Slu­čaj pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Plav Or­ha­na Šah­ma­no­vi­ća, ko­ji je po op­tu­žbi za šte­tu od 11.000 eura ko­ju je na­nio lo­kal­nom bu­dže­tu ne­dav­no osu­đen na go­di­nu da­na za­tvo­ra, po ocje­ni prav­ne stru­ke, pred­sta­vlja po­tvr­du dvo­stru­kih ar­ši­na pra­vo­su­đa, od ko­jih stra­da­ju po­li­tič­ki ne­is­to­mi­šlje­ni­ci De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta. Za raz­li­ku od Šah­ma­no­vi­ća, mno­gi funk­ci­o­ne­ri DPS-a su za vi­še­mi­li­on­ske šte­te na­ni­je­te dr­žav­nom bu­dže­tu ili lo­kal­nim ka­sa­ma do­bi­li iste ili znat­no bla­že za­tvor­ske ka­zne.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­zao je za „Dan” da je pr­vo­ste­pe­na pre­su­da Šah­ma­no­vi­ću još jed­na či­nje­ni­ca ko­ja ide u pri­log za­ključ­ku da je cr­no­gor­sko pra­vo­su­đe pod pu­nom po­li­tič­kom kon­tro­lom.
– Ri­jet­ki po­stup­ci za kri­vič­na dje­la ko­rup­ci­je ko­je po­kre­nu i ko­ji bu­du okon­ča­ni pred­sta­vlja­ju pri­je ne­ku vr­stu po­li­tič­kog ob­ra­ču­na sa ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma vla­da­ju­će par­ti­je ne­go ade­kvat­nu i do­sled­nu pri­mje­nu za­ko­na i ono što bi pra­vo­su­đe, a pri­je sve­ga tu­ži­la­štvo, mo­ra­lo da ra­di. Sud­ska prak­sa po­ka­zu­je da ne po­sto­je kri­te­ri­ju­mi, ni­ti mi­ni­mum vo­lje, za ade­kvat­nu bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je. On­da ima­mo ova­kve slu­ča­je­ve da se za šte­tu od de­se­tak hi­lja­da eura do­su­đu­ju iste ili mno­go ve­će ka­zne ne­go za ne­ka kri­vič­na dje­la ko­ji­ma je dr­ža­va ošte­će­na za mi­li­on­ske iz­no­se. To je sa­mo po­ka­za­telj da pra­vo­su­đe ne funk­ci­o­ni­še ona­ko ka­ko bi mo­ra­lo po za­ko­nu. Tu­ži­la­štvo se ko­ri­sti pri­je sve­ga za po­li­ti­ke ob­ra­ču­ne – oci­je­nio je Ra­du­lo­vić.
Šah­ma­no­vić je pr­vo­ste­pe­no osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Osim Šah­ma­no­vi­ća, na de­set mje­se­ci za­tvo­ra osu­đen je sa­mo­stal­ni sa­vjet­nik za gra­đe­vi­nar­stvo u Op­šti­ni Ro­ža­je Ta­hir Đon­ba­ljaj, dok je na­mje­šte­nik za ob­ra­čun na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta Jo­van Lon­ča­re­vić do­bio osam mje­se­ci ro­bi­je. Pre­ma op­tu­žni­ci, oni su zlo­u­po­tre­bom slu­žbe­nog po­lo­ža­ja ošte­ti­li grad­sku ka­su za 11.000 eura.
Biv­ši vi­so­ki funk­ci­o­ner DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić bio je, po sop­stve­nom pri­zna­nju, šef or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je u vi­še afe­ra bu­džet op­šti­ne Bu­dva ošte­ti­la za vi­še­mi­li­on­ske iz­no­se. On je 17. ma­ja pro­šle go­di­ne sa tu­ži­o­cem Sa­šom Ča­đe­no­vi­ćem pot­pi­sao spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce ko­jim je pred­vi­đe­no da od­le­ži go­di­nu i de­set mje­se­ci za­tvo­ra i da pla­ti 50.000 zbog mal­ver­za­ci­ja pri­li­kom ugo­va­ra­nja grad­nje do­njeg bu­le­va­ra u Bu­dvi, pu­ta u se­lu Kra­pi­na, grad­nje ko­lek­to­ra u Be­či­ći­ma i za slu­ča­je­ve ,,Pro­per­ti in­vest­ment” i ,,Ko­pi­rajt”.
Bla­go­na­klo­nost pra­vo­su­đa osje­tio je i biv­ši pred­sjed­nik nik­šić­ke op­šti­ne Ne­boj­ša Ra­do­ji­čić, ta­ko­đe ka­dar DPS-a. On je ne­dav­no oslo­bo­đen op­tu­žbe da je zlo­u­po­tri­je­bio slu­žbe­ni po­lo­žaj i ošte­tio dr­ža­vu za oko 179 hi­lja­da eura to­kom iz­bo­ra iz­vo­đa­ča i na­bav­ke opre­me za re­kon­struk­ci­ju Sce­ne 213 u po­slov­nom cen­tru Sind­čel u tom gra­du. Ra­do­ji­čić je oslo­bo­đen i op­tu­žbe da je zlo­u­po­tri­je­bio slu­žbe­ni po­lo­žaj i ošte­tio dr­ža­vu za oko 52 hi­lja­de eura pri­li­kom re­kon­struk­ci­je po­moć­nog sta­di­o­na Fud­bal­skog klu­ba Su­tje­ska.
