Ne­ma po­vrat­ka u par­la­ment sve dok se ne is­pu­ne svi za­htje­vi opo­zi­ci­je i od­mah re­for­mi­še Dr­žav­na iz­bo­r­na ko­mi­si­ja (DIK) kao or­gan bez či­jeg za­ko­ni­tog ra­da ne­ma ni po­što­va­nja ustav­nog na­če­la da vlast mo­ra pro­is­te­ći iz slo­bod­no iz­ra­že­ne vo­lje gra­đa­na, po­ru­či­li su ju­če iz De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re. Uka­zu­ju da ukup­na si­tu­a­ci­ja ve­za­na za rad DIK-a kao i či­nje­ni­ca da vlast već mje­se­ci­ma ne­će da iza­be­re čla­na Ko­mi­si­je iz re­da ci­vil­nog sek­to­ra, uka­zu­ju na neo­p­hod­nost hit­ne i te­melj­ne re­for­me DIK-a.
Po­sla­nik De­mo­kra­ta Bo­ris Bog­da­no­vić pod­sje­ća da ta par­ti­ja od osni­va­nja in­si­sti­ra na te­melj­noj i neo­d­lo­žnoj re­for­mi Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je, ko­ja je u pret­hod­nim iz­bor­nim pro­ce­si­ma po­ka­za­la ozbilj­ne manj­ka­vo­sti.
– Bez ka­drov­ski ja­kog DIK-a, kao or­ga­na či­ja je osnov­na ulo­ga da obez­bi­je­di za­ko­ni­to spro­vo­đe­nje iz­bor­nog pro­ce­sa i je­din­stve­nu i pot­pu­nu pri­mje­nu za­ko­na, ne­ma slo­bod­nih i po­šte­nih iz­bo­ra. Broj­ne su pri­mjed­be, ka­ko ci­vil­nog sek­to­ra, ta­ko i po­li­tič­kih su­bje­ka­ta kao pod­no­si­la­ca iz­bor­nih li­sta, na rad i dje­lo­va­nje Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je ko­ja se u pret­hod­nom pe­ri­o­du iz­ra­zi­to tru­di­la da udo­vo­lji DPS-u i nji­ho­vim sa­te­li­ti­ma ne pre­za­ju­ći od kr­še­nja pra­vi­la i za­ko­nom de­fi­ni­sa­nih pro­ce­du­ra. Naj­dra­stič­ni­ji pri­mjer slu­že­nja po­li­tič­kim in­te­re­si­ma i kal­ku­la­ci­ja­ma DPS-a je­ste ogro­man broj po­tvr­đe­nih iz­bor­nih li­sta bez pret­hod­ne pro­vje­re da li je pot­pis bi­ra­ča od­re­đe­noj iz­bor­noj li­sti zlo­u­po­tri­je­bljen ili ne. Svi mi zna­mo da su po­je­di­ni pod­no­si­o­ci iz­bor­nih li­sta do­sta­vi­li iz­bor­nu li­stu sa re­ci­mo 8.000 pot­pi­sa po­dr­ške, dok su na iz­bo­ri­ma osvo­ji­li je­dva hi­lja­du gla­so­va – na­veo je Bog­da­no­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, ta­kvo po­stu­pa­nje DIK-a obez­bi­je­di­lo je DPS-u da in­sta­li­ra ne­ko­li­ko sa­te­lit­kih par­ti­ja i to ne sa­mo u ci­lju ra­si­pa­nja što ve­ćeg bro­ja opo­zi­ci­o­nih gla­so­va već i zbog obez­bje­đi­va­nja kla­sič­ne gla­sač­ke ma­ši­ne­ri­je na sjed­ni­ca­ma DIK-a u ko­rist DPS-a.
