Ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO upe­ren je di­rekt­no pro­tiv Sr­bi­je, a ne pro­tiv Ru­si­je, sma­tra pot­pred­sjed­nik ru­ske vla­de Dmi­trij Ro­go­zin.
– Sma­tram da je Cr­na Go­ra za Sr­bi­ju ono što je Ukra­ji­na za Ru­si­ju. Prak­tič­no, to ni­je stvo­re­no pro­tiv Ru­si­je, već pro­tiv Sr­bi­je, iza­zvan je su­kob iz­me­đu ro­đe­ne bra­će i se­sta­ra. To vi i mi sa­vr­še­no do­bro zna­mo. To go­vo­ri o to­me da ro­đe­nom bra­tu mo­že­te da uba­ci­te ne­što što će ga uči­ni­ti otu­đe­ni­jim od stran­ca. Isto to se kod nas u Ukra­ji­ni de­si­lo. Mi smo ta­ko­đe svi iz­mi­je­ša­ni. Ja sam u Ki­je­vu za­vr­šio pr­vi raz­red. Moj otac je ta­mo ra­dio. Mo­ja že­na je Ukra­jin­ka. Mi smo svi iz­mi­je­ša­ni. A sa­da drug dru­ga ne zo­ve. Se­stra ne že­li da raz­go­va­ra sa bra­tom. To je te­žak zlo­čin ko­ji su, pri­je sve­ga, po­či­ni­li Ame­ri­kan­ci. Oni su po­si­ja­li to zr­no ne­pri­ja­telj­stva. Mo­gu­će je da ni­smo na vri­je­me pri­mi­je­ti­li te pro­ce­se. Mi ni­smo sma­tra­li da je to ozbilj­no. Ni­smo vje­ro­va­li da ta­ko ne­što mo­že da se de­si. Jed­no­stav­no, ni­smo vje­ro­va­li. Ali to se na­go­mi­la­va­lo iz go­di­ne u go­di­nu – ka­zao je Ro­gozin u in­ter­vjuu za Sput­njik.
Ka­ko je do­dao, „mi ne po­sma­tra­mo cr­no­gor­sku te­mu kao ru­ski pr­o­blem”.
– To je srp­ski pro­blem, a sa­mim tim i ru­ski. Ali je pr­vo srp­ski – pod­vu­kao je pot­pred­sjed­nik ru­ske vla­de.
Ro­go­zin je ko­men­ta­ri­sao i sta­vo­ve ame­rič­kih zva­nič­ni­ka ko­ji se pro­ti­ve uti­ca­ju Ru­si­je na Bal­ka­nu, po­seb­no Bra­ja­na Hoj­ta Jia, ko­ji taj uti­caj opi­su­je kao „zlo­ko­ban”.
– Ap­so­lut­no me ne za­ni­ma šta ta­mo ne­ko go­vo­ri. Vi­di­te, ako ja bu­dem slu­šao sve ko­ji go­vo­re ne­ke glu­po­sti, ne­ću do­bro spa­va­ti. Za­to ih i ne slu­šam – re­kao je Ro­go­zin, uz opa­sku da pr­vi put ču­je za Jia, a da su to što on go­vo­ri „glu­po­sti”.
U kon­tek­stu pri­če o to­me da Ru­si­ja gu­bi na Bal­ka­nu, Ro­go­zin je ko­men­ta­ri­sao i iz­ja­ve se­na­to­ra Džo­na Me­kej­na.
– Šta že­li­te od me­ne, da ko­men­ta­ri­šem se­na­to­ra Me­kej­na. On je odav­no po­lu­dio. Zar ne­ma do­volj­no lju­di u lud­ni­ci. Zar će sve po­lu­dje­le do­ku­men­to­va­ti. Ja nje­ga do­bro po­zna­jem. Sa­sta­jao sam se sa njim dok sam bio po­sla­nik Dr­žav­ne du­me. Re­kao sam mu svo­je mi­šlje­nje. Od ta­da je be­smi­sle­no to ko­men­ta­ri­sa­ti – ka­zao je Ro­go­zin.
Pro­ko­men­ta­ri­sao je i ide­ju da se u EU sa­da pri­me sve bal­kan­ske dr­ža­ve bez ob­zi­ra na to da li is­pu­nja­va­ju uslo­ve.
