Pet go­di­na na­kon otva­ra­nja pre­go­vo­ra sa EU Cr­na Go­ra je i da­lje da­le­ko od evrop­skih stan­dar­da u broj­nim obla­sti­ma, a po­seb­no po pi­ta­nju vla­da­vi­ne pra­va, što je i naj­pro­ble­ma­tič­ni­je, oci­je­ni­li su pred­stav­ni­ci ci­vil­nog sek­to­ra.
Pri­stup­ni pre­go­vo­ri sa Cr­nom Go­rom otvo­re­ni su 29. ju­na 2012. go­di­ne, a pet go­di­na ka­sni­je, ka­ko sma­tra­ju na­ši sa­go­vor­ni­ci, ma­lo je raz­lo­ga za op­ti­mi­zam.
Ko­or­di­na­tor u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ana Ne­ne­zić ka­za­la je da je Cr­na Go­ra u teh­nič­kom smi­slu po­sti­gla od­re­đe­ni na­pre­dak, is­ka­zan kroz broj otvo­re­nih i pri­vre­me­no za­tvo­re­nih pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja. Ona sma­tra da to tre­ba po­zdra­vi­ti i po­red či­nje­ni­ce da se ni­je ostva­ri­la ra­ni­ja na­ja­va glav­nog pre­go­va­ra­ča da će­mo sva pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja otvo­ri­ti do sre­di­ne 2017. go­di­ne.
– Pre­go­vo­ri sa EU su mno­go vi­še od bro­ja otvo­re­nih po­gla­vlja i uspje­šnost pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa tre­ba po­sma­tra­ti kroz uspje­šnost spro­ve­de­nih re­for­mi u eko­nom­skom i dru­štve­nom smi­slu, ali i u po­li­tič­kom, kao i kroz uti­caj ko­ji ima­ju na raz­voj funk­ci­o­nal­nog de­mo­krat­skog dru­štva, ali i na sva­ko­dnev­ni ži­vot gra­đa­na. To je i tre­ba da bu­de su­šti­na pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa. Me­đu­tim, za raz­li­ku od teh­nič­kog aspek­ta, ja­sno je da u ovom di­je­lu ni­je­smo do­sti­gli oče­ki­va­ne re­zul­ta­te – re­kla je Ne­ne­zi­će­va.
Ka­ko je do­da­la, osnov­ni prin­ci­pi na ko­ji­ma po­či­va­ju ze­mlje čla­ni­ce Evrop­ske uni­je – vla­da­vi­na pra­va i prav­na dr­ža­va, pro­mo­ci­ja i za­šti­ta gra­đan­skih pra­va, slo­bod­ni i ne­za­vi­sni me­di­ji, slo­bo­da i raz­voj de­mo­krat­ske po­li­tič­ke kul­tu­re i par­ti­ci­pa­tiv­ne de­mo­kra­ti­je – i da­lje su sa­mo de­kla­ra­tiv­no po­sta­vlje­ni ci­lje­vi, od ko­jih u Cr­noj Go­ri na­kon pet go­di­na pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa ima­mo sa­mo obri­se i na­ja­ve.
Po ri­je­či­ma na­še sa­go­vor­ni­ce, ako su­štin­ski že­li­mo da na­pre­du­je­mo na pu­tu ka EU, ad­min­stra­ci­ja mo­ra bi­ti oja­ča­na ka­dro­vi­ma ko­je pre­vas­hod­no pre­po­ru­ču­je zna­nje, a ne sa­mo po­li­tič­ka pri­pad­nost.
– Iako se u pret­hod­nom pe­ri­o­du pu­no ra­di­lo na do­no­še­nju i usva­ja­nju pro­pi­sa ko­ji su uskla­đe­ni sa EU stan­dar­di­ma, oni se i da­lje ne pri­mje­nju­ju, a či­ni se da nad­le­žni ne­ma­ju od­go­vor na ko­ji na­čin da pre­va­zi­đu ovo ogra­ni­če­nje, ili jed­no­stav­no za to ne­ma po­li­tič­ke vo­lje. Na to Evrop­ska kom­isi­ja uka­zu­je u svim iz­vje­šta­ji­ma i va­žno je in­si­sti­ra­ti ne sa­mo na do­no­še­nju pro­pi­sa i for­mi­ra­nju in­sti­tu­ci­ja, već i na pri­mje­ni no­vih rje­še­nja – oci­je­ni­la je Ne­ne­zi­će­va.
Za­ključ­no sa 20. ju­nom otvo­re­no je 28 pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja, uklju­ču­ju­ći naj­va­žni­ja po­gla­vlja o vla­da­vi­ni pra­va. Tri po­gla­va­lja su pri­vre­me­no za­tvo­re­na – 25 (na­u­ka i is­tra­ži­va­nje), 26 (obra­zo­va­nje i kul­tu­ra) i 30 (spolj­ni od­no­si). Mje­ri­la za otva­ra­nje po­sta­vlje­na su za 11 po­gla­vlja.
