Boj­kot je od­bra­na Usta­va ko­ji pre­ci­zno bra­ni pra­vo gra­đa­na da slo­bod­no i ne­spu­ta­no iz­ra­zi svo­ju vo­lju. Od­bra­na Usta­va i osnov­nih prin­ci­pa de­mo­kra­ti­je je­ste već po­stig­nut re­zul­tat opo­zi­ci­je, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je re­kao da je opo­zi­ci­ja for­mu­li­sa­la i jav­ne pred­lo­ge, sa­dr­ža­ne u tri tač­ke, ka­ko da se pre­va­zi­đe du­bo­ka kri­za i izađe iz ne­re­gu­lar­nog po­li­tič­ko-in­sti­tu­ci­o­nal­nog sta­nja.
– Na Vla­di je da od­lu­či da li da se kri­za ri­je­ši na de­mo­krat­ski na­čin i u in­te­re­su ze­mlje i gra­đa­na, ili da se na­sta­vi ne­re­gu­lar­no sta­nje sa kr­njim pa­r­la­men­tom na če­lu, što sve vo­di ka još du­bljoj ago­ni­ji ze­mlje – sma­tra Le­kić.
●Da li boj­kot par­la­men­ta da­je re­zul­ta­te i ko­ji su kon­kret­no uslo­vi ko­je vlast tre­ba da is­pu­ni da bi taj boj­kot bio pre­ki­nut?
– Boj­kot par­la­menta je iz­nu­đen po­tez, za­pra­vo je­di­ni mo­gu­ći de­mo­krat­ski od­go­vor na ne­slo­bod­ne iz­bo­re ko­ji su odr­ža­ni – ka­ko je zva­nič­no ob­ja­vlje­no – na dan po­ku­ša­ja dr­žav­nog uda­ra, te­ro­ri­stič­kog na­pa­da i ubi­stva pred­sjed­ni­ka vla­de.
Boj­kot je od­bra­na Usta­va ko­ji pre­ci­zno bra­ni pra­vo gra­đa­na da slo­bod­no i ne­spu­ta­no iz­ra­zi svo­ju vo­lju. Od­bra­na Usta­va i osnov­nih prin­ci­pa de­mo­kra­ti­je je­ste već po­stig­nut re­zul­tat opo­zi­ci­je.
Opo­zi­ci­ja je for­mu­li­sa­la i jav­ne pred­lo­ge, sa­dr­ža­ne u tri tač­ke, ka­ko da se pre­va­zi­đe du­bo­ka kri­za i iza­đe iz ne­re­gu­lar­nog po­li­tič­ko-in­sti­tu­ci­o­nal­nog sta­nja.
Na Vla­di je da od­lu­či da li da se kri­za ri­je­ši na de­mo­krat­ski na­čin i u in­te­re­su ze­mlje i gra­đa­na ili da se na­sta­vi ne­re­gu­lar­no sta­nje sa kr­njim pa­rla­men­tom na če­lu, što sve vo­di ka još du­bljoj ago­ni­ji ze­mlje.
●Mo­že li se o tim uslo­vi­ma pre­go­va­ra­ti sa Vla­dom, ili, ka­ko se ču­je od dru­gih iz opo­zi­ci­je, tre­ba pri­mije­ni­ti prin­cip „uzmi ili osta­vi”?
– Na sve pred­lo­ge gle­dam to­le­rant­no i sa pra­vom stra­na­ka da sa­mo­stal­no od­lu­če. U kon­kret­nom slu­ča­ju sma­tram da na­kon even­tu­al­nog vla­di­nog pri­hva­ta­nja da­tu­ma no­vih iz­bo­ra pre­ma za­htje­vu opo­zi­ci­je – po­sto­ji pro­stor za raz­go­vor i o dru­gim ele­men­ti­ma. Ne znam ka­ko bi­smo po­sti­gli iz­bor­ne uslo­ve ko­je tra­ži­mo bez za­jed­ni­kog usva­ja­nja no­vih pro­pi­sa i za­ko­na u par­la­men­tu.
