Pre­po­ru­ke OEBS-a su zna­čaj­ne, ali one ni­je­su ni­šta no­vo. Da­te su već go­di­na­ma ra­ni­je, a pred­sta­vlja­ju sa­mo ma­li dio nu­žnih pro­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan“ pro­fe­sor Đor­đi­je Bla­žić.
On sma­tra da su mno­go ve­ći pro­blem broj­ne ne­u­stav­no­sti iz­bor­nog za­ko­na, Za­ko­na o bi­rač­kim spi­sko­vi­ma, a po­seb­no us­kra­ći­va­nje pra­va bi­ra­ča kao no­si­o­ca su­ve­re­ni­te­ta da bi­ra od­bor­ni­ke i po­sla­ni­ke ne­po­sred­no, a ne sa par­tij­ske li­ste .
– U Cr­noj Go­ri ne­ma­mo ne­po­sred­ne iz­bo­re osim kod pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve. Par­tij­ske oli­gar­hi­je uzur­pi­ra­le su ne­po­sred­no bi­rač­ko pra­vo gra­đa­na i one­mo­gu­ći­le ne­po­sred­ne iz­bo­re sa­gla­sno ustav­nim od­red­ba­ma. Ta­kvo sta­nje ne­u­stav­no­sti iz­bor­nog za­ko­na po­sle­di­ca je par­ti­to­krat­skog si­ste­ma i iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo mo­ra da se usa­gla­si sa Usta­vom Cr­ne Go­re, a ne sa­mo sa pre­po­ru­ka­ma me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja –uka­zao je Bla­žić.
On je na­gla­sio da prav­no ni­je tač­na kon­sta­ta­ci­ja da se iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ne mo­že mi­je­nja­ti u iz­bor­noj go­di­ni. Ka­ko je po­ja­snio, to je stan­dard me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, i to je pi­ta­nje cje­lis­hod­no­sti, a ne le­ga­li­te­ta.
– Taj stan­dard je oprav­dan u de­mo­krat­skim i sta­bil­nim si­ste­mi­ma, ko­je Cr­na Go­ra ne­ma, jer se već go­di­nu da­na na­la­zi u du­bo­koj pri­mar­no in­sti­tu­ci­o­nal­noj kri­zi ne­le­gi­tim­nog i po­lo­vič­nog pa­r­la­men­ta, pa tek on­da u po­li­tič­koj kri­zi.Osim to­ga, i naj­no­vi­ja iz­ja­va pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Iva­na Bra­jo­vi­ća,ko­ji ob­ja­vlju­je rad ne­ka­kve ko­mi­si­je, oči­gled­no par­tij­ske, kao i do sa­da, ko­ja tre­ba da ra­di na pro­mje­na­ma iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva, ja­sno od­sli­ka­va sta­nje stva­ri i atro­fi­ju si­ste­ma i in­sti­tu­ci­ja. Kon­tekst ta­kvih ne­u­mje­snih iz­ja­va da po­li­tič­ke stran­ke po­no­vo tre­ba da mi­je­nja­ju iz­bor­ni za­kon i „do­go­va­ra­ju” se o in­te­re­si­ma gra­đa­na bez gra­đa­na i struč­ne jav­no­sti upu­ću­je ne ne­pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje. Upu­ću­je i na po­ku­šaj tr­go­vi­ne par­tij­skih oli­gar­hi­ja in­te­re­si­ma gra­đa­na po ko zna ko­ji put – is­ta­kao je pro­fe­sor Bla­žić.
Bez uče­šća gra­đa­na i eks­pe­ra­ta, sma­tra on, ne mo­že se mi­je­nja­ti iz­bor­ni za­kon.
– Po­je­din­ci u par­la­men­tu, na če­lu sa pred­sjed­ni­kom, oči­gled­no su umi­sli­li da im je Skup­šti­na osta­la u na­sle­đe od pre­da­ka, pa će da sjed­nu da se „do­go­va­ra­ju” kao do sa­da i tr­gu­ju in­te­re­si­ma po­la mi­li­o­na bi­ra­ča. U tom smi­slu, pro­mje­ne iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva mo­ra­ju ob­u­hva­ti­ti pre­po­ru­ke me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ali i eli­mi­ni­sa­nje obi­lja ne­u­stav­nih od­red­bi u za­ko­nu i uvo­đe­nje pa­siv­nog bi­rač­kog pra­va po­je­di­na­ca na kan­di­da­tu­ru za par­la­ment, ali i di­rek­tan iz­bor od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka od stra­ne gra­đa­na, bez par­ti­ja kao po­sred­ni­ka u tom iz­bo­ru – na­gla­sio je Bla­žić.
