Boj­kot ni­je uzrok, već po­sle­di­ca. Boj­kot je pre­o­sta­lo de­mo­krat­sko sred­stvo da se po­li­tič­ki si­stem do­ve­de u sta­nje re­gu­lar­no­sti, da ze­mlja iza­đe iz du­bo­ke in­sti­tu­ci­o­nal­ne kri­ze, a u in­te­re­su gra­đa­na ove ze­mlje, re­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je ka­zao da su uslo­vi za pre­kid boj­ko­ta po­zna­ti.
– Pu­na isti­na o dr­žav­nom uda­ru, de­mo­krat­ski do­go­vor o odr­ža­va­nju no­vih iz­bo­ra u ra­zum­nom ro­ku i de­fi­ni­sa­nje iz­bor­nih uslo­va za­jed­nič­kim ra­dom vla­sti i opo­zi­ci­je – po­no­vio je Le­kić.
• Ima­li ste sa­stan­ke sa evrop­skim i ame­rič­kim zva­nič­ni­ci­ma na ko­ji­ma ste raz­go­va­ra­li o po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji u Cr­noj Go­ri. Ka­kav je Vaš uti­sak na­kon tih sa­sta­na­ka?
– Pr­vo, mi u De­mo­su, a ra­zu­mi­je se i ja lič­no, ne di­je­li­mo spolj­no­po­li­tič­ku prak­su ov­da­šnjih vla­sti da ze­mlja pri­mar­no tre­ba da se pri­la­go­đa­va ge­o­po­li­tič­kom tr­ži­štu, mje­re­ći tre­nut­ni od­nos sna­ga na nje­mu. U ovoj fa­zi čak s ci­ljem da se i ov­da­šnji no­si­o­ci kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je po­ja­ve sa evro­a­tlant­skim li­cem. Da li će to i do kra­ja us­pje­ti, osta­je da se vi­di. I to je­ste pi­ta­nje za vi­še adre­sa. To je­ste i pi­ta­nje kre­di­bi­li­te­ta svih uče­sni­ka.
Na­še po­i­ma­nje spolj­ne po­li­ti­ke se di­je­lom za­sni­va na uva­ža­va­nju od­no­sa sna­ga na me­đu­na­rod­nom pla­nu, ali pri­je to­ga na vri­jed­no­sti­ma me­đu­na­rod­nih pra­vi­la.
Vra­ća­ju­ći se di­rekt­ni­je va­šem pi­ta­nju, osta­je da se vi­di ka­kav će na­sta­vak ima­ti su­sre­ti opo­zi­ci­o­nih pred­stav­ni­ka sa evrop­skim i ame­rič­kim part­ne­ri­ma. Do­bro bi bi­lo da ti su­sre­ti ne bu­du sa­mo osnov za di­plo­mat­ske iz­vje­šta­je ko­ji bi sta­ti­stič­ki svje­do­či­li o ne­či­jim rad­nim ak­tiv­no­sti­ma. Že­lim da vje­ru­jem da ti su­sre­ti, ma­kar se od­vi­ja­li u vr­lo opre­znim for­ma­ma, vo­de pod­sti­ca­ju da se na­đu rje­še­nja za iz­la­zak iz du­bo­ke po­li­tič­ko-in­sti­tu­ci­o­nal­ne kri­ze.
Te­ško je po­vje­ro­va­ti da ne­ko ozbi­ljan mo­že mi­sli­ti da par­la­ment na­stao u sjen­ci dr­žav­nog uda­ra, par­la­ment ko­ji pred­sta­vlja po­la gra­đa­na ove ze­mlje, mo­že do­no­si­ti le­gi­tim­ne od­lu­ke u in­te­re­su svih gra­đa­na ze­mlje.
Pri­tom, i to stal­no po­na­vlja­mo, boj­kot ni­je uzrok, već po­sle­di­ca. Boj­kot je pre­o­sta­lo de­mo­krat­sko sred­stvo da se po­li­tič­ki si­stem do­ve­de u sta­nje re­gu­lar­no­sti, da ze­mlja iza­đe iz du­bo­ke in­sti­tu­ci­o­nal­ne kri­ze, a u in­te­re­su gra­đa­na ove ze­mlje.
