Funk­ci­o­ner So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sne­ža­na Jo­ni­ca sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da ne­će bi­ti je­dan od pet pot­pred­sjed­ni­ka SNP-a iako se to oče­ki­va­lo na­kon što su dva pot­pred­sjed­nič­ka mje­sta osta­la upra­žnje­na i na­ja­ve no­vog li­de­ra par­ti­je Vla­di­mi­ra Jo­ko­vi­ća, i da ne­će osni­va­ti no­vu po­li­tič­ku par­ti­ju, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma.
Jo­ni­ca je bi­la pro­tiv­kan­di­dat Jo­ko­vi­ću na stra­nač­kom kon­gre­su i slo­vi za pred­vod­ni­ka stru­je u SNP-u ko­ja je ne­za­do­volj­na po­te­zi­ma no­vog stra­nač­kog ru­ko­vod­stva.
Ona je pod­vu­kla da ne­će bi­ti ni ci­je­pa­nja SNP-a, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, po­ru­ču­ju­ći da će u njoj ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka svi ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje par­ti­je i tje­ra­nje lju­di iz stran­ke.
●No­vi pred­sjed­nik SNP-a Vla­di­mir Jo­ko­vić, ko­ji je bio Vaš pro­tiv­kan­di­dat na par­tij­skom kon­gre­su, na­ja­vio je da će­te bi­ti u sa­mom vr­hu ru­ko­vod­stva stran­ke. Va­šeg ime­na ne­ma ni me­đu no­vim pot­pred­sjed­ni­ci­ma ni me­đu čla­no­vi­ma iz­vr­šnog od­bo­ra. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te – kao re­van­ši­zam ili kao ne­što dru­go?
– Mi­slim da je ko­rekt­no da no­vo­i­za­bra­nom pred­sjed­ni­ku SNP-a da­mo onih 100 da­na, ko­li­ko da­je­mo i Vla­di kad se iza­be­re, da svo­jim po­te­zi­ma po­ka­že na ko­ji na­čin mi­sli da is­pu­ni svo­ja ključ­na obe­ća­nja – da će ostva­ri­ti je­din­stvo par­ti­je i da će u vr­hu par­ti­je bi­ti mla­di lju­di.
Pred­sjed­nik SNP-a ima pra­vo da pred­la­že svoj tim. Sma­tram da ga mo­ra bi­ra­ti sam, u skla­du sa svo­jim ci­lje­vi­ma i oče­ki­va­nji­ma, a shod­no oba­ve­zi da re­a­li­zu­je „svoj pro­gram“ u gra­ni­ca­ma pro­gra­ma i sta­tu­ta SNP-a. I lo­gič­no je da ih bi­ra pre­ma se­bi. Me­ni ne pri­pa­da pra­vo da mu za­mje­ram na to­me ko­ga je pred­lo­žio za svo­je sa­rad­ni­ke, jer sa nji­ma tre­ba da ra­di on, a ne ja. Od me­ne ni­ka­da ni­je do­bio sa­gla­snost da me pred­lo­ži za pot­pred­sjed­ni­ka par­ti­je. SNP je osno­van ra­di bor­be za pra­va obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re i za­to sam dio par­ti­je, a ne zbog bi­lo ko­je funk­ci­je. To sam vi­še pu­ta do­ka­za­la u prak­si. Pred­log sa­sta­va no­vog ru­ko­vod­stva ni­je re­van­ši­zam pre­ma me­ni, jer ga je pre­ma me­ni ne­mo­gu­će spro­ve­sti, ali je­ste pre­ma lju­di­ma za ko­je se sma­tra da su gla­sa­li za me­ne na kon­gre­su. To što me­ne ne­ma me­đu 32 pred­lo­že­na čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra ni­je ni­šta stra­šno ni­ti no­vo. Ni­sam bi­la član iz­vr­šnog od­bo­ra ni u pret­hod­nom sa­zi­vu ka­da je