Funk­ci­o­ner De­mo­sa Vla­di­slav Daj­ko­vić re­kao je da je Go­ran Da­ni­lo­vić svom (biv­šem) iz­vr­šnom od­bo­ru pri­pi­sao one in­ge­ren­ci­je ko­je za­pra­vo i ne­ma, jer se u par­tij­sko-sta­tu­tar­noj hi­je­rar­hi­ji iz­vr­šni od­bor na­la­zi tek na pe­tom mje­stu. Na pi­ta­nje no­vi­na­ra „Da­na” da li pri­zna­ju stra­nač­ku skup­šti­nu 27. av­gu­sta, Daj­ko­vić je ka­zao „ap­so­lut­no ne, iz vi­še raz­lo­ga”.
– Me­đu pr­vi­ma sam jav­no op­tu­žio Da­ni­lo­vi­ća da ud­ba­škim me­to­da­ma raz­bi­ja De­mos, baš ona­ko ka­ko je raz­bi­jao i pret­hod­ne par­ti­je u ko­ji­ma je bio član. Ta­da sam stra­ho­vao da sam mo­žda is­ko­ri­stio pre­gru­be kva­li­fi­ka­ci­je. Da­nas, na­kon sve­ga, a po­go­to­vo na­kon uvi­da u sum­nji­ve fi­nan­sij­ske rad­nje i ma­hi­na­ci­je biv­šeg pred­sjed­ni­ka IO, od­go­vor­no tvr­dim da sam bio u pra­vu i da sam bio čak i blag. Pri­vat­na i una­pri­jed fin­gi­ra­na skup­šti­na, ko­ju Da­ni­lo­vić or­ga­ni­zu­je u že­lji da „ski­ne gla­vu” onom ko­ji je pri­je dvi­je go­di­ne i osno­vao De­mos, sje­ti­će­te se, sam u ka­fi­ću, po­ka­zu­je da se ra­di o gla­di za ko­nač­nom pred­sjed­nič­kom funk­ci­jom, ali i lič­noj su­je­ti i kom­plek­si­ma – ka­že Daj­ko­vić.
Ka­ko na­po­mi­nje, da bi ostva­rio svo­je za­vje­re­nič­ke na­u­me uspio je da za­va­di lju­de u stran­ci, da sa­bo­ti­ra rad or­ga­na, da ime De­mo­sa ba­ci u ka­lju­gu, i naj­va­žni­je – da ti­me skre­ne fo­kus sa pra­ve bor­be – bor­be pro­tiv Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Osvr­ću­ći se na to šta će ura­di­ti ako Da­ni­lo­vić na toj skup­šti­ni bu­de iza­bran za pred­sjed­ni­ka De­mo­sa, on je re­kao da je ta skup­šti­na prav­no ni­štav­na.
– Vi­di­te, lo­gi­kom iz­bje­ga­va­nja par­tij­skih or­ga­na, sta­tu­ta, ali i od­lu­ka pred­sjed­ni­ka Le­ki­ća i Pred­sjed­ni­štva De­mo­sa – Go­ran Da­ni­lo­vić mo­že da po­ku­pi svo­je ku­mo­ve i ro­đa­ke i na toj moj­ko­vač­koj skup­šti­ni se sa­mo­pro­gla­si za pred­sjed­ni­ka Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ili čak, ako mu je bli­že, pred­sjed­ni­ka DPS-a. Na­rav­no, u sva tri slu­ča­ja ta skup­šti­na bi bi­la prav­no ni­štav­na jer se te­me­lji na gru­bom kr­še­nju sta­tu­ta. Na­i­me, Da­ni­lo­vić je svom (biv­šem) iz­vr­šnom od­bo­ru pri­pi­sao one in­ge­ren­ci­je ko­je za­pra­vo i ne­ma, jer se u par­tij­sko-sta­tu­tar­noj hi­je­rar­hi­ji IO na­la­zi tek na pe­tom mje­stu. Sve je ovo la­ko do­ka­zi­vo na su­du, što kli­ka oko nje­ga apri­or­no zna, za­to su ta­ko i ner­vo­zni, pa čak i sklo­ni na­si­lju – ocje­nju­je Daj­ko­vić.