●Ko­me­sar EU Jo­ha­nes Han ne­dav­no je po­zvao opo­zi­ci­ju da se vra­ti u pa­ra­la­ment, a ni­je se to­kom po­sje­te Pod­go­ri­ci sa­stao sa pred­stav­ni­ci­ma opo­zi­ci­je. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Na­ma ne sme­ta po­na­vlja­nje pe­da­go­gi­je de­mo­krat­skog na­če­la da je par­la­ment mje­sto de­mo­krat­skog di­ja­lo­ga. Ne sme­ta, jer di­je­li­mo ta­kav stav. Na­rav­no, di­ja­log u le­gi­tim­no iza­bra­nom par­la­men­tu. Da­na­šnji par­la­ment u Cr­noj Go­ri ni­je le­gi­ti­man.
Osta­ju dva pi­ta­nja uva­že­nom ko­me­sa­ru Ha­nu, kao uosta­lom i dru­gim me­đu­na­rod­nim zva­nič­ni­ci­ma, na ko­ja od­go­vor du­gu­je de­mo­krat­skoj jav­no­sti ze­mlje. Pr­vo, da li sma­tra, i da li je čuo da se to do­go­di­lo u ne­koj ze­mlji, da su iz­bo­ri re­gu­lar­ni na dan zva­nič­no ob­ja­vlje­nog dr­žav­nog uda­ra i te­ro­ri­stič­kog na­pa­da. Dru­go, da li nad­le­žni ko­me­sar po­dr­ža­va ili ne stav cr­no­gor­ske vla­de da se ne pri­hva­te de­mo­krat­ski i kom­pro­mi­sni pred­lo­zi opo­zi­ci­je. Ra­di se o ozbilj­nim pred­lo­zi­ma ko­ji­ma se rje­ša­va po­li­tič­ka kri­za, ze­mlja vra­ća u le­gal­no ustav­ne okvi­re i po­sla­ni­ci vra­ća­ju u par­la­ment.
●Pred­sto­je lo­kal­ni iz­bo­ri, u pr­vom re­du na Ce­ti­nju, u Moj­kov­cu i Pet­nji­ci. Da li je u De­mo­su već bi­lo pri­če o to­me tre­ba li na­stu­pi­ti na tim iz­bo­ri­ma?
– Da, to je pred­met na­še po­li­tič­ke ana­li­ze, a od­lu­ka će tek usli­je­di­ti. Sma­tra­li smo da smo po­sli­je Nik­ši­ća mo­ra­li boj­ko­va­ti iz­bo­re u Her­ceg No­vom. Za­to smo i u po­sled­nji čas pre­da­li li­stu u tom gra­du. Boj­kot u Her­ceg No­vom bi si­gur­no imao i ne­ga­tiv­ne stra­ne, ali ova­ko sa pri­stu­pom – jed­nom se ne iz­la­zi, dru­gi put ne iz­la­zi – sve to u istim iz­bor­no-po­li­tič­kim uslo­vi­ma, ri­zi­ku­je­mo da gu­bi­mo po­li­tič­ki i prin­ci­pi­jel­no mno­go vi­še.
Za je­se­nje iz­bo­re bi bi­la po­želj­na za­jed­nič­ka od­lu­ka ci­je­le opo­zi­ci­je, bez tak­ti­zi­ra­nja i pro­jek­ci­ja par­ci­jal­nih in­te­re­sa. Na­rav­no, uko­li­ko je ta­kva od­lu­ka mo­gu­ća.
●I da­lje smo svje­do­ci me­đu­sob­nih oštrih op­tu­žbi u opo­zi­ci­o­nom blo­ku. Sma­tra­te li da je u ta­kvim okol­no­sti­i­ma mo­gu­ća bli­ža sa­rad­nja u opo­zi­ci­ji?
– Po­vo­dom op­tu­ži­va­nja u opo­zi­ci­ji ne tre­ba ge­ne­ra­li­zo­va­ti, jer udio po­je­di­nač­nih stra­na­ka u to­me ni­je isti. Ko to či­ni, bru­tal­no ili skri­ve­no sve­jed­no, du­go­roč­no gu­bi, ma­kar iz­gle­da­lo da krat­ko­roč­no ostva­ru­ju par­ci­jal­ne re­zul­ta­te. Vje­ru­jem da je opo­zi­ci­o­na sa­rad­nja mo­gu­ća, da stva­ra­nje imi­dža su­i­cid­ne opo­zi­ci­je ni­je ni­kom u in­te­re­su, da uda­lji ze­mlju od neo­p­hod­nih de­mo­krat­skih pro­mje­na.M.V.