pred­sjed­nik bio Sr­đan Mi­lić, a ko­le­ga Jo­ko­vić je­ste, a isto­vre­me­no je bio i član ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka SNP-a, naj­u­žeg sa­vje­to­dav­nog ti­je­la pred­sjed­ni­ka Mi­li­ća, ta­ko da je nje­go­vim iz­bo­rom par­ti­ja do­bi­la pred­sjed­ni­ka ko­ji pred­sta­vlja i dio ti­ma ko­ji je pret­hod­no ru­ko­vo­dio SNP-om i bio za­slu­žan ili od­go­vo­ran za sve do­bre i lo­še po­te­ze.S dru­ge stra­ne, ako od šest čla­no­va glav­nog od­bo­ra iz Ba­ra pred­lo­ži za čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, ako iz Bi­je­log Po­lja od de­vet čla­no­va GO, me­đu ko­ji­ma su sa­mo če­ti­ri ko­ji su ga po­dr­ža­li na kon­gre­su, oba čla­na IO pred­lo­ži iz re­da onih ko­ji su ga po­dr­ža­li, ako iz Plje­va­lja od se­dam čla­no­va GO pred­lo­ži u IO je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, on­da to uka­zu­je na ten­den­ci­ju stva­ra­nja ti­ma isto­mi­šlje­ni­ka. Ako iz Pod­go­ri­ce od 27 čla­no­va GO u pet čla­no­va ko­je pred­la­že za IO od 16 lju­di ko­ji ni­su do­šli na sjed­ni­cu pred­lo­ži jed­nog, a od de­vet ko­ji su do­šli na sjed­ni­cu osta­la če­ti­ri, on­da ne ša­lje po­ru­ku me­ni, ne­go po­lo­vi­ni par­ti­je da su ne­po­želj­ni ako su ne­po­slu­šni. A pra­vi esen­pe­ov­ci ima­ju aver­zi­ju pre­ma po­slu­šni­ci­ma, jer su se pro­tiv to­ga bo­ri­li, ne mje­re­ći svo­je žr­tve, pu­nih 19 go­di­na. Na­rav­no, vri­je­me je maj­stor­sko re­še­to i br­zo će po­ka­za­ti da li je Jo­ko­vi­ćev pred­log naj­bli­žih sa­rad­ni­ka u skla­du sa pret­kon­gre­snim obe­ća­nji­ma o je­din­stva par­ti­je i po­sta­vlja­nja mla­dih i no­vih lju­di na vi­so­ke par­tij­ske funk­ci­je.
●Da li Vam je u di­rekt­nim raz­go­vo­ri­ma nu­đe­na ne­ka po­zi­ci­ja u vr­hu par­ti­je?
– Dan na­kon kon­gre­sa odr­ža­nog 13. av­gu­sta raz­go­va­ra­la sam pre­ko te­le­fo­na sa pred­sjed­ni­kom Jo­ko­vi­ćem, ko­ji je bio po­sve­ćen, pri­je sve­ga, iz­ra­ža­va­nju pu­ne po­dr­ške za rad na ja­ča­nju par­ti­je i uka­zi­va­nju na ne­ka de­ša­va­nja na kon­gre­su i od­mah po­sli­je nje­ga ko­ja mo­gu po­di­ći ten­zi­je i na­pra­vi­ti šte­tu par­ti­ji, uz sa­vje­te ka­ko mo­že­mo za­jed­no uti­ca­ti da se ti pro­ble­mi pre­va­zi­đu, po­sle­di­ce sa­ni­ra­ju, a da­lji po­ku­ša­ji re­van­ši­zma za­u­sta­ve. Pr­vi put na­kon kon­gre­sa sa­sta­li smo se 25. av­gu­sta. Ta­da me je pred­sjed­nik Jo­ko­vić pi­tao gdje vi­dim se­be u par­ti­ji. Re­kla sam: na mje­stu na ko­je sam iza­bra­na i je­di­noj par­tij­skoj funk­ci­ji na ko­joj sam u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne i bi­la – kao čla­na GO. Re­kao mi je: ne­ma šan­se, ti mo­raš bi­ti u vr­hu par­ti­je. Od­go­vo­ri­la sam: sje­ćaš li se da si dan pri­je kon­gre­sa me­di­ji­ma ka­zao da ne­ćeš pri­hva­ti­ti ni­jed­nu zna­čaj­ni­ju funk­ci­ju u