-Še­zde­se­ti dan je da­nas od kad po­ro­di­ca Va­nje i Da­ni­je­le Đu­ri­šić blo­ki­ra Je­re­van­sku uli­cu na Za­bje­lu u znak re­vol­ta što još ni­je za­vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja ze­mlji­šta od 1.023 kva­dra­ta pre­ko ko­jeg je iz­gra­đe­na uli­ca. Zbog to­ga što dr­ža­va ne mo­že da ri­je­ši pro­blem sa Đu­ri­ši­ći­ma, Va­nja i nje­gov sin dva pu­ta su hap­še­ni. Na taj na­čin prav­da­ju svo­je gre­ške u ovom slu­ča­ju. Ka­ko is­ti­ču Đu­ri­ši­ći, sa nji­ho­vog po­sje­da ne mr­da­ju bez si­lom i na­po­mi­nju da „špe­ku­la­ci ­je” da je Vr­hov­ni sud pro­šle go­di­ne od­bio nji­hov pred­log za od­re­đi­va­nje na­kna­de za eks­pro­pri­sa­no ze­mlji­šte kao neo­sno­van, te da je u to­ku uprav­ni po­stu­pak i uprav­ni spor u pred­me­tu pre­tva­ra­nja pra­va „ko­ri­šće­nja” u pra­vo „svo­ji­ne”, su po­lu­ne­i­sti­ne i ob­ma­nji­va­nje jav­no­sti. Oni is­ti­ču da je oči­gled­no da ti­me grad po­što po­to tra­ži na­čin- ne­le­gal­ni i ne­za­ko­nit da im odu­zmu što je nji­ho­vo. Va­nja Đu­ri­šić po­ru­ču­je i da im to ne­će po­ći za ru­kom jer su i za­kon i Ustav na nje­go­voj stra­ni.
Gra­do­na­čel­nik Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić je na sjed­ni­ci u ju­lu re­kao da je u to­ku uprav­ni spor iz­me­đu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja i Glav­nog gra­da, te da ako sud pre­su­di u ko­rist Đu­ri­ši­ća da će Glav­ni grad, po­što je to ze­mlji­šte vje­ro­vat­no vred­ni­je od 30 hi­lja­da eura, mo­ra­ti do­ći pred grad­ski par­la­ment sa tim pred­lo­gom za is­pla­tu. Đu­ri­ši­ći na­po­mi­nju da njih ni­ko ni­je tu­žio već da je to spor iz­me­đu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja i gra­da, a da su oni u tom po­stup­ku sa­mo za­in­te­re­so­va­na stra­na.
- Ova ze­mlja je na su­du od 1992. go­di­ne. Pri­je to­ga je moj otac se­dam, osam go­di­na vo­dio uprav­ni spor sa ta­da­šnjom Op­šti­nom Pod­go­ri­ca oko ove ze­mlje i kad je vi­dio da se ne mo­že do­go­vo­ri­ti sa nji­ma, tu­žio ih je 1992. go­di­ne. Od to­ga da­na do ok­to­bra 2016. go­di­ne ne­pre­kid­no se vo­dio sud­ski spor, a kad nam je umro otac sve je osta­lo na bra­ta i me­ne. U to­ku po­stup­ka su se mi­je­nja­li i za­ko­ni i osam su­di­ja. Su­do­vi su od­bi­li za­htje­ve mo­je po­ro­di­ce za is­pla­tu na­dok­na­de za od­u­ze­to ze­mlji­šte, ali je to sve ura­đe­no bez či­ta­nja pred­me­ta, jer im je ta­ko na­re­đe­no. Me­đu­tim, na­ma ni to ni­je spor­no. Jer ove dvi­je par­ce­le od 1.023 kva­dra­ta, na ko­joj smo mi evo 60 da­na su i pri­je spo­ra i to­kom de­ce­nij­skog po­stup­ka pa i sa­da uvi­jek bi­le u na­šem vla­sni­štu. Ni­ka­da ni­su bi­le eks­pro­pri­sa­ne što se ja­sno vi­di i iz li­sta ne­po­kret­no­sti. Za­ni­mlji­vo je da je dru­go­ste­pe­ni sud od­bio naš za­htjev zbog za­star­je­log po­tra­ži­va­nja i to­ga su se sje­ti­li po­sle 20 i ku­sur go­di­na. Za­vr­zla­ma oko za­sta­re­lo­sti je na­sla­la ustva­ri oko dvi­je do tri hi­lja­de kva­dra­ta uz ove dvi­je par­ce­le za ko­je se ta­ko­đe moj otac bo­rio, od­no­sno bi­le su pred­met istog spo­ra, a ko­ji je op­šti­na ta­da eks­pro­pri­sa­la i pre­ve­la na se­be i to sve na osno­vu la­žnog pot­pi­sa mo­ga oca. Tom za­sta­rom su pri­zna­li da nam ni­šta od to­ga ni­kad ni­je bi­lo pla­će­no. Uosta­lom da je sve tra­ja­lo u ra­zum­nom ro­ku ja bih do­bio no­vac, ali su oni to ci­lja­no raz­vla­či­li. Oni sa­da za­pra­vo pri­ča­ju o tim par­ce­la­ma ko­je su na nji­ma znan na­čin pre­pi­sa­li na se­be, a ne o ove dvi­je par­ce­le od 1.023 kva­dra­ta ko­je ni­ka­da ni­su mi­je­nja­le vla­sni­štvo ni­ti mo­gu pro­mi­je­ni­ti, bez ako ne na­đu ne­ki ne­le­ga­lan na­čin. Za­kon­ski i ustav­no ne mo­gu mi ni­šta, sa­mo si­lom i van za­ko­na mo­gu da me mak­nu odav­de - na­gla­ša­va Đu­ri­šić.