Ka­ko je za­klju­čio, u sa­da­šnjem si­ste­mu po­li­tič­ki su­bjek­ti prak­tič­no od­re­đu­ju svo­je kan­di­da­te za po­sla­ni­ke i od­bor­ni­ke pu­tem po­sred­nih iz­bo­ra, gla­sa­njem za li­ste par­ti­ja i gru­pa gra­đa­na, a ne per­so­nal­no za od­bor­ni­ke i po­sla­ni­ke.
Na neo­p­hod­nost uva­ža­va­nja pre­po­ru­ka OEBS–ODI­HR-a sa pret­hod­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra uka­zao je ne­dav­no, na­kon raz­go­vo­ar sa opo­zi­ci­jom, i šef De­le­ga­ci­je EU u Cr­noj Go­ri Aivo Orav. On je upo­zo­rio da se to mo­ra za­vr­ši­ti do na­red­nih iz­bo­ra, ka­ko nji­hov re­zul­tat ne bi bio do­vo­đen u pi­ta­nje. U me­đu­vre­me­nu, u par­la­men­tu je, za­ključ­kom ko­le­gi­ju­ma, for­mi­ra­na rad­na gru­pa za ana­li­zu pre­po­ru­ka OEBS–ODI­HR-a, a opo­zi­ci­ja ni­je od­re­di­la pred­stav­ni­ke u tom ti­je­lu jer su od­re­đi­va­nje da­tu­ma no­vih iz­bo­ra po­sta­vi­li kao uslov za bi­lo ka­kve raz­go­vo­re. V.R.


Ko­ri­sno uklju­či­va­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce

Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Da­li­bor­ka Ulja­re­vić na­da se da će uklju­či­va­nje me­đu­na­rod­nog fak­to­ra do­pri­ni­je­ti ra­zr­je­še­nju po­li­tič­ke kri­ze u Cr­noj Go­ri.
– Či­nje­ni­ca je da smo do­šli u fo­kus me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, pri­je svih EU i SAD, pa ta­ko i re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Oni mo­gu zna­čaj­no po­mo­ći u rje­ša­va­nju cr­no­gor­skog po­li­tič­kog re­bu­sa u prav­cu de­mo­krat­ske kon­so­li­da­ci­je. U tom smi­slu, bi­la bih op­ti­mi­sta, uko­li­ko se oni za­i­sta uklju­če, da će se stva­ri po­mje­ri­ti sa mr­tve tač­ke – ka­za­la je Ulja­re­vi­će­va za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa.
Ka­ko je do­da­la, si­tu­a­ci­ja u ko­joj DPS od OEBS–ODI­HR-a tra­ži da oku­pi njih i opo­zi­ci­ju za istim sto­lom, a isto­vre­me­no ču­je­mo de­ci­di­ra­ne po­ru­ke pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća opo­zi­ci­ji da ne­će is­pu­ni­ti nji­hov ključ­ni uslov, ma­tri­ca je ko­ju smo ima­li i u pro­šlo­sti.
–Ima­li smo pret­hod­nog pre­mi­je­ra ko­ji je sa pod­jed­na­kom oštri­nom od­bi­jao i mo­guć­nost ne­če­ga što je ka­sni­je bi­lo prak­tič­no efek­tu­i­ra­no kroz vla­du iz­bor­nog po­vje­re­nja, pa se to br­zo za­bo­ra­vi­lo. U po­li­ti­ci ne tre­ba ima­ti ta­ko de­ci­di­ra­ne sta­vo­ve. Mi­slim da je Mar­ko­vić re­al­po­li­ti­čar ko­ji je to­ga svje­stan i ko­ji zna ko­joj pu­bli­ci se i ka­da obra­ća. On, me­đu­tim, ne mo­že da ri­zi­ku­je da bu­de neo­zbi­ljan u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com – na­ve­la je Ulja­re­vi­će­va.
Is­ta­kla je da ne­ma ri­je­či o to­me da je DPS je­di­ni ko­ji se dr­ži pre­po­ru­ka i stan­dar­da.
– Mi smo se pre­po­ru­ka sje­ti­li tek po­sli­je go­di­nu da­na od iz­bo­ra, i to u onom tre­nut­ku ka­da nas je na to pod­sje­tio šef De­le­ga­ci­je EU u Cr­noj Go­ri Aivo Orav – pod­sje­ti­la je Ulja­re­vi­će­va.