• Šta kon­kret­no tre­ba da bu­de is­pu­nje­no da De­mos pre­ki­ne boj­kot par­la­men­ta?
– To su tri po­zna­ta i jav­no od­go­vor­na za­htje­va: pu­na isti­na o dr­žav­nom uda­ru, de­mo­krat­ski do­go­vor o odr­ža­va­nju no­vih iz­bo­ra u ra­zum­nom ro­ku i de­fi­ni­sa­nje iz­bor­nih uslo­va za­jed­nič­kim ra­dom vla­sti i opo­zi­ci­je.
• Vje­ru­je­te li da je bli­ža sa­rad­nja u opo­zi­ci­ji mo­gu­ća, ima­ju­ći u vi­du broj­ne me­đu­sob­ne op­tu­žbe i te­ške ri­je­či u opo­zi­ci­o­nom blo­ku?
– Me­đu­sob­ne op­tu­žbe i te­ške ri­je­či, tak­mi­če­nja za ta­ko­zva­ne li­der­ske po­zi­ci­je, lo­ša su i neo­zbilj­na prak­sa. Ti­me se objek­tiv­no na­no­si šte­ta opo­zi­ci­ji. Vlast je, na­rav­no, ti­me za­do­volj­na. Ona bi za­pra­vo bi­la naj­za­do­volj­ni­ja ka­da bi opo­zi­ci­ja stvar­no i ge­ne­ral­no po­sta­la po­li­tič­ki su­i­cid­na.
Opo­zi­ci­ja u Cr­noj Go­ri je­ste u ne­kim ele­men­ti­ma – pro­gram­skim, ide­o­lo­škim, na­ci­o­nal­nim, pa sve do sti­la dje­lo­va­nja u jav­nom ži­vo­tu – raz­li­či­ta. Ako je ta­ko, on­da raz­li­ke tre­ba pri­zna­ti i po­što­va­ti. Tre­ba se bo­ri­ti za po­sti­za­nje mo­gu­ćeg za­jed­nič­kog ime­ni­te­lja, ma­kar on bio i naj­ma­nji mo­gu­ći ime­ni­telj opo­zi­ci­o­ne sa­rad­nje. Taj ime­ni­telj tre­ba pr­vo utvr­di­ti, a za­tim do­sled­no po­što­va­ti. De­mos će tom re­al­nom do­go­vo­ru, bez na­me­ta­nja i jef­ti­nih me­dij­skih pro­mo­ci­ja, da­va­ti do­pri­nos pod­sti­ču­ći at­mos­fe­ru uza­jam­nog uva­ža­va­nja i ra­zu­mi­je­va­nja u opo­zi­ci­ji.
• Na­kon ne­dav­nih de­ša­va­nja u stran­ci, ka­kvi će bi­ti da­lji po­te­zi De­mo­sa?
– Ta de­ša­va­nja, ili, pre­ci­zni­je, po­ku­šaj ne­sta­tu­tar­nog, pod­mu­klog, far­sič­nog pu­ča u stran­ci, ko­jim se go­to­vo ne­vje­ro­vat­no htje­lo smi­je­ni­ti, i to od­jed­nom pred­sjed­ni­štvo, pred­sjed­nik i glav­ni od­bor stran­ke, a da se pret­hod­no na tim ti­je­li­ma ni­jed­nom ne po­kre­ne, ras­pra­vi i gla­sa ta­kva ini­ci­ja­ti­va, sve je to sa­da za na­ma.
Iako su kroz ne­ga­ti­van pu­bli­ci­tet u jav­no­sti objek­tiv­no na­pra­vlje­ne šte­te stran­ci, De­mos je iz sve­ga iza­šao osna­žen, svje­stan svo­jih de­mo­krat­sko-gra­đan­skih po­ten­ci­ja­la. Ta­ko­đe, iz­la­zi sa kva­li­te­tom ja­sni­je, iz­vor­ne po­li­tič­ke pro­fi­la­ci­je, sa di­na­mič­ni­jim, ko­le­gi­jal­ni­jim i di­sci­pli­no­va­ni­jim ra­dom u sa­moj stran­ci.