Ne­ka­da­šnji pr­vi čo­vjek Ba­ra Žar­ko Pa­vi­će­vić do­bio je isto­vjet­nu za­tvor­sku ka­znu kao i Or­han Šah­ma­no­vić iako je šte­ta ko­ju je on na­nio lo­kal­nom bu­dže­tu vi­še­stru­ko ve­ća i iz­no­si čak 1,7 mi­li­o­na eura. Pa­vi­će­vić je osu­đen na go­di­nu da­na za­tvo­ra jer je mi­mo od­lu­ka lo­kal­nog par­la­men­ta nov­cem gra­đa­na vra­ćao du­go­ve Pr­voj ban­ci ka­ko bi Op­šti­na za­vr­ši­la iz­grad­nju sta­no­va za po­tre­be za­po­sle­nih u mi­ni­star­stvi­ma ra­da, pro­svje­te i Fon­da zdrav­stva, iako to ni­je bi­lo u in­te­re­su gra­da. Ti­me je bar­skoj op­šti­ni pri­či­nio šte­tu od 1,78 mi­li­o­na eura.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma vla­da­vi­ne pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Zo­ran Vu­ji­čić, po­re­de­ći pre­su­de Pa­vi­će­vi­ću i Šah­ma­no­vi­ću, ka­že da ih ne mo­že ko­men­ta­ri­sa­ti sa tog aspek­ta jer ni­je­su pra­vo­sna­žne i po­sto­ji pra­vo žal­be.
– Na vi­si­nu od­re­đe­ne ka­zne uti­ču mno­gi de­ta­lji, po­čev od pri­zna­nja uči­nje­nog kri­vič­nog dje­la, iz­ra­že­nog ka­ja­nja, da li je li­ce već bi­lo osu­đi­va­no... Ko­li­ko smo ima­li uvi­da pu­tem me­di­ja, Šah­ma­no­vić ni­je pri­znao uči­nje­no kri­vič­no dje­lo, dok je okri­vlje­ni u dru­gom pred­me­tu pri­znao kri­vič­no dje­lo, što sud uzi­ma u ob­zir pri­li­kom od­mje­ra­va­nja ka­zne. Ujed­na­če­na sud­ska prak­sa, po­seb­no u kri­vič­nim pred­me­ti­ma, ve­o­ma je va­žna i tu ulo­ga Vr­hov­nog su­da mo­ra bi­ti pro­ak­tiv­ni­ja. Svr­ha ka­zne je su­zbi­ja­nje vr­še­nja kri­vič­nih dje­la, od­no­sno pre­ven­ci­ja. Da li je to baš ta­ko u prak­si cr­no­gor­skih su­do­va i ko­ju po­ru­ku ša­lju? Ne baš. Ovo po­seb­no is­ti­če­mo u dje­li­ma vi­so­ke ko­rup­ci­je i skla­pa­nja spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce uz sra­ču­na­to iz­bje­ga­va­nje iz­dr­ža­va­nja ka­zne okri­vlje­nih u po­je­di­nim pred­me­ti­ma – ka­zao je Vu­ji­čić.
Na­po­mi­nje da je sud u oba­ve­zi da po­seb­no vo­di ra­ču­na o čla­nu 302 Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku, gdje se ka­že da spo­ra­zum mo­ra bi­ti u skla­du sa in­te­re­si­ma pra­vič­no­sti, a sank­ci­ja tre­ba da od­go­va­ra svr­si iz­ri­ca­nja. Ka­ko za­klju­ču­je,uko­li­ko ni­je is­pu­njen je­dan uslov ili vi­še uslo­va iz ovog sta­va, sud mo­ra do­ni­je­ti rje­še­nje ko­jim se spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce od­bi­ja.
V.R


Vu­ji­čić: Ju­sti­ci­ja po­ne­kad pro­vi­ri is­pod po­ve­za

Po ri­je­či­ma Zo­ra­na Vu­ji­či­ća, prav­da i pra­vič­nost bi tre­ba­lo da idu ru­ku pod ru­ku, ali če­sto ni­je ta­ko.
– Za­ko­ni ni­su obič­ne ri­je­či ko­je se či­ta­ju, već se za­kon tu­ma­či. Pro­mje­na dru­štve­nog am­bi­jen­ta nu­žno ne tra­ži iz­mje­nu za­ko­na, ali tra­ži do­volj­nu ši­ri­nu i ka­pa­ci­tet su­dij­skog shva­ta­nja i ra­zu­mi­je­va­nja pra­va i prav­de. Ši­ri­na i ka­pa­ci­tet pod­ra­zu­mi­je­va­ju kon­stant­nu na­do­grad­nju zna­nja i pra­će­nje me­đu­na­rod­nih stan­dar­da i prak­se Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. U su­prot­nom, su­di­je će sla­ti po­gre­šnu po­ru­ku, a to je da Ju­sti­ci­ja ipak ma­lo pro­vi­ri is­pod svog po­ve­za – za­klju­čio je Vu­ji­čić.