par­ti­ji uko­li­ko ne po­bi­je­diš i zar je lo­gič­no i ko­rekt­no oče­ki­va­ti da sad ja pri­hva­tim ne­što što ti ne bi pri­hva­tio da sam ja po­bi­je­di­la? Sle­de­ći raz­go­vor na ovu te­mu vo­di­li smo u dru­goj po­lo­vi­ni sep­tem­bra. Na Jo­ko­vi­će­vo in­si­sti­ra­nje da vi­di­mo ka­ko da po­di­je­li­mo funk­ci­je re­kla sam mu: da si me­ne pi­tao, dru­ga­či­je bi po­sta­vio pri­o­ri­te­te, od­no­sno da sam ja na tvom mje­stu, po­što za dva mje­se­ca ima­mo va­žne iz­bo­re u če­ti­ri gra­da, ja bih sa­da di­je­li­la sa­mo za­dat­ke, a ne funk­ci­je, a funk­ci­je bih di­je­li­la po­sli­je iz­bo­ra pre­ma to­me ka­kav su rad i re­zul­ta­te na te­re­nu ostva­ri­li oni ko­ji su do­bi­li za­dat­ke. Po­sled­nji put, de­se­tak da­na pri­je sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra, na pi­ta­nje pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća šta će­mo sa funk­ci­ja­ma od­go­vo­ri­la sam: Na da­na­šnji dan ja sam po­sled­nja oso­ba u SNP-u s ko­jom mo­žeš raz­go­va­ra­ti o funk­ci­ja­ma, jer mi mo­ral­ni kod ne do­zvo­lja­va da raz­go­va­ram o funk­ci­ja­ma dok bez funk­ci­ja osta­ju i do­ži­vlja­va­ju pro­gon oni za ko­je se „sum­nja“ da su gla­sa­li za me­ne. Mo­ja je du­žnost da za­šti­tim njih, a ne da se bo­rim za se­be. To je i tvo­ja du­žnost, jer si pred­sjed­nik svim čla­no­vi­ma SNP-a, od­no­sno i oni­ma ko­ji su gla­sa­li za te­be i oni­ma ko­ji ni­je­su.Na­kon to­ga su dva funk­ci­o­ne­ra ko­ji su bi­li od­go­vor­ni za pro­gon ne­is­to­mi­šlje­ni­ka pred­lo­že­ni na vi­so­ke funk­ci­je od stra­ne pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća.
●Da li su pred­lo­gom no­vog ru­ko­vod­stva SNP-a za­li­je­če­ne sta­re ra­ne?
– Par­ti­ja je pri­je kon­gre­sa bi­la po­di­je­lje­na na one ko­ji vri­je­đa­ju i na one ko­ji tr­pe uvre­de; na one ko­ji ko­ri­ste sva­ki me­dij­ski na­stup da na­pra­ve šte­tu par­ti­ji i na one ko­ji ne od­go­va­ra­ju na to jer im je na sr­cu jak SNP. Ako na­gra­đu­je­te i una­pre­đu­je­te one ko­ji su vri­je­đa­li, iako ste i sa­mi do­ne­dav­no osu­đi­va­li nji­ho­vo po­na­ša­nje, on­da ne ša­lje­te baš po­ru­ku je­din­stva i do­bro­do­šli­ce oni­ma ko­ji su tr­pje­li uvre­de i šti­ti­li par­ti­ju. S dru­ge stra­ne, pot­pu­no je oče­ki­va­no da Jo­ko­vić za pot­pred­sjed­ni­ke pred­lo­ži ko­le­ge ko­je su mu da­le pu­nu po­dr­šku pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka par­ti­je. Bi­lo je lo­gič­no oče­ki­va­ti da nji­ho­va po­dr­ška ima „ci­je­nu”. In­di­ka­tiv­no je, me­đu­tim, da je ova­kav sa­stav no­vog ru­ko­vod­stva na­ja­vlji­van pre­ko „ne­i­me­no­va­nih” iz­vo­ra u „Po­bje­di“, a taj me­di­ji, za ko­ji svi zna­mo pod či­jom je kon­tro­lom, po­sled­njih mje­se­ci je bio bo­lje in­for­mi­san o to­me šta će bi­ti u SNP-u ne­go sa­mi čla­no­vi par­ti­je.