Za­to su na­ši da­lji po­te­zi usmje­re­ni ka no­vom za­ma­hu stran­ke, ko­ji je, za­pra­vo, uve­li­ko i za­po­čeo.
• Ho­će li De­mos na­stu­pi­ti na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma na Ce­ti­nju, u Moj­kov­cu, Pet­nji­ci i Tu­zi­ma na je­sen?
– Upr­kos spe­ci­fič­nom tre­nut­ku stran­ke, na­mje­ra­va­mo da na­stu­pi­mo na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma na je­sen.
• Da li bi­ste pri­hva­ti­li da bu­de­te kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re na iz­bo­ri­ma idu­će go­di­ne?
– Ni­sam do­nio ta­kvu od­lu­ku. Jav­no sam već sa­op­štio da da­jem pred­nost ko­or­di­na­ci­ji u opo­zi­ci­ji s ci­ljem da ko­lek­tiv­no pred­lo­ži­mo za­jed­nič­kog kan­di­da­ta opo­zi­ci­je. Uko­li­ko to ne bu­de mo­gu­će, stran­ke će bi­ti du­žne da raz­mo­tre mo­guć­nost od­re­đi­va­nja svo­jih kan­di­da­ta. To va­ži i za De­mos.
M.V.


Ne tro­ši­ti ener­gi­ju na gru­be su­ko­be

Po Va­šem su­du, po­sto­je li su­ko­bi i kri­za u DPS-u i mi­sli­te li da će Đu­ka­no­vić bi­ti pred­sjed­nič­ki kan­di­dat te stran­ke na­red­ne go­di­ne?
– Ja to ne znam, ni­ti sam, vje­ruj­te mi, u ne­koj psi­ho­zi ve­li­kog iš­če­ki­va­nja. Na nji­ma je da sve to uči­ne jav­nim.
Ni­sam pri­sta­li­ca sa­gle­da­va­nja re­al­no­sti u cr­no-bi­je­lim sli­ka­ma, pa ni u struk­tu­ra­ma vla­sti. Že­lim da vje­ru­jem da ta­mo po­sto­je i sna­ge ko­je že­le da se cr­no­gor­ska dr­ža­va gra­di na de­mo­krat­skim i ci­vi­li­zo­va­nim pra­vi­li­ma, a ne na pro­pa­gand­no- ide­o­lo­škom mi­tu cr­no­gor­ske dr­ža­ve ko­ji bi vječ­no sa­kri­vao no­si­o­ce kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je.
Dru­gim ri­je­či­ma, po­red le­gi­tim­ne oba­ve­ze da se jav­no kon­fro­ti­ra­ju oko otvo­re­nih pi­ta­nja, i pred vla­šću i pred opo­zi­ci­jom je za­da­tak da se pre­sta­ne sa bu­kom, pod­me­ta­nji­ma i hi­ste­ri­za­ci­jom jav­ne sce­ne. Taj stil je pri­mar­no na­met­nut od vla­da­ju­će eli­te to­kom du­gog pe­ri­o­da nje­nih na­ci­o­nal­nih i dr­žav­no­prav­nih pro­mje­na. Opo­zi­ci­o­ne sna­ge, ka­ko po­li­tič­ke, ta­ko i one for­mal­no van­po­li­tič­ke, ne tre­ba, po sve­mu su­de­ći, da pri­hva­te ta­kav na­čin bor­be.
U pro­tiv­nom, tro­še­nje ener­gi­je u gru­bim su­ko­bi­ma i bes­kom­pro­mi­snost osta­ju na ne­ki na­čin auto­bi­o­graf­ska cr­ta i on­to­lo­ška bo­lest na­ci­je. Na kra­ju, sve na šte­tu gra­đa­na.
Ukrat­ko, ne znam da li ima kri­ze u vla­da­ju­ćoj stran­ci. U slu­ča­ju da ima, mi­slim da bi to po­ten­ci­jal­no mo­glo bi­ti do­bro i za sa­mu tu stran­ku i za ze­mlju.