Mje­šta­ni MZ Lju­bo­vić, iz­re­vol­ti­ra­ni ne­sa­vje­snim po­na­ša­njem po­je­di­na­ca ko­ji sva­ko­dnev­no na br­do Lju­bo­vić iz­la­ze auto­mo­bi­li­ma, uni­šta­va­ju pje­šač­ku sta­zu i pri­ro­du, po­kre­nu­li su pe­ti­ci­ju za po­sta­vlja­nje ka­pi­je na po­čet­ku pje­šač­ke sta­ze. Ka­ko tvr­de, ka­pi­ja je je­di­no rje­še­nje i ne­će od­u­sta­ja­ti od tog za­htje­va, te da su sprem­ni i na pro­te­ste. Kao al­ter­na­ti­vu za ka­pi­ju, mje­šta­ni da­ni­ma iz­no­se ka­me­nje naj­ra­zli­či­ti­jih ve­li­či­na ka­ko bi da­li do zna­nja svi­ma da auto­mo­bi­li ni­su po­želj­ni na Lju­bo­vi­ću. To je po­tvr­dio i Go­ran Pa­jo­vić ini­ci­ja­tor po­kre­ta­nja pe­ti­ci­je i sta­ro­sje­di­lac. Ka­ko je na­veo, pe­ti­ci­ju je za dva sa­ta pot­pi­sa­lo 66 su­gra­đa­na ko­li­ko im je bi­lo do­volj­no da im se za­htjev usvo­ji i pro­sli­je­di naj­pri­je Ko­mu­nal­noj in­spek­ci­ji, na­čel­ni­ku Mi­lo­šu No­vo­vi­ću, a po­tom i Glav­nom gra­du pre­ko Mje­sne za­jed­ni­ce „Lju­bo­vić”.
- Ro­đen sam tu is­pod Lju­bo­vi­ća i znam ko­li­ko nam je svi­ma i ko­ji smo se ba­vi­li spor­tom i ko­ji ni­smo, bi­lo zna­čaj­no da se pop­ne­mo do vr­ha br­da, da tre­ni­ra­mo, dru­ži­mo se... i to dok ni­je ni put po­sto­jao. Ka­sni­je kad je put na­pra­vljen sve je bi­lo dru­ga­či­je, po­la­ko su se uvo­di­li no­vi sa­dr­ža­ji i za­i­sta je pra­vo uži­va­nje tu pro­vo­di­ti vri­je­me. Me­đu­tim, ka­ko ne po­sto­ji ni­ka­kva ka­pi­ja ko­ja bi bra­ni­la da se auto­mo­bi­li­ma pro­la­zi še­ta­li­štem i par­ki­ra na vr­hu, ta­ko su kre­nu­li pr­o­ble­mi. Uve­če se tu sku­plja­ju gru­pi­ce mo­ma­ka, pi­ju, ori­ste ra­zna sred­stva, že­ne sa dje­com se vi­še ne osje­ća­ju bez­bjed­no da pro­še­ta­ju sa­me, svi­ma je stvo­ren osje­ćaj ne­la­go­de i to sa pu­nim pra­vom. Od uslo­va ko­ji su bi­li ide­al­ni za spor­ti­ste i re­kre­a­tiv­ce, sa­da smo do­šli do uslo­va ide­al­nih za de­li­kven­te. Ne­će­mo to do­zvo­li­ti- de­ci­dan je Pa­jo­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, kad su pre­da­li pe­ti­ci­ju, re­če­no mu je da će ga kroz par da­na kon­tak­ti­ra­ti ne­ko od slu­žbe­ni­ka da iza­đu na li­ce mje­sta i po­no­ve svo­je za­htje­ve ali da to ni­ko ni­je uči­nio ni po­sle pet mje­se­ci.
- Ne znam do kad vi­še tre­ba da če­ka­mo. Mi smo bi­li ja­sni u svo­jim za­htje­vi­ma, ko­li­ma se na Lju­bo­vić vi­še ne­će mo­ći. Ne­će­mo to do­zvo­li­ti, za­to je i po­sta­vlje­no ono­li­ko kr­ša na ula­zu da se ja­sno sta­vi do zna­nja da ko­la ni­su po­želj­na. Ni­smo za ta­kav vid iz­ra­ža­va­nja re­vol­ta, ali smo pri­nu­đe­ni. Svje­sni smo i da ne daj bo­že do­đe do ne­kog ne­mi­log slu­ča­ja ili po­ža­ra pa da po­li­ci­ja i va­tro­ga­sci tre­ba­ju da iza­đu do vr­ha što pri­je, da bi im tre­ba­lo po­do­sta vre­me­na da se to­li­ko ka­me­nje sklo­ni sa pu­ta. Ali, što je do nas mi smo od­ra­di­li, sad je Glav­ni grad na po­te­zu. Ako Go­ri­ca ima ka­pi­ju, što je ne bi imao i Lju­bo­vić, ista im je namjena. Na sva zvona se priča da čuvamo prirodu i zelenilo pa ako ne možemo ulice onda bar da sačuvamo brda i izletišta– is­ti­če Pa­jo­vić.
On po­na­vlja da ako se ni­ko ne ogla­si do kra­ja mje­se­ca, da će za­ka­za­ti pro­test, jer su slo­gom dav­no uspje­li da od­bra­ne sta­di­on Za­bje­lo kad su ga htje­li uga­si­ti pa će to ura­di­ti opet i za Lju­bo­vić.
- Ako je ko poznat po slozi, mi smo, tako da ukoliko nam se niko ne obrati do kraja mjeseca moraćemo da se samoorganizujemo i protestom pokažemo koliko smo odlučni u namjeri da odbranimo ono u šta vjerujemo- a to je brdo Ljubović, za koje se vrijedi boriti i sačuvati ga - poručio je Pajović. S.R.


Sti­je­po­vić da pod­ne­se ostav­ku

Je­di­ni is­pra­van po­tez gra­do­na­čel­ni­ka Sla­vo­lju­ba Sti­je­po­vi­ća za ovaj grad bi bio da pod­ne­se ostav­ku i to neo­po­zi­vu, ka­že Go­ran Pa­jo­vić. Ka­ko is­ti­če, ne sa­mo zbog pro­ble­ma sa br­dom Lju­bo­vić već uop­šte sta­nja u gra­du.
- Ako sve ra­de za gra­đa­ne ne­ka on­da sa­slu­ša šta mu ti gra­đa­ni pri­ča­ju i ka­kve su nji­ho­ve re­al­ne po­tre­be. Ne mo­ra uosta­lom ni da ih slu­ša, ne­ka do­đe i sam se uvje­ri u to što lju­di pri­ča­ju pa nek dje­lu­je na osno­vu to­ga. Sve je bo­lje od ću­ta­nja i ne­ra­da- iskren je Pa­jo­vić.