– Da­kle, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja pre­tvo­re­na je u kla­sič­nu is­po­sta­vu De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, či­je od­lu­ke za­vi­se is­klju­či­vo od Mi­lo­ve, Du­ško­ve i Sve­to­ve eki­pe. Iz sve­ga iz­lo­že­nog ne ču­di vi­še­mje­seč­no iz­bje­ga­va­nje vla­sti da iza­be­re čla­na DIK-a iz re­da ci­vil­nog sek­to­ra i uni­ver­zi­te­ta. Go­di­na­ma je DPS na­vi­kao da pri­va­ti­zu­je go­to­vo sve or­ga­ne za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra i to ta­kvim ka­drov­skim rje­še­nji­ma ko­ja spro­vo­de vo­lju še­fa re­ži­ma, bez ob­zi­ra što se ona pot­pu­no ko­si sa od­red­ba­ma iz se­ta iz­bor­nih za­ko­na – za­klju­čio je Bog­da­no­vić.
Ni na­kon tri po­no­vlje­na po­zi­va Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor ni­je iza­brao čla­na DIK-a iz re­da ci­vil­nog sek­to­ra. Na tre­ći po­no­vlje­ni po­ziv ja­vio se Zo­ran Vu­ji­čić iz Gra­đan­ske ali­jan­se kao je­di­ni kan­di­dat. Sjed­ni­ca je za­ka­za­na, pa od­lo­že­na zbog ne­do­stat­ka kvo­ru­ma još pri­je dva­de­se­tak da­na i ni­ko ne zna da li će i ka­da po­no­vo bi­ti za­ka­za­na.
Pre­ma ocje­ni Ste­va Mu­ka, pred­sjed­ni­ka Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va, ni­je mo­gu­će u skla­du sa za­ko­nom iza­bra­ti pred­stav­ni­ka ci­vil­nog dru­štva jer je­di­ni ak­tu­el­ni kan­di­dat Vu­ji­čić, iz Gra­đan­ske ali­jan­se, oči­gled­no ne is­pu­nja­va uslo­ve pro­pi­sa­ne za­ko­nom.
– Ta­ko da to ni­je kri­vi­ca vla­da­ju­će par­la­men­tar­ne ve­ći­ne ne­go re­zul­tat ne­do­stat­ka ka­dra ko­ji is­pu­nja­va uslo­ve i ko­ji je vo­ljan da se pri­ja­vi za ovo mje­sto. Bi­lo bi za­bri­nja­va­ju­će uko­li­ko bi se vla­da­ju­ća ve­ći­na od­lu­či­la da u ovoj si­tu­a­ci­ji iza­be­re ovog kan­di­da­ta mi­mo za­ko­nom pro­pi­sa­nih uslo­va – pro­ko­men­ta­ri­sao je Muk.
Pi­ta­nje ulo­ge i sa­sta­va DIK-a u na­red­nim iz­bor­nim pro­ce­si­ma, ka­ko je na­gla­sio, tre­ba sta­vi­ti na va­žno mje­sto u bu­du­ćem di­ja­lo­gu vla­sti i opo­zi­ci­je o uslo­vi­ma za fer i de­mo­krat­ske iz­bo­re.
– U si­tu­a­ci­ji kad je DIK for­mi­ra­na kao pred­stav­nič­ko ti­je­lo par­ti­ja, pred­stav­nik ci­vil­nog dru­štva bi tre­ba­lo da, na­ro­či­to u slu­ča­ju ova­ko vi­so­ke po­la­ri­za­ci­je po­li­tič­ke sce­ne, bu­de do­ka­za­ni pro­fe­si­o­na­lac, ali i mo­ral­ni auto­ri­tet pri­hva­ćen od obje stra­ne. Za­to bi na­me­ta­nje la­žnih pred­stav­ni­ka ci­vil­nog dru­štva vo­ljom sa­mo jed­ne par­ti­je bi­lo na šte­tu po­vje­re­nja u rad DIK-a i bu­du­ćih iz­bor­nih pro­ce­sa – na­veo je Muk.
I u Gra­đan­skom po­kre­tu URA sma­tra­ju da se DIK hit­no mo­ra re­for­mi­sa­ti.
