­je­me bi­lo ja­ko lo­še. Sad Vla­da tre­ba da pre­u­zme ko­rak pa da ot­ku­pi od­ne­kud si­je­no i na­ma ga da za ne­ku pri­stoj­ni­ju ci­je­nu jer ga mi ku­po­va­ti ne­ma­mo oda­kle. Ba­la ko­šta od dva do tri eura, a na de­set kra­va to je pre­vi­še jer ni­je tu sa­mo si­je­no tu je i kon­cen­trat či­ja vre­će ko­šta 18 eura, a jed­na kra­va za mje­sec po­je­de tri. A opet, kon­cen­trat je neo­p­ho­dan jer ako im se to ne da­je ne bi ima­li šta da mu­ze­mo. Ko još mo­že da dr­ži glad­ne kra­ve- ni­ko. Da ih pro­dam sad ni­ko ih ne­će. Baš ne zna­mo šta nam je či­ni­ti, si­tu­a­ci­ja ni­je bi­la ni­kad go­ra - pri­ča­ju Mu­lje­ško­vi­ći.
Rje­še­nje, ka­ko na­vo­de vi­de je­di­no u po­mo­ći Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de.
- Ne­ka nam po­mog­nu za si­je­no ili po­ve­ća­ju ot­kup­nu ci­je­nu na bar 40 do 50 cen­ti. To bi je­di­no bi­lo is­pla­ti­vo. Mi ne­ma­mo ni svoj bu­nar, apli­ci­ra­li smo za po­moć ne­ko­li­ko pu­ta ali ni­kad to ni­je spro­ve­de­no do kra­ja. Da ima­mo svo­ju vo­du za­sa­di­li bi dje­te­li­nu pa bar ne­ka­ko se sna­la­zi­li, ova­ko nit vo­de nit si­je­na nit iče­ga, ne­mo­gu­će je ži­vje­ti- na­vo­de Mu­lje­ško­vi­ći.
Ka­ko is­ti­ču, do sad ni­su bi­li te­ret dr­ža­vi ali će sad bi­ti pri­mo­ra­ni.
- Su­prug ima pen­zi­ju od 120 eura ali mu je 80 kre­dit ta­ko da sa­mo do­bi­ja 50 eura, ja ni to­li­ko, a od mli­je­ka ne do­bi­je­mo mje­seč­no ni 100 eura a ra­di­mo po ci­je­li dan, ako ne­ko od to­ga mo­že da ži­vi, ne­ka na­u­či i nas. Mo­žda je bo­lje da uzmem onu na­dok­na­du za maj­ke, pa da spa­vam do po­dne­va bar bih ima­la 200 eura u dže­pu sva­ki mje­sec- po­ru­ču­ju Mu­lje­ško­vi­ći.
S.R.