Ula­zak u NA­TO pro­du­bio po­dje­le

●Cr­na Go­ra je po­sta­la članica NA­TO-a, a da ni­je bi­lo de­mo­krat­skog re­fe­ren­du­ma o tom član­stvu. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te, i je li već sa­da iz­vje­sno da nas ne­mi­nov­no če­ka in­sta­li­ra­nje NA­TO ba­za na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju?
– Vi­dje­će­mo ko­li­ko je ula­skom u NA­TO Cr­na Go­ra me­đu­na­rod­no oja­ča­na, što će se sve de­ša­va­ti sa voj­nim ba­za­ma i ko­je će sve to ima­ti po­sle­di­ce. Ono što po­u­zda­no zna­mo je­ste da je ova­kvim ula­skom Cr­na Go­ra iz­nu­tra osla­blje­na. Ako tre­ba sa­če­ka­ti sve bi­lan­se cr­no­gor­skog učla­nji­va­nja u NA­TO, ono što po­u­zda­no zna­mo u ovom tre­nut­ku je­ste da iza od­lu­ke sto­ji ne­ko­li­ko tam­nih sjen­ki.
Cr­no­gor­ska vlast je u svom sti­lu, bez po­ku­ša­ja unu­tra­šnjeg kon­sen­zu­sa, auto­krat­ski od­bi­la za­htjev de­mo­krat­ske jav­no­sti u ko­joj su bi­le pri­sta­li­ce i pro­tiv­ni­ci NA­TO in­te­gra­ci­ja – da od­lu­ka bu­de do­ni­je­ta na re­fe­ren­du­mu. Za­to osta­je traj­no upit­no da li je od­lu­ka ima­la ve­ćin­sku po­dr­šku gra­đa­na Cr­ne Go­re. Vje­ro­vat­no ni­je ima­la ve­ći­nu, ka­da su pro­pa­ga­to­ri NA­TO baj­ke iz vla­sti od­bi­li naj­de­mo­krat­ski­ji na­čin od­lu­či­va­nja, opre­dje­lju­ju­ći se za od­lu­ku u kr­njem par­la­men­tu.
Dru­ga sjen­ka nad ovom od­lu­kom je či­nje­ni­ca da su naj­a­gil­ni­ji u NA­TO na­ra­ti­vu, u ne­de­mo­krat­skoj pro­pa­gan­di za ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, bi­li dje­lo­vi vla­sti i nji­ho­vi pro­pa­gand­no-kli­jen­te­li­stič­ki kru­go­vi ko­ji su naj­od­go­vor­ni­ji za du­bo­ku i si­ste­mat­sku kri­mi­na­li­za­ci­ju i cr­no­gor­skog dru­štva.
●Šta to go­vo­ri?
– Sve ovo go­vo­ri da iste struk­tu­re ko­je su u ve­zi sa kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom u Cr­noj Go­ri sa­da oče­ku­ju ne­ki ob­lik na­gra­de, re­ci­mo u to­le­ri­sa­nju nji­ho­vih do­si­jea u ve­zi sa kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom, oče­ku­ju­ći i od­re­đe­nu me­đu­na­rod­nu po­dr­šku u da­ljem osta­ja­nju na vla­sti.
Upra­vo zbog za­ne­ma­ri­va­nja ovog mo­men­ta osta­ju sum­nje da su za­pad­ni part­ne­ri to­kom pro­ce­sa NA­TO in­te­gra­ci­ja ima­li pri­mar­no u vi­du in­te­re­se, a ne i vri­jed­no­sti na ko­je se zva­nič­no po­zi­va­ju.
Sve ove sum­nje, uz no­ve pro­du­blje­ne po­dje­le u Cr­noj Go­ri, mo­gle su se iz­bje­ći pri­hva­ta­njem de­mo­krat­skog me­to­da od­lu­či­va­nja na re­fe­ren­du­mu.
Za­to de­mo­krat­ska Cr­na Go­ra ne sla­vi ula­zak ze­mlje u NA­TO, po­seb­no ne na ova­kav na­čin. Mo­žda ne­kog iz ze­mlje i ino­stran­stva u ci­nič­noj rav­no­du­šno­sti sve ovo ne­će za­bri­nu­ti, ali sa­da cr­no­gor­skim gra­đa­ni­ma osta­je da ži­ve sa po­sle­di­ca­ma, sa no­vim ne­za­do­volj­stvi­ma, po­dje­la­ma i ne­sta­bil­no­sti­ma u ze­mlji.