– Neo­p­hod­no je da čla­no­vi DIK-a bu­du pro­fe­si­o­nal­ci, a ne par­tij­ske eks­po­zi­tu­re kao što je to slu­čaj da­nas. Ve­ći dio čla­no­va pred­sta­vlja in­te­res par­ti­je, pr­ven­stve­no DPS-a. Mi­sli­te li da bi, re­ci­mo, pred­sje­dik DIK-a smio do­ni­je­ti bi­lo ka­kvu od­lu­ku ko­ja ne od­go­va­ra vla­da­ju­ćoj stran­ci. Od­go­vor je da ne bi. Bes­pred­met­no je ko­men­ta­ri­sa­ti nji­hov rad i struč­nost – ka­zao je Ra­de Mi­lo­še­vić iz URA, uz opa­sku da je naj­bo­lji po­ka­za­telj za ova­kve tvrd­nje sa­mi iz­bor­ni dan.
Sma­tra da po­sao bo­lje ra­de od­re­đe­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ne­go DIK, ko­ja ova­kva ka­kva je ne do­pri­no­si ja­ča­nju po­vje­re­nja u iz­bor­ni si­stem.
– Vi­di­mo i ovih da­na da ne­će da spro­ve­du pro­ce­du­ru za iz­bor pred­stav­ni­ka ci­vil­nog sek­to­ra i uni­ver­zi­te­ta. Na če­lu DIK-a mo­ra bi­ti pro­fe­si­o­na­lac i po­sta­vlja se pu­tem kon­kur­sa. Bo­jim se da to ne­će bi­ti slu­čaj sve do mo­men­ta pro­mje­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri – za­klju­ču­je Mi­lo­še­vić.V.R.


Sa­da­šnji mo­del iz­gu­bio smi­sao

Ste­vo Muk vje­ru­je da je od­nos jed­nog di­je­la opo­zi­ci­je pre­ma ra­ni­jem čla­nu DIK-a iz ci­vil­nog dru­štva, ka­da ovaj ni­je is­pu­nio nji­ho­va oče­ki­va­nja, do­dat­no obes­hra­brio bu­du­će kan­di­da­te za to mje­sto.
– Sa­ma či­nje­ni­ca da ne­ko­li­ko NVO sa is­ku­stvom u po­sma­tra­nju iz­bo­ra ne že­le da kan­di­du­ju svo­je pred­stav­ni­ke go­vo­ri da je ovaj mo­del iz­gu­bio smi­sao. Ko­ji i ka­kav mo­del pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je DIK-a je pri­mje­ren za Cr­nu Go­ru u ovoj fa­zi raz­vo­ja otvo­re­no je pi­ta­nje i o nje­mu se, bo­lje pri­je ne­go ka­sni­je, mo­ra otvo­ri­ti ozbi­ljan di­ja­log – re­kao je Muk.


Broj­ni pri­mje­ri lo­šeg ra­da

Pre­ma ocje­ni Bo­ri­sa Bog­da­no­vi­ća, pri­mje­ra ko­ji po­ka­zu­ju loš rad DIK-a ima bez­broj.
– Pri­sje­ti­mo se sa­mo od­lu­ke DIK-a da one­mo­gu­ći pri­stup me­di­ja sjed­ni­ca­ma, ig­no­ri­sa­nja ci­vil­nog sek­to­ra, iz­bje­ga­va­nja kon­sta­ta­ci­je pro­mje­ne opu­no­mo­će­nih pred­stav­ni­ka. Pod­sje­ćam i na ne­za­ko­ni­to obez­bje­đi­va­nje ve­ći­ne na sjed­ni­ca­ma DIK-a u ko­rist De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Cr­ne Go­re, fi­zič­ke ob­ra­ču­ne. Do­ga­đa­le su se i broj­ne dru­ge mal­ver­za­ci­je ko­je se ne mo­gu za­mi­sli­ti u prav­no ure­đe­nim i de­mo­krat­skim ze­mlja­ma – is­ta­kao je Bog­da­no­vić.