De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS) in­si­sti­ra­će u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma da iz­bo­ri u sve če­ti­ri op­šti­ne – Ul­cinj, Moj­ko­vac, Pet­nji­ca i Ce­ti­nje – bu­du odr­ža­ni kra­jem no­vem­bra, sa­zna­je „Dan” ne­zva­nič­no. Kao mo­gu­ći da­tum odr­ža­va­nja tih iz­bo­ra fi­gu­ri­ra 26. no­vem­bar. Dok bi iz­bo­ri u Moj­kov­cu, Pe­tnji­ci i na Ce­ti­nju bi­li odr­ža­ni u re­dov­nom ter­mi­nu, u Ul­ci­nju bi tre­ba­lo da do­đe do skra­će­nja man­da­ta, ima­ju­ći u vi­du da su odr­ža­ni 2014. go­di­ne.
U Moj­kov­cu, Pe­t­nji­ci i na Ce­ti­nju lo­kal­ni iz­bo­ri su poslednji put odr­ža­ni 16. no­vem­bra 2013. go­di­ne. U sva tri gra­da, De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta na­kon iz­bo­ra 2013. go­di­ne for­mi­ra­la je vlast, ne­gdje sa­mo­stal­no, a ne­gdje su na­pra­vlje­ne ko­a­li­ci­je.
Po­sled­nji iz­bo­ri za od­bor­ni­ke u Skup­šti­ni op­šti­ne Ul­cinj odr­ža­ni su 26. ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne, ali je od ta­da lo­kal­na sa­mo­u­pra­va pre­ži­vje­la ve­li­ki broj po­li­tič­kih po­tre­sa i kri­za, a čak je or­ga­ni­zo­va­na i jed­na pre­kom­po­zi­ci­ja vla­sti, gdje je ra­ni­je opo­zi­ci­o­ni DPS po­stao dio vla­da­ju­ćeg sa­ve­za. Da do skra­će­nja man­da­ta i pri­je­vre­me­nih iz­bo­ra do­đe na je­sen ove go­di­ne, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma „Da­na”, usa­gla­še­no je u ko­mu­ni­ka­ci­ji iz­me­đu al­ban­skih na­ci­o­nal­nih stra­na­ka i ru­ko­vod­stva DPS-a, s tim da od­re­đe­ne re­zer­ve ima­ju iz No­ve de­mo­krat­ske sna­ge – For­ca – ali čak i iako se bu­du jav­no pro­tivili, ne­će to mo­ći da spri­je­če jer je ubje­dlji­va ve­ći­na u skup­šti­ni za skra­će­nje man­da­ta.
Ul­cinj­ska vlast funk­ci­o­ni­še već mje­se­ci­ma ve­o­ma ote­ža­no, a po­se­ban pro­blem je lo­ša sa­rad­nja De­mo­krat­ske par­ti­je Fat­mi­ra Đe­ke i For­ce, či­ji je li­der Na­zif Cun­gu. For­ca je, ina­če, dio vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je na dr­žav­nom ni­vou, a jed­na od naj­o­zbilj­nijh ta­ča­ka spo­re­nja je i ko će kon­tro­li­sa­ti Al­ban­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet. Fat­mir Đe­ka ra­ni­je je iz­ja­vio da boj­ko­tu­je rad Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Al­ba­na­ca od ka­da se na nje­go­vom če­lu na­la­zi funk­ci­o­ner No­ve de­mo­krat­ske sna­ge Gen­ci Ni­man­be­gu. To je obra­zlo­žio tvrd­nja­ma da sja­vet za Al­ban­ce ni­šta ne ra­di i on prak­tič­no ne po­sto­ji, što su Ni­man­be­gu i funk­ci­o­ne­ri For­ce ne­gi­ra­li, is­ti­ču­ći da je sa­vjet zna­čaj­no po­mo­gao Al­ban­ci­ma.
Na­kon iz­bo­ra 2014. go­di­ne for­mi­ra­na je vlast na­ci­o­nal­nih al­ban­skih stra­na­ka, u ko­joj ni­je bi­lo DPS-a. Me­đu­tim, po­čet­kom 2016. go­di­ne do­go­di­la se pre­kom­po­zi­ci­ja vla­sti i for­mi­ra­nje no­ve ve­ći­ne u lo­kal­nom par­la­men­tu, u ko­joj su De­mo­krat­ska par­ti­ja, DPS, For­ca i De­mo­krat­ska uni­ja Al­ba­na­ca (DUA).
Ipak, po­sled­njih mje­se­ci li­ni­je su­ko­ba ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra su sve ja­sni­je, i po­pri­ma­ju i jav­ne ob­li­ke. Ta­ko je De­mo­krat­ska par­ti­ja tra­ži­la od še­fa DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i po­li­tič­kog di­rek­to­ra te stran­ke Tar­za­na Mi­lo­še­vi­ća da po­sre­du­ju i ri­je­še ne­su­gla­si­ce. Iako je iz­gle­da­lo da kri­za mo­že da bu­de gur­nu­ta pod te­pih, epi­log je odr­ža­va­nje lo­kal­nih iz­bo­ra na je­sen ove go­di­ne.
U De­mo­krat­skoj par­ti­ji tvr­de da od po­čet­ka funk­ci­o­ni­sa­nja no­ve vla­sti ni­je pri­mi­je­ćen ni­ka­kav po­se­ban po­mak u sfe­ri raz­vo­ja gra­da. Sma­tra­ju da je ka­rak­te­ri­sti­ka za 18 mje­se­ci od na­stan­ka ko­a­li­ci­je sla­blje­nje re­a­li­za­ci­je lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da za 20 od­sto u od­no­su na pret­hod­ne go­di­ne, sma­nje­nje re­a­li­za­ci­je ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja i uspo­ra­va­nje re­a­li­za­ci­je ra­znih od­lu­ka od vi­tal­nog in­te­re­sa za grad. Pri­tom tvr­de da su pri­mi­li ve­li­ki broj žal­bi ko­je se od­no­se na za­po­šlja­va­nje.
M.V.


Par­la­ment bi­ra iz­bor­nu ko­mi­si­ju

Pre­ma iz­bor­nom za­ko­nu, Op­štin­sku iz­bor­nu ko­mi­si­ju (OIK) u stal­nom sa­sta­vu ime­nu­je skup­šti­na op­šti­ne, na pred­log rad­nog ti­je­la skup­šti­ne op­šti­ne nad­le­žnog za iz­bor i ime­no­va­nja, iz re­da kan­di­da­ta ko­je pred­lo­že partije, od­no­sno gru­pe gra­đa­na ko­je ima­ju od­bor­ni­ke u skup­šti­ni op­šti­ne.
Za­kon pre­ci­zi­ra da se za pred­sjed­ni­ka op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je ime­nu­je kan­di­dat po­li­tič­ke par­ti­je, od­no­sno pod­no­si­o­ca iz­bor­ne li­ste ko­ja je na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma do­bi­la naj­ve­ći broj od­bor­nič­kih man­da­ta. Pred­vi­đe­no je da se, ako je na pret­hod­nim iz­bo­ri­ma naj­ve­ći broj man­da­ta do­bi­la ko­a­li­ci­o­na iz­bor­na li­sta, za pred­sjed­ni­ka op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je ime­nu­je kan­di­dat par­ti­je ko­joj je, u okvi­ru ko­a­li­ci­je, pri­pao naj­ve­ći broj od­bor­nič­kih man­da­ta .