Bi­lo da ste tu­ri­sta ili put­nik sva­ka po­sje­ta stra­noj ze­mlji ili gra­du, u tre­nut­ku ka­da GPS i mo­bil­ni ure­đa­ji za­ka­žu a po­sje­ta ne uklju­ču­je tu­ri­stič­kog vo­di­ča, si­tu­a­ci­ja pod­ra­zu­mi­je­va da se mo­ra­te sna­la­zi­ti sa­mi, pi­ta­ti, sa­ra­đi­va­ti sa sta­nov­ni­štvom, ori­jen­ti­sa­ti se... Pr­vi su­sret pri ve­ći­ni po­sje­ta pod­ra­zu­mi­je­va obi­la­zak pri­rod­nih i kul­tur­nih do­ba­ra, am­bi­jen­tal­ne cje­li­ne, kul­tur­nih usta­no­va, ali, po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko do njih sti­ći? Tu­ri­stič­ka sig­na­li­za­ci­ja je sva­ka­ko je­dan od usmje­ra­va­ju­ćih in­di­ka­to­ra me­đu­tim, u Pod­go­ri­ci tu­ri­stič­ka sig­na­li­za­ci­ja ni­je baš na za­vid­nom ni­vou pa umje­sto da slu­ži svr­si i pri­ma­mi po­sje­ti­o­ce ja­sno de­fi­ni­sa­nim sa­dr­ža­jem, ob­li­kom i bo­jom, pu­to­ka­zi su na do­sti­ni mje­sta iz­bli­je­dje­li, pre­kri­ve­ni ze­le­ni­lom, iša­ra­ni gra­fi­ti­ma, po­lo­mlje­ni...
Da ta­kva tu­ri­stič­ka sig­na­li­za­ci­ja ni­je prak­tič­na ni­ti upo­tre­blji­va, po­tvr­di­li su i su­gra­đa­ni. Oni su uka­za­li da bi sve ošte­će­ne pu­to­ka­ze, na bi­lo ko­ji na­čin, tre­ba­li vra­ti­ti u pr­vo­bit­no sta­nje ka­ko bi slu­ži­li svr­si.
– Tu­ri­stič­ka sig­na­li­za­ci­ja bi tre­ba­la da bu­de čit­ka i uoč­lji­va svu­da, bez iz­u­zet­ka. Ni­sam baš ne­što obra­ća­la pa­žnju na na­še pu­to­ka­ze, jer me­ni i ne tre­ba­ju, ali tu­ri­sti­ma su neo­p­hod­ni. Ta­ko da, kad bo­lje po­gle­dam mo­gu kon­sta­to­va­ti da ta­bla u bli­zi­ni ho­te­la Hil­ton, na pri­mjer, ako se na­la­zi­te pre­ko pu­ta pu­to­ka­za, ap­so­lut­no ni­je uoč­lji­va, ni pje­ša­ku ni­ti vo­za­ču, što ni­je do­bro. Tre­ba­lo bi je za­mi­je­ni­ti jer sva­ki pu­to­kaz tre­ba da bu­de či­tak i uoč­ljiv – ka­za­la je Ma­ri­ja Ća­la­san.
Sa njom je sa­gla­san i Alek­sa Bu­la­to­vić.
– Sva­ka­ko da bi tre­ba­lo da slo­va ko­ja se na­la­ze na ta­bli bu­du vi­dlji­vi­ja i de­blja ili da bar ta­bla bu­de ve­ća. To bi još i bo­lje bi­lo. U sva­kom slu­ča­ju, sva­ki pu­to­kaz ili ta­bla oba­vje­šte­nja bi tre­ba­li bi­ti bli­že se­ma­fo­ri­ma da ima­te kad da po­gle­da­te i na­sta­vi­te pu­ta­nju u prav­cu u kom že­li­te. Zbog to­ga bi sve to tre­ba­lo bi­ti vi­dji­vo i či­tlji­vo i sa da­lje raz­da­lji­ne. Me­ni lič­no ne sme­ta, ali pu­to­ka­zi se pri­o­ri­tet­no i po­sta­vlja­ju za lju­de ko­ji tu­ri­stič­ki po­sje­ću­ju naš grad i tre­ba da im je sva­ki pu­to­kaz do­stu­pan. Lič­no ja na pri­mjer, sad ne vi­dim šta pi­še na ta­bli ko­ja je pre­ko pu­ta jer su slo­va iz­bli­je­dje­la, a to ne bi tre­ba­lo da se de­ša­va – kon­sta­to­vao je Bu­la­to­vić.
Da su oba­vje­štaj­ne ta­ble ne­što po če­mu bi se sva­ki tu­ri­sta tre­bao la­ko or­jen­ti­sa­ti u gra­du ko­ji po­sje­ću­je, sa­gla­san je i Ke­mal Kur­te­ši.
– Šta znam, valj­da se po ta­bla­ma lju­di i tu­ri­sti mo­gu sna­ći–kon­sta­to­vao je Ke­mal Kur­te­ši.
Ta­ble bi sva­ka­ko tre­ba­le da oda­ju do­bar estet­ski iz­gled gra­da i da pri­ma­me broj po­sje­ti­la­ca ko­ji će pri­ći i pro­či­ta­ti sa­dr­žaj ko­ji će ih upu­ti­ti do že­lje­nog objek­ta ali i do sle­de­će ta­ble. Ne­za­vi­sno od to­ga da li se na­la­zi­te u cen­tru ili na ru­bu gra­da, sje­ve­ru ili ju­gu, glav­ne smjer­ni­ce mo­ra­ju bi­ti pre­gled­ne i ne smi­je ih ni­šta za­kla­njat. Ve­ći­na oba­vje­štaj­nih ta­bli u Pod­go­ri­ci su is­pi­sa­ne gra­fi­ti­ma i ob­li­je­plje­ne na­ljep­ni­ca­ma pa sa­dr­žaj ta­bli ni­je ni či­tak a ni vi­dljiv. Ve­o­ma je te­ško ra­za­zna­ti šta je i ko­li­ko no­vo jer ta­ble ne oda­ju uti­sak da su sko­ro mi­je­nja­ne pa se po­sta­vlja pi­ta­nje ko je za­du­žen za odr­ža­va­nje tu­ri­stič­ke sig­na­liz­ci­je? Glav­ni grad bi mo­žda tre­bao da se ugle­da na Pri­je­sto­ni­cu gdje po­sje­ti­o­ci u pot­pu­no­sti mo­gu da is­tra­že tu­ri­stič­ke lo­ka­li­te­te i da efi­ka­sni­je upra­vlja­ju svo­jim vre­me­nom jer ih in­for­ma­ci­o­ne ta­ble na osno­vu bro­ja ko­ji se na­la­zi na nji­ma upu­ću­ju od od­re­di­šta do od­re­di­šta.
Ta­ble bi za kraj tre­ba­lo na­pr­vi­ti od kon­struk­tiv­nog če­li­ka sa alu­mi­ni­jum­skim po­sta­men­tom jer ni­je ni slu­ča­ja­na sli­ka da se usled ja­kog vje­tra ili ne­vre­me­na is­kri­ve, kao i da se sva­ka ta­bla od­no­sno nat­pi­si pla­sti­fi­ci­ra­ju spe­ci­jal­nom fo­li­jom ko­ja će spri­je­či­ti iz­bje­đi­va­nje slo­va od at­mos­fer­skog uti­ca­ja. A.Đ.