Pot­pred­sjed­nik De­le­ga­ci­je Evrop­skog par­la­men­ta (EP) za od­no­se sa Cr­nom Go­rom Pe­ter Ko­rum­ba­šev re­kao je da či­nje­ni­ca da EU još ni­je us­po­sta­vi­la ja­snu po­li­ti­ku ko­ja od­re­đu­je vre­men­ski okvir za nje­no pro­ši­re­nje uspo­ra­va pre­go­vo­re o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re.
– Po mom mi­šlje­nju, op­šta br­zi­na in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re u EU je spo­ra. Je­dan od raz­lo­ga za tu si­tu­a­ci­ju je i či­nje­ni­ca da EU ne­ma ja­san vre­men­ski okvir za pro­ši­re­nje. Na­dam se da će u za­ključ­nim na­po­me­na­ma bu­gar­skog pred­sje­da­va­nja Sa­vje­tom mi­ni­sta­ra u ju­lu 2018. go­di­ne ta­kav okvir za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re ko­nač­no bi­ti us­po­sta­vljen - re­kao je Ko­ur­mba­šev za „Sput­njik”.
On je iz­ra­zio na­du da će cr­no­gor­ska opo­zi­ci­ja pre­sta­ti da boj­ko­tu­je par­la­ment.
– Ja­sni re­zul­ta­ti su po­stig­nu­ti u raz­li­či­tim obla­sti­ma. Me­đu­tim, još ima po­sla. Iskre­no se na­dam da će u dru­goj po­lo­vi­ni 2017.go­di­ne bi­ti za­ka­za­ne ne­ke no­ve kon­fe­ren­ci­je ra­di otva­ra­nja no­vih po­gla­vlja u pre­go­vo­ri­ma. Na­dam se i da će se u me­đu­vre­me­nu opo­zi­ci­ja vra­ti­ti u par­la­ment – na­veo je Ko­rum­ba­šev.
Evrop­sku per­spek­ti­vu Cr­ne Go­re po­tvr­dio je Sa­vjet EU još u ju­nu 2006. go­di­ne, na­kon pri­zna­va­nja ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re od ze­ma­lja čla­ni­ca EU.
Po ocje­ni iz­vr­šne di­rek­to­ri­ce Po­li­ti­kon mre­že Jo­va­ne Ma­ro­vić, na­kon pet go­di­na pre­go­vo­ra o član­stvu u Evrop­skoj uni­ji, broj otvo­re­nih po­gla­vlja vi­še ni­je re­per uspje­ha.
– To je do­volj­no dug pe­ri­od u okvi­ru ko­jeg su re­zul­ta­ti re­for­mi mo­ra­li bi­ti vi­dlji­vi­ji, a bo­lji­tak za gra­đa­ne opi­plji­vi­ji. Dru­gim ri­je­či­ma, usva­ja­nje za­kon­skih i stra­te­ških do­ku­me­na­ta ni­je do­volj­no za vla­da­vi­nu pra­va. I u teh­nič­kom seg­men­tu broj­ne ak­tiv­no­sti su mo­gle da bu­du br­že i efi­ka­sni­je spro­ve­de­ne. Ozbi­ljan raz­log za za­bri­nu­tost, kao što je i is­tak­nu­to u ju­če ob­ja­vlje­nom do­ku­men­tu Evrop­ske ko­mi­si­je o tre­nut­nom sta­nju u okvi­ru po­gla­vlja 23 i 24, pred­sta­vlja­ju sla­bo vi­dlji­vi re­zul­ta­ti u broj­nim obla­sti­ma, po­put od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne ste­če­ne kri­mi­na­lom ili spre­ča­va­nja i ka­žnja­va­nja na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma – ka­za­la je Ma­ro­vi­će­va.
Ka­ko je do­da­la, ogra­ni­čen uti­caj mje­ra uoč­ljiv je i u obla­sti­ma po­seb­no ri­zič­nim za ko­rup­ci­ju, kao što su lo­kal­na sa­mo­u­pra­va, jav­ne na­bav­ke ili pri­va­ti­za­ci­ja.
– Ka­žnja­va­nje pre­kr­ša­ja ni­je dje­lo­tvor­no i od­vra­ća­ju­će. Fi­nan­sij­ske is­tra­ge se ne po­kre­ću si­ste­ma­tič­no u slu­ča­je­vi­ma ko­rup­ci­je. Za­bri­nja­va­ju­će je i to što ne­dav­na is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je pro­ce­nat po­vje­re­nja gra­đa­na u rad pra­vo­su­đa u pa­du. Pri­su­tan je ne­pri­mje­ren po­li­tič­ki uti­caj i na rad dru­gih in­sti­tu­ci­ja –uka­za­la je Ma­ro­vi­će­va.
Iz svih po­me­nu­tih raz­lo­ga, ka­ko je za­klju­či­la, po­treb­ne su od­luč­ni­je i do­sled­ni­je re­for­me, uz si­stem od­go­vor­no­sti i ka­žnja­va­nja ko­ji će nas za­i­sta i ubi­je­di­ti da su in­sti­tu­ci­je ne­za­vi­sne i da su svi jed­na­ki pred za­ko­nom.M.V.–V.R.


