Pre­ma po­sled­njem po­pi­su u Cr­noj Go­ri, Sr­bi su bi­li tre­ći­na, a li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja ka­že da ih je u dr­žav­noj upra­vi za­po­sle­no tek pet od­sto, te da u od­no­su na 178.110 Sr­ba ko­ji su re­gi­stro­va­ni na po­pi­su 2011. go­di­ne, srp­ski je­zik go­vo­ri 265.859 lju­di.
Man­dić je za Tan­jug re­kao da se u Cr­noj Go­ri pro­go­ne Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva (SPC), li­de­ri srp­skih po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, srp­ski je­zik, ći­ri­li­ca, a iz udž­be­ni­ka za osnov­nu ško­lu is­tje­ru­ju se ve­li­ka­ni srp­ske i svjet­ske knji­žev­no­sti, a uba­cu­ju ne­ki mar­gi­nal­ci ko­ji slu­že vla­sti­ma. Tvr­di da je je­di­no rje­še­nje za bo­lji po­lo­žaj Sr­ba u Cr­noj Go­ri us­po­sta­vlja­nje spe­ci­jal­nih ve­za sa Sr­bi­jom i Re­pu­bli­kom Srp­skom.
Man­dić na­po­mi­nje da bi si­ste­mom spe­ci­jal­nih ve­za bio prak­tič­no na­pra­vljen pr­vi ko­rak ka za­šti­ti srp­skog na­ci­o­nal­nog i kul­tur­nog bi­ća u Cr­noj Go­ri.
– Mi smo ve­li­ki na­rod na ovim pro­sto­ri­ma i ima­mo pra­vo, ne ugro­ža­va­ju­ći bi­lo ko­ga, da de­fi­ni­še­mo na­še na­ci­o­nal­ne in­te­re­se i ob­je­di­nju­je­mo se i do­no­si­mo od­lu­ke oko onih te­ma za ko­je pro­ci­je­ni­mo da su va­žne za naš na­rod – re­kao je Man­dić.
Li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je ka­že da je us­po­sta­vlja­nje na­ci­o­nal­ne rav­no­prav­no­sti mo­gu­će i kroz iz­mje­nu Usta­va Cr­ne Go­re, ta­ko što bi se Sr­bi­ma dao sta­tus kon­sti­tu­tiv­nog na­ro­da, a srp­ski je­zik po­stao slu­žbe­ni.
– Sr­bi ne tra­že ni­šta što ne­ma­ju dru­gi na­ro­di u Cr­noj Go­ri, i Sr­bi će po­što­va­ti dr­ža­vu u onoj mje­ri u ko­joj ona po­štu­je njih i nji­ho­va pra­va. Na­šim ar­gu­men­ti­ma su­prot­sta­vlja se te­za da je Cr­na Go­ra Usta­vom već de­fi­ni­sa­na kao gra­đan­ska dr­ža­va – na­veo je Man­dić.
Pi­ta se, me­đu­tim, ka­kva je to gra­đan­ska dr­ža­va u ko­joj u dr­žav­noj upra­vi ra­di oko pet od­sto Sr­ba, a na po­pi­su ih je tre­ći­na, dok je Cr­no­go­ra­ca u dr­žav­noj upra­vi 82 od­sto, a na po­pi­su is­pod 45 od­sto. Man­dić na­vo­di da su Sr­bi u pret­hod­nom pe­ri­o­du po­ka­za­li iz­u­zet­nu ži­la­vost u Cr­noj Go­ri, te ka­že da je ubi­je­đen da će se oni od­u­pri­je­ti no­vim pri­ti­sci­ma.
– Mi će­mo bi­ti upor­ni, jer jed­no­stav­no že­li­mo da i naš na­rod ima ona pra­va ko­ja ima­ju Cr­no­gor­ci, Bo­šnja­ci, Al­ban­ci... – po­ru­ču­je Man­dić, i do­da­je da do­la­zi vri­je­me da Sr­bi po­sta­nu rav­no­pra­van či­ni­lac u Cr­noj Go­ri.
Man­dić na­vo­di da su Sr­bi stva­ra­li Cr­nu Go­ru, da su svi nje­ni vla­da­ri bi­li pri­pad­ni­ci srp­skog na­ro­da, da su sva naj­zna­čaj­ni­ja dje­la u Cr­noj Go­ri na­pi­sa­na na srp­skom je­zi­ku i da se i u Ze­mljo­pi­su Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re iz 1911. is­ti­če da u Cr­noj Go­ri ži­ve sve sa­mi či­sti i pra­vi Sr­bi. On je iz­ja­vio da će Srp­ska ku­ća u Pod­go­ri­ci bi­ti otvo­re­na u sep­tem­bru.
– Srp­ska ku­ća je je­dan od naj­va­žni­jih srp­skih pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri od ob­na­vlja­nja vi­še­par­tij­skog si­ste­ma. Pod nje­nim kro­vom će svo­je mje­sto na­ći naj­va­žni­je kul­tur­ne adre­se na­šeg na­ro­da, i si­gur­ni smo da će ona bi­ti na ko­rist ne sa­mo srp­skom na­ro­du ne­go či­ta­voj Cr­noj Go­ri – na­vo­di Man­dić.
On na­po­mi­nje da je u jav­no­sti po­ku­ša­no da se od ovo­ga pro­jek­ta na­pra­vi ne­ki ba­uk sa­mo za­to što u nje­go­vom for­mi­ra­nju uče­stvu­ju kul­tur­ni i po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci srp­skog na­ro­da i Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, što, ka­ko ocje­nju­je, po­ka­zu­je svo­je­vr­snu an­ti­srp­sku hi­ste­ri­ju vla­sti i kva­zi­kul­tur­nih kru­go­va oko nje­ga. 
– Ta­kvi­ma na­ro­či­to sme­ta či­nje­ni­ca da će Srp­ska ku­ća igra­ti zna­čaj­nu ulo­gu u za­šti­ti srp­ske du­hov­no­sti, na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i tra­di­ci­o­nal­ne Cr­ne Go­re – is­ti­če Man­dić.
M.V.