– Šta je za­pra­vo EU. To je re­a­li­za­ci­ja ulič­nih pa­ro­la. U stva­ri lju­di ko­ji se na­la­ze na če­lu EU, Evrop­ske ko­mi­si­je, a ja ih znam lič­no, to su sve biv­ši mom­ci sa ba­ri­ka­da, sve biv­ši stu­den­ti hu­li­ga­ni li­va­ki, ma­o­i­sti, troc­ki­sti, ko­ji su vre­me­nom shva­ti­li da se tre­ba pre­svu­ći, po­če­li da se umi­va­ju, tu­ši­ra­ju, da obla­če odi­je­la i sad su Evrop­ska ko­mi­si­ja. Da li je Sr­bi­ji po­treb­na ova ulič­na ide­ja. Ja ne vje­ru­jem u EU. Ja vje­ru­jem u Evro­pu i vo­lim Evro­pu. Ru­ska in­te­li­gen­ci­ja se uvi­jek vas­pi­ta­va­la na ko­ri­je­ni­ma Do­sto­jev­skog. Evro­pa je za nas dru­ga otadž­bi­na. Me­đu­tim, ako na­sta­vi da spro­vo­di imi­gra­ci­o­nu po­li­ti­ku, usko­ro će ta­mo bi­ti sa­svim dru­ga­či­ji si­stem. I vi sa­mi te­ško da će­te po­že­lje­ti da stu­pi­te ta­mo. Ako oni bu­du sni­ža­va­li uslo­ve, on­da ula­zi­te kod njih ka­da je pot­pu­no lo­še. Nji­ma je va­žno da ne­ko uđe u tre­nut­ku kad ne­ko otu­da iz­la­zi. Da bi ima­li kom­pen­za­ci­ju gu­bit­ka – za­klju­čio je Ro­go­zin.
V.R.


Ko­so­vo pre­pre­ka na pu­tu ka EU

Po ocje­ni Dmi­tri­ja Ro­go­zi­na, Sr­bi­ja će ima­ti do­bru vla­du, ali će uslo­vi bi­ti ta­kvi da ni­ka­da ne­će bi­ti pri­mlje­na u Evrop­sku uni­ju.
– Pr­vo, gdje da vas pri­me ka­da otu­da svi bje­že. Kod njih je ta­mo skan­dal. En­gle­zi od­la­ze, a ova­mo vas ubje­đu­ju da se ide u EU. Nji­ma se ne svi­đa, a že­le da se va­ma svi­đa. Ne mo­že ta­ko. Ne­što tu ne va­lja. Ka­ko se ka­že, Bog ti dao ono što se­bi ne že­lim. Što se ti­če uslo­va stu­pa­nja Sr­bi­je u EU, vi će­te mo­ra­ti da se od­rek­ne­te Ko­so­va. Vi to ni­kad ne­će­te ura­di­ti. Ni­je­dan naj­pro­za­pad­ni­ji Sr­bin ni­kad ne­će iz­da­ti svo­ju otadž­bi­nu. Mo­že se do­go­va­ra­ti o eko­no­mi­ji, kur­su, po­re­zi­ma, ali to je već pi­ta­nje iz­da­je. A bez od­ri­ca­nja od Ko­so­va, Sr­be ne­će pri­mi­ti u EU. Za­to će to bi­ti du­go­vje­čan pro­ces. Kao što je Tur­ska ula­zi­la u EU, ta­ko će i Sr­bi­ja. Ili će vas raz­bi­ti na dje­lo­ve i ta­da dio po dio pri­ma­ti. U tre­nut­ku ka­da vas pri­me, oni će iz­gu­bi­ti sva­ko in­te­re­so­va­nje za vas. U stva­ri, u to­ku je igra iz­me­đu EU i Ru­si­je ko će Sr­bi­ju pri­vu­ći se­bi bli­že. Igre, u stva­ri, ne­ma. Ona je bez re­zul­ta­ta, jer će Ru­si­ja i Sr­bi­ja uvi­jek bi­ti za­jed­no, dok je za Sr­bi­ju va­žno da ima do­bre od­no­se sa evrop­skim dr­ža­va­ma. Ona ih mo­že ima­ti i bez stu­pa­nja u tu ba­nju – na­veo je Ro­go­zin.