On je na­veo i da je smi­je­šno sa­da hva­ta­ti se za stav­ku da imam pra­vo ko­ri­šće­nja, a ne svo­ji­ne ze­mlji­šta, a još smje­šni­je go­vo­ri­ti da se če­ka od­lu­ka su­da.
- To ni­je isti­na, jer Uprav­ni sud ne od­lu­ču­je o vla­sni­štvu. Kad se 2008. ili 2009. go­di­ne mi­je­njao za­kon po ko­me se pra­vo ko­ri­šće­nja tre­ba­lo pre­i­na­či­ti u pra­vo svo­ji­ne, svi ko­ji su sma­tra­li da to tre­ba da ura­de tre­ba­li su da upla­te ne­kih 15 eura i da u Upra­vi za ne­kret­ni­ne to is­pra­ve. Me­đu­tim, is­pra­vi­li ne is­pra­vi­li ne po­sto­ji ni­ka­kva mo­guć­nost ne sa­mo u na­šem ne­go u bi­lo či­jem za­ko­nu da to ne­ko mo­že da vam odu­zme. Jer, od kad po­sto­ji ka­ta­stra te dvi­je par­ce­le su vla­sni­štvo Đu­ri­ši­ća i to ni­ko ne mo­že da iz­bri­še ta­ko da je smi­je­šno da se sa­da hva­ta­ju za taj je­dan de­talj, kao da to o bi­lo če­mu od­lu­ču­je. Su­šti­na je da oni ne tra­že rje­še­nje ne­go tra­že na­čin da nam ovo ne­le­gal­no i ne­za­ko­ni­to odu­zmu,a to im ne mo­že bi­ti - po­ru­ču­je Đu­ri­šić. S.R.


Če­ka­ju od­lu­ku su­da o pri­vre­me­noj mje­ri

Đu­ri­ši­ći na­vo­de i da je Upra­va za ne­kret­ni­na pri­je dva da­na po­sla­la pred­log Osnov­nom su­du da im iz­da­ju pri­vre­me­nu mje­ru da me sklo­ne odav­de.
- Ali ka­ko sa jav­ne po­vr­ši­ne kad ovo ni­je jav­na po­vr­ši­na već pri­vat­na. Ni­je do­volj­no da as­falt pre­đe pre­ko ne­či­je ze­mlje i da to bu­de jav­na po­vr­ši­na. Zna se ko­ji je do­ku­ment va­li­dan i ko­ji to do­ka­zu­je. Ne­ka iz­va­de po­sje­dov­ni list i vi­de šta u nje­mu pi­še. Tim pred­lo­gom je Glav­ni grad valj­da tra­žio da pri­vre­me­ne mje­re ob­u­hva­te i stva­ra­nje uslo­va da slu­žbe­na i struč­na li­ca do­đu do vo­do­vod­nih i ka­na­li­za­ci­o­nih in­sta­la­ci­ja i ot­klo­ne kvar, jer uli­com te­ku fe­ka­li­je. Me­ni je žao što je to ta­ko zbog 200 sta­na­ra ko­ji ov­dje ži­ve, ali mo­ja po­ro­di­ca ne­ma dru­gi na­čin da se iz­bo­ri­mo za svo­je- na­vo­di Đu­ri­šić.