Sma­tra da se Da­ni­lo­vić ovih da­na du­bo­ko ka­je zbog svo­jih, oči­to pre­u­ra­nje­nih po­te­za, ali bi kao sko­ro dva­de­se­to­go­di­šnji po­sla­nik tre­bao da zna – „kad uđeš u po­gre­šan voz, sva­ka sle­de­ća sta­ni­ca je po­gre­šna”.
Ko­men­ta­ri­šu­ći mo­guć­nost da se obra­te su­du ako Da­ni­lo­vić bu­de iza­bran, Daj­ko­vić je re­kao „ovo je je­di­ni De­mos na ba­zi svih po­li­tič­ko-prav­nih nor­mi, ta­ko da mi ne­ma­mo šta da do­ka­zu­je­mo bi­lo ko­me”.
– Ima­ju­ći u vi­du prav­nu ni­štav­nost pri­vat­ne skup­šti­ne, ko­ja kao ta­kva ne pro­iz­vo­di ni­ka­kvo prav­no dej­stvo, De­mos sa svo­jim le­gi­tim­nim or­ga­ni­ma na­sta­vlja rad i u tom smi­slu ne­ma po­tre­be da se bi­lo ko­me obra­ća. Ko ho­će da ne­gi­ra ove či­nje­ni­ce, nek se obra­ti ko­me ho­će – ka­zao je funk­ci­o­ner De­mo­sa.
Na pi­ta­nje da li je De­mos spre­man za idu­će lo­kal­ne iz­bo­re ima­ju­ći u vi­du unu­tar­stra­nač­ki su­kob, Daj­ko­vić je od­go­vo­rio da bi go­vo­rio ne­i­sti­nu ka­da bi re­kao da sve ovo ni­je uz­dr­ma­lo De­mos na svim ni­vo­i­ma.
– Ne­ko pa­met­ni­ji od me­ne je dav­no re­kao – „sve što je pa­lo, bi­lo je pa­du sklo­no”. Sto­ga, ima­ju­ći u vi­du sve okol­no­sti, sma­tram da je ova stra­nač­ka ka­tar­za i bi­la po­želj­na. Pot­pu­no sam si­gu­ran i vje­ruj­te da ne pre­u­ve­li­ča­vam – De­mos će iz ove kri­ze iza­ći još ja­či, po­naj­vi­še ti­me što će u pot­pu­no­sti pro­mi­je­ni­ti do­sa­da­šnje lo­še me­to­de ra­da, a po­naj­ma­nje u to­me što će­mo osta­ti bez po­je­di­na­ca ko­ji su par­ti­ju pri­la­go­đa­va­li svo­joj su­je­ti i kom­plek­si­ma i od nje po­ku­ša­li da na­pra­ve pri­vat­no pred­u­ze­će – re­kao je Daj­ko­vić.
Go­vo­re­ći o opo­zi­ci­o­nom boj­ko­tu par­la­men­ta Daj­ko­vić je re­kao da je evi­dent­no da se cr­no­gor­sko dru­štvo na­la­zi u du­bo­koj kri­zi.
– Tu, pri­je sve­ga, mi­slim na onu eko­nom­sku ko­ja se pri­mar­no od­no­si na jav­ni dug ko­ji je do­sti­gao isto­rij­ske ze­ni­te i, uko­li­ko na­sta­vi ovim tem­pom, pri­je­ti da nas u već na­red­ne dvi­je go­di­ne do­ve­de do sta­nja pot­pu­nog ban­kro­ta. Pod­jed­na­ko va­žna kri­za je­ste i ona po­li­tič­ka. Ne­pre­kid­na tro­de­ce­nij­ska vlast Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, osim po­ha­re ze­mlje u kri­mi­nal­no-po­li­tič­kom smi­slu, pre­sud­no je do­pri­ni­je­la i anu­li­ra­nju vri­jed­no­sti po ko­ji­ma smo bi­li pre­po­zna­ti u svi­je­tu – vri­jed­no­sti čoj­stva, po­šte­nja, pr­ko­sa i slo­bo­dar­skog du­ha. Sve ovo, na­rav­no uz ne­ri­je­še­na i go­to­vo kri­mi­nal­na de­ša­va­nja na po­sled­njim ne­le­gi­tim­nim iz­bo­ri­ma, pred­sta­vlja jak raz­log za na­sta­vak po­li­ti­ke boj­ko­ta, na ko­joj će De­mos, kao što je i obe­ća­no, is­tra­ja­ti – ka­že Daj­ko­vić.