●Na ko­ji na­čin se mo­že ri­je­ši­ti evi­dent­na kri­za u SNP-u?
– Kri­ze se uvi­jek rje­ša­va­ju od­go­vor­nim ra­dom i us­pje­si­ma, iskre­nom po­sve­će­no­šću za­cr­ta­nim ci­lje­vi­ma i me­đu­sob­nim po­što­va­njem. Oče­ku­jem da pred­sjed­nik Jo­ko­vić svoj po­bjed­nič­ki duh iz Plu­ži­na, ka­ko on če­sto s pra­vom go­vo­ri, ali i po­bjed­nič­ki duh iz sport­ske are­ne i sa par­tij­skog kon­gre­sa, pre­ne­se, pri­je sve­ga, na Moj­ko­vac. To je grad u ko­jem je SNP uvi­jek imao čvr­sto bi­rač­ko ti­je­lo, ja­ku par­tij­sku or­ga­ni­za­ci­ju i ak­ti­vi­ste ko­ji ni­su ža­li­li tru­da na te­re­nu, i po­red či­nje­ni­ce da je ci­je­la po­li­cij­ska vr­hu­ška, uklju­ču­ju­ći i sa­da­šnjeg pre­mi­je­ra, bi­la an­ga­žo­va­na svim sred­stvi­ma u kam­pa­nji. U Moj­kov­cu je SNP ne ta­ko dav­no vr­šio vlast i za­to ga sma­tram plod­nim tlom za vra­ća­nje sta­re sna­ge SNP-u, što je, uosta­lom, na­ja­vio i pred­sjed­nik Jo­ko­vić, obe­ćav­ši po­ve­ća­nje bro­ja od­bor­ni­ka u Moj­kov­cu.Ta­ko­đe, oče­ku­jem da će, kao što je to ra­đe­no i ra­ni­je, vrh par­ti­je pru­ži­ti pu­nu i ne­se­bič­nu po­dr­šku lju­di­ma i od­bo­ri­ma ko­ji su svo­jim iz­u­zet­nim lič­nim kre­di­bi­li­te­tom, uz po­dr­šku ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva, sve ove go­di­ne uspi­je­va­li ono što je mno­gim par­ti­ja­ma bi­lo ne­mo­gu­će – da obez­bi­je­de par­la­men­tar­ni sta­tus, od­no­sno od­bor­nič­ke man­da­te SNP-u u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma i na Ce­ti­nju.I ne za­mje­ri­te mi, ali ne mo­gu da, kad već spo­mi­njem Plu­ži­ne, ne uočim da su vje­či­ti DPS gu­bit­ni­ci iz Plu­ži­na po­če­li da se ogla­ša­va­ju ne­kim sa­op­šte­nji­ma pro­tiv vla­sti SNP-a u tom gra­du. Po­ru­ču­jem im – uza­lud vam trud, svi­ra­či. Plu­ži­na­ma upra­vlja do­ma­ćin­ska vlast SNP-a, ko­ja, i po­red op­struk­ci­ja Vla­de Cr­ne Go­re, uspi­je­va da bu­de je­di­na op­šti­na na sje­ve­ru ko­ja ne pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, od­no­sno sred­stva iz ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Za­hva­lju­ju­ći Mi­ju­šku Ba­ja­gi­ću i Mi­lu­ti­nu Cic­mi­lu, nji­ho­vom od­go­vor­nom upra­vlja­nju i pu­noj po­sve­će­no­sti rje­ša­va­nju pro­ble­ma gra­đa­na, SNP bez­bri­žno ula­zi u no­vi iz­bor­ni ci­klus u Plu­ži­na­ma. Ovom pri­li­kom ne mo­gu a da još jed­nom ne is­ka­žem du­bo­ko po­što­va­nje i bes­kraj­nu za­hval­nost za sve što je ra­dio ne­dav­no pre­mi­nu­lom dr Pe­tru Žu­lo­vi­ću, du­go­go­di­šnjem no­si­o­cu li­ste SNP-a u Plu­ži­na­ma, čo­vje­ku ko­jeg je bi­lo čast po­zna­va­ti.
