Je­di­ni na­čin da se do­ne­se od­lu­ka o član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO-u je­ste re­fe­ren­dum i iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na, od­lu­če­no je ju­če na skup­šti­ni odr­ža­noj u Mu­ri­ni, gdje će 30. apri­la bi­ti obi­lje­že­na go­di­šnji­ca stra­da­nja šest ci­vi­la to­kom agre­si­je za­pad­ne voj­ne ali­jan­se na tu va­ro­ši­cu. Skup­šti­na ko­ju je or­ga­ni­zo­vao De­mo­krat­ski front, uz pri­su­stvo od­bor­ni­ka So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je, jed­no­gla­sno je do­ni­je­la od­lu­ku o ras­pi­si­va­nju dr­žav­nog re­fe­ren­du­ma na ko­jem bi se gra­đa­ni ne­po­sred­no iz­ja­sni­li da li su za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO-u ili ne, kad se za to stvo­re uslo­vi, kao i pred­log od­lu­ke o de­mo­krat­skom od­go­vo­ru na even­tu­al­no prav­no na­si­lje na Ce­ti­nju. Ka­ko je is­tak­nu­to, Skup­šti­na u Mu­ri­ni je al­ter­na­tiv­na i na njoj se do­no­se oba­ve­zu­ju­će od­lu­ke ko­je se ti­ču ras­pi­si­va­nja re­fe­ren­du­ma i ne­pri­hva­ta­nja od­lu­ke ko­ja će ­sju­tra bi­ti do­ni­je­ta na Ce­ti­nju.
Skup­šti­nom je pred­sje­da­vao po­sla­nik Bran­ko Ra­du­lo­vić, ko­ji je is­ta­koa da je ovo je­di­na le­gi­tim­na skup­šti­na da­nas u Cr­noj Go­ri, jer „ona kva­zi- skup­šti­na, ko­ja je fak­tič­ki Kat­ni­će­va, ne­ma ni le­gi­ti­mi­tet ni kvo­rum”.
– Ta skup­šti­na ne­ma le­gi­ti­mi­tet za­to što su pljač­kom i iz­bor­nim ne­re­gu­lar­no­sti­ma do­bi­li ve­ći­nu, a ne­ma kvo­rum za­to što su bi­li ne­re­gu­lar­ni uslo­vi. Da su uslo­vi bi­li re­gu­lar­ni, ne bi ima­li ni dva­de­set po­sla­ni­ka. Da­nas do­no­si­mo od­lu­ke za sve gra­đa­ne Cr­ne Go­re, od­lu­ke ko­je će osta­vi­ti du­bo­ki trag u isto­ri­ji Cr­ne Go­re – ku­da će ona i ka­ko što se ti­če nje­nog voj­nog i bez­bjed­no­snog opre­dje­lje­nja – ka­zao je Ra­du­lo­vić
Po­sla­nik Stra­hi­nja Bu­la­jić po­zvao se na član 82 Usta­va Cr­ne Go­re i čla­n 3 i 6 Za­ko­na o re­fe­ren­du­mu i ka­zao da ova skup­šti­na do­no­si od­lu­ku o ras­pi­si­va­nju dr­žav­nog re­fe­ren­du­ma na ko­me će se gra­đa­ni iz­ja­sni­ti na po­sta­vlje­no pi­ta­nje: „Da li ste za to da Cr­na Go­ra pri­stu­pi NA­TO sa­ve­zu kroz po­tvr­đi­va­nje Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra i Pro­to­ko­la uz Sje­ver­no­a­tlant­ski ugo­vor o pri­stu­pa­nju Grč­ke i Tur­ske?“
– Shod­no čla­nu 4 Za­ko­na o re­fe­ren­du­mu, od­lu­ka do­ne­se­na na nje­mu je oba­ve­zu­ju­ća, a da­tum odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma utvr­di­će se na­knad­no, ka­da se stvo­re prav­ni i de­mo­krat­ski uslo­vi. Od­lu­ka o even­tu­al­nom učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO jed­no je od naj­va­žni­jih dr­žav­nih pi­ta­nja i im­pe­ra­tiv­no zah­ti­je­va od svih re­le­vant­nih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta da do­ne­su od­lu­ku da se o to­me odr­ži dr­žav­ni re­fe­ren­dum, na ko­jem bi se ne­po­sred­no iz­ja­sni­li svi gra­đa­ni Cr­ne Go­re sa pra­vom gla­sa. Sva­ka even­tu­al­na od­lu­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re o učla­nje­nju u NA­TO sa­vez su­prot­na je du­hu Usta­va Cr­ne Go­re i u su­šti­ni bi pred­sta­vlja­la jed­no­stra­nu od­lu­ku ko­ju bi do­nio sa­mo je­dan broj po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, či­me bi se do­dat­no di­je­li­la već po­di­je­lje­na Cr­na Go­ra, a ti­me i pod­sta­klo no­vo po­li­tič­ko su­ko­blja­va­nje i kon­fron­ta­ci­je ko­je po­ten­ci­jal­no mo­gu pro­iz­ve­sti no­ve ne­sta­bil­no­sti u Cr­noj