On je re­kao da de­mo­kra­ti­ja ne sta­nu­je nu­žno u par­la­men­tu, na­pro­tiv. Mno­ga de­mo­krat­ska dru­štva su se za slo­bo­du, ka­ko ka­že, iz­bo­ri­la ne sa­mo boj­ko­tom ko­rum­pi­ra­nih in­sti­tu­ci­ja, ne­go i mno­go ra­di­kal­ni­jim me­to­da­ma i (ne­ri­jet­ko kr­va­vim) pro­te­sti­ma, kao, re­ci­mo, oni­ma naj­sko­ri­jim u Ukra­ji­ni i Ma­ke­do­ni­ji, a ko­je su me­đu­na­rod­ni fak­to­ri, na ovaj ili onaj na­čin, po­dr­ža­li.
– S dru­ge stra­ne, sa­gla­san sam s pred­stav­ni­ci­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da je po­sla­ni­ci­ma mje­sto u par­la­men­tu, ali ujed­no po­sta­vljam ključ­no pi­ta­nje ko­je mno­gi ig­no­ri­šu – šta je do­ve­lo do boj­ko­ta opo­zi­ci­je? Od­go­vor zna­ju, vje­ru­jem, bo­lje ne­go mi. Ta­ko­đe, dok evrop­ska de­la­ga­ci­ja u Cr­noj Go­ri po­zi­va na po­vra­tak u par­la­ment, broj­ne ak­tu­el­ne afe­re sa pot­pi­som vla­sti ko­je po­tre­sa­ju na­še dru­štvo – ne po­sto­je na nje­nom ra­da­ru. Tu su „Li­men­ka”, „Pri­mor­ka”, „So­la­na”, KAP, šverc ci­ga­re­ta, kri­mi­nal­ni ob­ra­ču­ni, „pr­vi brat”, „pr­va se­stra”, Pr­va ban­ka, kon­tro­verz­ni ku­mo­vi-mi­li­o­ne­ri ko­ji su pre­ko no­ći do­ži­vje­li tran­zi­ci­ju od opa­na­ka i džem­pe­ra do naj­sku­pljih odi­je­la i li­mu­zi­na, do­pri­ni­je­li su eko­nom­sko-mo­ral­no-po­li­tič­kom sro­za­va­nju i uni­šta­va­nju ove dr­ža­ve, a ne par de­se­ti­na po­sla­ni­ka ko­ji sa pu­nim i iz­nu­đe­nim pra­vom boj­ko­tu­ju par­la­ment – oci­je­nio je Daj­ko­vić. M.V.


Vra­ti­ti se istin­skom De­mo­su

Daj­ko­vić je re­kao „ po­zi­vam ča­sne i po­šte­ne čla­no­ve da se vra­te ku­ći, od­no­sno da se vra­te onom istin­skom De­mo­su ko­ji je osno­vao pred­sjed­nik Mi­o­drag Le­kić, čo­vjek zbog ko­ga se 99 od­sto da­na­šnjih čla­no­va i učla­ni­lo u na­šu par­ti­ju, vo­de­ći se ide­jom pri­stoj­ne, kul­tur­ne, evrop­ske i mo­der­ne Cr­ne Go­re”.
– S dru­ge stra­ne, Go­ra­nu Da­ni­lo­vi­ću, kao biv­šem par­tij­skom ko­le­gi, naj­i­skre­ni­je že­lim svu sre­ću u osni­va­nju no­ve par­ti­je, što će se, po lo­gič­ko-prav­nom sli­je­du do­ga­đa­ja do­go­di­ti 27. av­gu­sta na nje­go­voj pri­vat­noj Skup­šti­ni – na­veo je Daj­ko­vić.