●Da li su raz­log su­ko­ba u SNP-u Dra­go­slav Šće­kić i nje­go­va par­tij­ska stru­ja?
– Zna­te da stro­go po­štu­jem sta­tut i ni­kad ne ko­men­ta­ri­šem par­tij­ske ko­le­ge u me­di­ji­ma. Čak ni kad upu­ću­ju uvre­de, jer uvre­da uvi­jek go­vo­ri o ono­me ko je iz­go­vo­ri, a ne o ono­me ko­me je upu­će­na.
●Ho­će­te li ubu­du­će do­la­zi­ti na sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra?
– O na­či­nu ra­da u par­ti­ji i uče­šću ili ne­u­če­šću na sjed­ni­ca­ma glav­nog od­bo­ra uvi­jek sam oba­vje­šta­va­la par­ti­ju i pred­sjed­ni­ka, a ne me­di­je, pa ću ta­ko na­sta­vi­ti i da­lje. To je pi­ta­nje ko­je će se rje­ša­va­ti u SNP-u, a ne u me­di­ji­ma.
Na­kon po­sled­nje sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra SNP-a, u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma se spe­ku­li­sa­lo da osni­va­te no­vu stran­ku. Da li je to tač­no?
– Na­rav­no da ni­je. Pod­sje­ćam da sam i pri­je go­di­nu da­na, upra­vo „Da­nu”, od­go­vo­ri­la na slič­no pi­ta­nje re­če­ni­com: ka­da je po­li­ti­ka u pi­ta­nju, SNP je moj po­če­tak i kraj. To po­na­vljam i da­nas.
Hva­la vam na pri­li­ci da još jed­nom raz­ri­je­ši­mo sve ne­do­u­mi­ce i ne­i­sti­ne na­sta­le zbog ne­tač­nog in­for­mi­sa­nja jav­no­sti iz „ne­zva­nič­nih iz­vo­ra” ne­kih re­žim­skih me­di­ja. Ne­ću bi­ti pot­pred­sjed­nik par­ti­je. Ne na­pu­štam SNP. Ne­ma ci­je­pa­nja SNP-a.  Svi­ma ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje SNP-a ili bu­du tje­ra­li lju­de iz SNP-a po­ru­ču­jem da će u me­ni ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka. Gnu­sna je laž da sam pred­sjed­ni­ka par­ti­je na­zva­la Uro­šem Ne­ja­kim i re­kla da imam ve­ći­nu u glav­nom od­bo­ru. Ovu laž pla­si­rao je sa­rad­nik ANB-a ko­ji je ne­i­me­no­va­ni iz­vor „Po­bje­de”, za ko­jeg se pri­ča da je upra­vo on Jo­ko­vi­ću re­kao: na­sta­viš li da hva­liš to­li­ko Jo­ni­cu u me­di­ji­ma i nu­diš joj funk­ci­je, bi­ćeš br­zo Uroš Ne­ja­ki. Isti­na, prav­da, so­li­dar­nost i jed­na­kost te­melj­ne su vri­jed­no­sti SNP-a i za njih ni­kad ne­ću pre­sta­ti da se bo­rim, pri­je sve­ga u Cr­noj Go­ri, a ako bu­de neo­p­hod­no i unu­tar SNP. Jer, dok ima njih bi­će i SNP-a.RAJ­KA RA­I­ČE­VIĆ


Još sam lju­ta na Mi­li­ća zbog „Klju­ča”

●Da li ste u kon­tak­tu sa do­sko­ra­šnjim pred­sjed­ni­kom SNP-a Sr­đa­nom Mi­li­ćem i ima li on uti­ca­ja na va­še od­lu­ke?
