Vi­kend je i si­gur­no će mno­gi po­že­lje­ti da odu van gra­da i vri­je­me pro­ve­du sa po­ro­di­com, pri­ja­te­lji­ma u pri­rod­nom am­bi­jen­tu. Me­đu­tim, ako vas put na­ve­de sta­rim pu­tem za Da­ni­lov­grad, br­zo će­te se po­ka­ja­ti. Ka­ko pro­đe­te Mo­mi­šku ška­lu, ta­ko kre­će pro­blem za pro­ble­mom, uska gr­la, is­pu­cao as­falt, ma­ka­dam u jed­nom di­je­lu, pre­br­za vo­žnja, pra­ši­na, neo­či­šćen put od su­vi­šnog ši­blja i ze­le­ni­la, pje­ša­ci i dje­ca sa bi­ci­kli­ma po uli­ci jer tro­to­a­ra ne­ma... i mno­gi dru­gi pro­ble­mi sa ko­ji­ma se sva­ko­dnev­no su­o­ča­va­ju lju­di ko­ji na tom po­te­zu ži­ve, a ni­šta lak­še ni­je ni put­ni­ci­ma na­mjer­ni­ci­ma... Mje­šta­ni is­ti­ču da im naj­te­že od sve­ga pa­da, što od ka­da zna­ju za se­be, slu­ša­ju obe­ća­nja da će im put bi­ti pro­ši­ren i as­fal­ti­ran, da će do­bi­ti mo­der­nu sa­o­bra­ćaj­ni­cu ko­ja će se ih po­ve­zi­va­ti sa Pod­go­ri­com, čak i tro­to­a­re i osvje­tlje­nje ci­je­lom du­ži­nom ali od sve­ga to­ga do­bi­ju sa­mo po ne­ku za­kr­pu ko­ja je ne sa­mo krat­kog da­ha ne­go po­sta­je još opa­sni­ja kad se na­no­vo „otvo­ri”.
- Ne ka­že­mo da je sve lo­še i da ni­šta ne va­lja, ali su či­nje­ni­ce da nam je put ve­o­ma za­pu­šten i ne­u­slo­van u sva­kom smi­slu. Od na­ših ku­ća mi ne­ma­mo al­ter­na­tiv­ni put, već smo pri­nu­đe­ni da tu­da pro­la­zi­mo sva­ko­dnev­no i stvar­no se na­da­mo da će­mo do­če­ka­ti dan ka­da će se is­pu­ni­ti obe­ća­nje da će na­ša di­o­ni­ca pu­ta bi­ti sa­sta­vlje­na sa no­vim pu­tem do KP do­ma od­no­sno Zik­sa, ko­ja će pod­ra­zu­mi­je­va­ti tro­to­a­re, pro­ši­re­nje pu­ta na po­je­di­nim dje­lo­vi­ma i ospo­so­blja­va­nje jav­ne ra­svje­te ko­ju sa­da ima po­la se­la, po­la ne­ma pri če­mu i po­lo­vi­na ko­ja ima sva­ka tre­ća sve­tilj­ka ra­di. Put je za­i­sta pre­op­te­re­ćen i to se vi­di, po­pu­cao je do­sta, ne­ra­van je i to sa­mo jed­nom da pro­đe­te sve bi vam bi­lo ja­sno- na­vo­di mje­šta­nin Mir­ko Bo­lje­vić.
On is­ti­če i da bi od sve­ga naj­vi­še vo­lio kad bi im ura­di­li tro­to­a­re ba­rem jed­nom stra­nom.