Ne­do­volj­no fi­nan­sij­skih is­tra­ga

Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u Gra­đan­skoj ali­jan­si Sa­nja Ra­šo­vić pod­sje­ća da su pre­ma is­ku­stvu ze­ma­lja ko­je su u po­sled­njih de­set go­di­na po­sta­le čla­ni­ce EU pri­stup­ni pre­go­vo­ri tra­ja­li iz­me­đu tri go­di­ne i šest go­di­na.
– Hr­vat­ska je kom­ple­tan pro­ces okon­ča­la za pet go­di­na i de­vet mje­se­ci, i to uz pro­ble­me ka­kve Cr­na Go­ra ne­ma, po­put sa­rad­nje sa Ha­škim tri­bu­na­lom i gra­nič­nih pro­ble­ma sa Slo­ve­ni­jom.
Ipak, u po­re­đe­nju sa Hr­vat­skom, Cr­na Go­ra za pe­to­go­di­šnji pe­ri­od pre­go­vo­ra ni­je ni na po­lo­vi­ni pu­ta. Cr­na Go­ra do sa­da, osim pri­vre­me­no za­tvo­re­nih po­gla­vlja, ni­je za­tvo­ri­la ni­jed­no po­gla­vlje. Sve ve­ći iza­zov za na­šu dr­ža­vu, a što se ri­jet­ko mo­že ču­ti sa zva­nič­nih cr­no­gor­skih adre­sa, po­sta­je upra­vo za­tva­ra­nje pre­go­va­rač­kih po­gla­vlja. Ka­da je ri­ječ o re­zul­ta­ti­ma u pro­ce­su pre­go­vo­ra, po­da­tak da je is­pu­nje­nost stan­dar­da član­stva za Cr­nu Go­ru na ska­li od je­dan do pet do­sti­gla sve­ga 2,82 go­vo­ri do­volj­no – re­kla je Ra­šo­vi­će­va.
Ka­ko je na­gla­si­la, u ovoj fa­zi pre­go­vo­ra neo­p­hod­na je sna­žna po­li­tič­ka po­sve­će­nost pro­ce­su in­te­gra­ci­ja ka­ko bi se pro­iz­ve­li kon­kret­ni i traj­ni re­zul­ta­ti.
– Oči­gled­no je ko­li­ko smo „uspje­šni” ka­da su po­gla­vlja 23 i 24 u pi­ta­nju. Iako je Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo po­kre­nu­lo broj­ne is­tra­ge i za­klju­či­lo spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­vi­ce za ko­rup­ci­ju, iz­o­sta­je zna­ča­jan ele­me­nt, a to je po­kre­ta­nje fi­nan­sij­skih is­tra­ga ko­je za re­zul­tat tre­ba da ima­ju od­u­zi­ma­nje fi­nan­sij­ske mo­ći sva­ko­me ko je na ne­le­ga­lan na­čin ste­kao imo­vi­nu. Po­seb­no pi­ta­nje je za­sta­ri­je­va­nje kri­vič­nih pri­ja­va i od­go­vor­nost tu­ži­la­ca u tom pro­ce­su, kao i rad Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, Ustav­nog su­da i dru­gih su­do­va, ali i dru­gih in­sti­tu­ci­ja od ko­jih za­vi­si na­pre­dak u po­gla­vlji­ma 23 i 24. Či­ni se da, osim pri­la­go­đa­va­nja di­je­la za­ko­na stan­dar­di­ma EU, Cr­na Go­ra ni­je ostva­ri­la kon­kret­ni­je re­zul­ta­te – za­klju­či­la je Ra­šo­vi­će­va.


Po­treb­ni odr­ži­vi re­zul­ta­ti

Pre­ma ocje­ni Ste­va Mu­ka, pred­sjed­ni­ka Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va, tri i po go­di­ne pri­mje­ne ak­ci­o­nih pla­no­va u po­gla­vlji­ma 23 i 24 pro­te­kle su u us­po­sta­vlja­nju no­vih ili re­for­mi sta­rih in­sti­tu­ci­ja, za­po­šlja­va­nju ka­dro­va, us­po­sta­vlja­nju in­ter­nih pro­ce­du­ra i iz­grad­nji teh­nič­kih i dru­gih ka­pa­ci­te­ta.
– Tek u po­sled­njem pe­ri­o­du po­če­lo je sna­žni­je in­si­sti­ra­nje na vje­ro­do­stoj­nim do­ka­zi­ma odr­ži­vih re­zul­ta­ta, ka­ko u obla­sti pre­ven­ci­je, ta­ko i u obla­sti re­pre­si­je ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Sma­tra­mo da je na­pre­dak, čak i u ne­kim obla­sti­ma gdje ga ima, još u sa­mom za­čet­ku i da je još ra­no go­vo­ri­ti o stal­no­sti upo­sta­vlje­nih in­sti­tu­ci­ja, me­ha­ni­za­ma i prak­si – is­ta­kao je Muk.