Go­ri. Iz­bo­ri za Skup­šti­nu Cr­ne Go­re ko­ji su odr­ža­ni 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne bi­li su ne­de­mo­krat­ski i ne­re­gu­lar­ni, i 39 po­sla­ni­ka boj­ko­tu­je njen rad, pa je ta­kav par­la­ment ne­le­gi­ti­man i bez pu­nog ka­pa­ci­te­ta za do­no­še­nje va­žnih od­lu­ka kao što je od­lu­ka o even­tu­al­nom učla­nje­nju u NA­TO sa­vez. Upo­zo­ra­va­mo ta­kvu skup­šti­nu, ko­ja je za­ka­za­na za 28. april 2017. go­di­ne na Ce­ti­nju, da ne do­ne­se za­kon o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra i Pro­to­ko­la uz Sje­ver­no­a­tlant­ski ugo­vor o pri­stu­pa­nju Grč­ke i Tur­ske. U slu­ča­ju da ona do­ne­se taj za­kon, ova skup­šti­na do­no­si pre­ven­tiv­nu od­lu­ku da, po for­mi­ra­nju le­gi­tim­ne ve­ći­ne u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re na­kon no­vih de­mo­krat­skih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, do­ne­se od­lu­ku o sta­vlja­nju van sna­ge Za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra i Pro­to­ko­la uz Sje­ver­no­a­tlant­ski ugo­vor o pri­stu­pa­nju Grč­ke i Tur­ske, iz­gla­sa­nog na Ce­ti­nju. Uko­li­ko u pe­ri­o­du do odr­ža­va­nja dr­žav­nog re­fe­ren­du­ma o učla­nje­nju Cr­ne Go­re u NA­TO, taj voj­ni sa­vez bu­de pri­hva­tio Cr­nu Go­ru za čla­na, no­vo­for­mi­ra­na skup­štin­ska ve­ći­na do­ni­je­će od­lu­ku o za­mr­za­va­nju ta­kvog sta­tu­sa – sa­op­štio je Bu­laj­ić.
Po­sla­nik DF-a An­dri­ja Man­dić oci­je­nio je da je ovo je­dan od onih va­žnih isto­rij­skih mo­me­na­ta ka­da na­rod­ni pred­stav­ni­ci mo­ra­ju da bra­ne vo­lju ve­ći­ne u Cr­noj Go­ri, „a ovo ni­je pr­vi put da se to de­ša­va”.
– Ovaj put to ra­di­mo de­mo­krat­ski, a ne kao što su to ra­di­li na­ši pre­ci da­ju­ći od­go­vor na onu fa­ši­stič­ku skup­šti­nu ko­ja je 12. ju­la 1941. go­di­ne pro­gla­si­la ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru pod po­kro­vi­telj­stvom fa­ši­stič­ke Nje­mač­ke i Ita­li­je, i zbog to­ga i na­šu de­kla­ra­ci­ju i na­šu od­lu­ku zo­ve­mo de­mo­krat­ski od­go­vor. Da­kle, na­rod­ni pred­stav­ni­ci ko­ji ima­ju ap­so­lut­ni le­gi­ti­mi­tet oku­pi­li su se da­nas ov­dje i usvo­ji­li, vje­ru­jem, isto­rij­ski do­ku­ment, oba­ve­za­li se i pred na­ma, i pred Bo­gom, i pred gra­đa­ni­ma, da će­mo ras­pi­sa­ti dr­žav­ni re­fe­ren­dum i da će svak bi­ti du­žan da po­štu­je vo­lju gra­đa­na. Ta vo­lja gra­đa­na ne mo­že se iz­mje­ri­ti u par­la­men­tu Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća ili onog Sin­đe, ona mo­že da se re­gi­stru­je, pro­vje­ri i iz­mje­ri je­di­no ka­da gra­đa­ni iza­đu i opre­di­je­le se vla­sti­tom vo­ljom za bu­duć­nost Cr­ne Go­re –po­ru­čio je Man­dić.
Po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić, pod­sje­tio je da je dan pri­je odr­ža­va­nja skup­šti­ne na­ja­vio da će bi­ti u Mu­ri­ni jer sma­tra da da­nas tre­ba da bu­de ov­dje, kao i sva­ki slo­bod­ni po­sla­nik.
– Ako ni­šta, da svi da­nas ov­dje is­ka­že­mo svoj stav da osta­je­mo tvr­do pri opre­dje­lje­nju da je re­fe­ren­dum je­di­ni na­čin da Cr­na Go­ra do­ne­se ta­ko krup­nu od­lu­ku kao što je od­lu­ka o član­stvu o NA­TO-u. Ne­ma me­ha­ni­zma da se ovaj par­la­ment na­tje­ra da to ura­di. Vlast na­mje­ra­va da tu od­lu­ku do­ne­se u par­la­men­tu na Ce­ti­nju iako je ne­le­gi­ti­man i u nje­mu sje­de 42 po­sla­ni­ka. Ov­dje se da­kle mo­ra­lo bi­ti i ja­sno re­ći da će na­red­ni slo­bod­ni par­la­ment po­što­va­ti ono što že­le gra­đa­ni, a to je da se oni iz­ja­sne o pi­ta­nju NA­TO-a –ka­zao je Da­mja­no­vić.
N.V.