Ko­li­ko sam uti­ca­ja ja ima­la na nje­go­ve od­lu­ke ili on na mo­je naj­bo­lje go­vo­ri od­lu­ka o ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”. S po­što­va­njem i po­no­som uvi­jek go­vo­rim o sva­kom da­nu za­jed­nič­kog ra­da sa Mi­li­ćem u pe­ri­o­du od 2007. do 2013.go­di­ne, ka­da sam bi­la dio ru­ko­vod­stva par­ti­je. S dru­ge stra­ne, još sam lju­ta što je do­zvo­lio da mu že­lja da po sva­ku ci­je­nu oču­va je­din­stvo bu­de ja­ča od sna­ge da sa­gle­da re­al­nu sli­ku u par­ti­ji, ta­ko da je to po­sta­lo oču­va­nje „pri­vi­da je­din­stva“ kroz ko­a­li­ci­ju „Ključ”, ko­joj sam se že­sto­ko pro­ti­vi­la. Na­zi­va­la sam tu ko­a­li­ci­ju po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a i spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a. Po­sle­di­ce ko­a­li­ci­je „Ključ” su po­ka­za­le da sam bi­la u pra­vu. Je­din­stvo ni­je ostva­re­no, jer je onaj ko­ji je ucje­nji­vao „Klju­čem” i do­bio dru­go mje­sto na po­sla­nič­koj li­sti taj man­dat od­mah od­nio van SNP-a. „Ključ” je do­bio gla­so­ve SNP-a za naj­ma­nje šest ili se­dam man­da­ta, ali su, po spo­ra­zu­mu, SNP-u pri­pa­la sa­mo tri man­da­ta. To sam za­to i na­zi­va­la po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a, jer sam zna­la da će se na­ši gla­so­vi pre­to­či­ti u tu­đe man­da­te. I po­sled­nje, naj­čud­ni­je je­ste da je „Ključ” po­sli­je iz­bo­ra, osim što je u jav­no­sti bio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a, jer se go­vo­ri­lo ko­li­ko smo man­da­ta do­bi­li, a ne ko­li­ko je SNP gla­so­va dao, po­stao u par­ti­ji spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa­mo Sr­đa­na Mi­li­ća. I da­nas, umje­sto da o to­me go­vo­rim ja ko­ja sam na to upo­zo­ra­va­la, go­vo­re oni ko­ji su se za to za­la­ga­li. Nad ma­lim bro­jem po­sla­ni­ka SNP-a da­nas ku­ka­ju kao nad lo­šim na­sled­stvom Jo­ko­vić, Šće­kić, Đu­ro­vi­će­va, Dra­gan Iva­no­vić i Ve­se­lin Ba­kić, da­kle upra­vo oni ko­ji su zna­čaj­no uti­ca­li na to da čla­no­vi GO iz nji­ho­vih gra­do­va pru­že mak­si­mal­nu po­dr­šku ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”, jer, na­po­mi­njem, bez gla­so­va iz Be­ra­na, Her­ceg No­vog, Pod­go­ri­ce, An­dri­je­vi­ce i Plu­ži­na ni­je se mo­gla do­bi­ti dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za ula­zak u taj pred­iz­bor­ni sa­vez. Da­nas je, me­đu­tim, za „Ključ”, i tri, od­no­sno dva man­da­ta, kriv sa­mo Sr­đan Mi­lić. Pri­je go­di­nu da­na sam od­bi­la da bu­dem na po­sla­nič­koj li­sti. A 31.ma­ja 2013. go­di­ne pod­ni­je­la sam ostav­ku na funk­ci­ju se­kre­ta­ra IO i od ta­da od­bi­ja­la sve par­tij­ske funk­ci­je iz­u­zev član­stva u glav­nom od­bo­ru.