- Tro­to­a­re jed­nom stra­nom bi mo­gli ura­di­ti da to bu­de kao na Mo­mi­škoj ška­li, da dje­ca mo­gu ne­kad i sa­ma da pro­še­ta­ju do ško­le ili ku­će, pa i mi sta­ri­ji bi uve­če pro­še­ta­li ma­lo do gra­da, vo­zi­li bi­ci­klo, za­što da ne. Ova­ko se ni­ko ne usu­đu­je. Ima dje­lo­va gdje je put to­li­ko loš, da ne­ma da­na da ne­ko ne mi­je­nja gu­mu na tom po­te­zu. I mi ima­mo auto­me­ha­ni­čar­sku rad­nju i upra­vo po­pra­vlja­mo ka­mi­on ko­ji je ha­va­ri­san na ovom pu­tu. To će sva­ko da po­tvr­di, ne­ma tu šta da se pro­vje­ra­va ili ne, to su či­nje­ni­ce- iskren je Bo­lje­vić.
Sa nji­me je sa­gla­san i Dra­žen Jo­vo­vić. Ka­ko na­vo­di, šta god da se ura­di, zna­či­će im do­sta, ali bit­no je sa­mo da poč­nu.
- Du­go slu­ša­mo obe­ća­nja da će­mo do­bi­ti no­vi, bez­bjed­ni­ji i uslov­ni­ji put ali to ni­ka­ko da do­če­ka­mo. Po­ne­kad se ne­ko po­ja­vi da ne­što za­kr­pi i to je sve. Dok ne vi­di­mo pra­ve maj­sto­re da ne­što kon­kret­no ra­de, ne pri­zna­je­mo ni­šta- ka­zao je krat­ko Jo­vo­vić.
Iako ne vo­zi, vre­me­šna Mi­le­va Mi­lo­še­vić je pra­vi svje­dok lo­šeg pu­ta ko­ji joj je bu­kval­no pred no­sem. Ka­že da sva­ko­dnev­no sin i sna­ha idu do Pod­go­ri­ce i po vi­še pu­ta i da ni­jed­nom ni­su do­šli, a da se ni­su ža­li­li na loš put.
- Is­pred ku­će imam dvi­je ve­li­ke ru­pe ko­je se stal­no kao ne­što za­kr­pe ali sve je to „drž` vo­du dok maj­sto­ri odu”. Pr­va ki­ša i ne­što, sve se vra­ti kao da se ni­šta ni­je ra­di­lo. Mu­ka je ve­li­ka na sve. Jed­no je si­gur­no ako je ne vi­di­te, osje­ti­će­te je - ka­že Mi­lo­še­vić.
S.R.


Že­le bez­bje­dan put

Tri­de­se­to­do­gi­šnji Mi­lan Bo­lje­vić uka­zu­je da im je po­tre­ban as­falt ci­je­lom du­ži­nom pu­ta.
-U ovaj dio pu­ta se uop­šte ni­je ula­ga­lo. Nad­le­žni obe­ća­va­ju već ne­ko­li­ko go­di­na da će se pro­ši­ri­ti, as­fal­ti­ra­ti ali ni­ko ni­šta ne pred­u­zi­ma. Je­di­no što ra­de je to da za­kr­pe ru­pe. Na­ma tre­ba no­vi as­falt i to ci­je­lom du­ži­nom ali sa svom sa­o­bra­ćaj­nom in­fra­struk­tu­rom da ne bi­smo po­gor­ša­li ci­je­lu si­tu­a­ci­ju, jer se ovom di­o­ni­com pu­ta iona­ko ne­nor­mal­no br­zo vo­zi. Mo­žda bi, ako se sta­vi nov as­falt, ovaj put po­stao pi­sta za tr­ka­nje, a to ni­ko­me ne tre­ba. Na­ma tre­ba bez­bje­dan put­ni pra­vac. Ako i ka­da od­lu­če da ra­de put, tre­ba­ju da ga ura­de kva­li­tet­no, da se po­sta­ve „le­že­ći po­li­caj­ci”, zna­ko­vi upo­zo­re­nja i on­da će to bi­ti pra­vi i bez­bje­dan put, ova­ko ni­je bez­bje­dan - ka­zao je Bo­lje­vić.