Vlast u sa­mo­stal­noj Cr­nog Go­ri je raz­o­ča­ra­la Al­ban­ce. Raz­o­ča­ra­la ih je jer su oče­ki­va­li da će u jed­noj ma­le­noj Cr­noj Go­ri, gdje su i oni ulo­ži­li se­be gla­sa­njem na re­fe­ren­du­mu, re­a­li­zo­va­ti vi­še pra­va, re­kao je pred­stav­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Al­ba­na­ca (DSA) u Cr­noj Go­ri Ni­ko­la Ca­maj. On je za „Dan” is­ta­kao da je De­mo­krat­ski sa­vez Al­ba­na­ca po mno­go če­mu raz­li­čit od dru­gih al­ban­skih stra­na­ka u Cr­noj Go­ri.
– Iako pre­o­vla­đu­je ubje­đe­nje da al­ban­ske par­ti­je ima­ju slič­ne pro­gra­me, do­sa­da­šnja prak­sa je do­ka­za­la da se DSA po mno­go če­mu raz­li­ku­je od osta­lih, a pr­ven­stve­no zbog svo­je do­sled­no­sti u nje­go­va­nju vri­jed­no­sti i ne od­stu­pa­nju od iz­vor­nih za­htje­va za­rad par­če­ta vla­sti. DSA se raz­li­ku­je od dru­gih od­no­som pre­ma vla­sti­ma i pre­ma „bla­go­de­ti­ma” ko­ja ona pru­ža. Mi smo, ina­če, je­di­na opo­zi­ci­o­na stran­ka, na svim ni­vo­i­ma, ma­da ovih da­na, pred iz­bo­re, ne­ke dru­ge že­le osta­vi­ti uti­sak ka­ko su an­ti-DPS, i to baš one ko­je su u sa­moj vla­sti – ka­že Ca­maj.
Ka­ko na­vo­di, čak su ne­ke i pre­u­ze­le DPS stra­te­gi­ju vo­đe­nja kam­pa­nje – da­ruj, obe­ćaj, pre­va­ri, iz­mi­šljaj, kle­ve­ći, i ura­di sve što ga­ran­tu­je glas vi­še.
– A to se ovih da­na ra­di sa­mo na šte­tu DSA, ko­ja je žr­tva ne­za­pam­će­ne kle­ve­te, kao pred­iz­bor­ne stra­te­gi­je, i ucje­ne bi­ra­ča. Ipak, sma­tra­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti ko je na či­joj stra­ni, i ko za­slu­žu­je nji­ho­vu po­dr­šku, ta­ko da za­i­sta oče­ku­je­mo do­bar re­zul­tat. Šta­vi­še, mno­go bo­lji ne­go što ne­ki mi­sle. Mno­go bo­lji ne­go što ga prog­no­zi­ra­ju oni ko­ji po­ku­ša­va­ju ubi­je­di­ti gra­đa­ne da će ima­ti ap­so­lut­nu vlast u Tu­zi­ma – sma­tra Ca­maj.
Po nje­go­vom su­du, Vla­da Cr­ne Go­re je uvi­jek za ma­nji­ne či­ni­la naj­ma­nje što je mo­gla, od­no­sno mi­ni­mum ono­ga što je mo­ra­la.
– A pre­ma­lo je mo­ra­la, jer je uvi­jek na­la­zi­la pred­stav­ni­ke ma­nji­na ko­ji bi i to ma­lo hva­li­li kao uspjeh. Zar sta­tus grad­ske op­šti­ne, pa i ovaj no­vi eks­pe­ri­ment – op­šti­na u sklo­pu glav­nog gra­da, ne go­vo­ri do­volj­no za se­be. Za­tim, naj­no­vi­ji Za­kon o is­ti­ca­nju i ko­ri­šće­nju na­ci­o­nal­nih sim­bo­la. Pa, na­čin ko­ri­šće­nja i ga­zdo­va­nja na­šim re­sur­si­ma, te za­po­šlja­va­nje. Sve u sve­mu, vlast je ma­će­hin­ska, ali to joj pro­la­zi upra­vo za­hva­lju­ju­ći po­slu­šnim, kli­mo­gla­vim vla­sto­lju­bi­vim pred­stav­ni­ci­ma iz na­ših re­do­va, ko­ji uži­va­ju u bla­go­de­ti­ma vla­sti. Da smo je­din­stve­ni u na­šim za­htje­vi­ma, i ka­da bi po­je­di­ni na­vod­ni pred­stav­ni­ci ma­nje bri­nu­li o svo­jim be­ne­fi­ti­ma a vi­še o oni­ma ko­ji su ih tu po­sta­vi­li, vje­ro­vat­no bi vlast bi­la pri­mo­ra­na da uči­ni mno­go vi­še. A mi i ne oče­ku­je­mo ni­šta vi­še od ono­ga što nam pri­pa­da – kon­sta­to­vao je Ca­maj.
On je re­kao da DPS ni­je us­pu­nio obe­ća­nja da­ta Al­ban­ci­ma pred re­fe­ren­dum 2006. go­di­ne, te da je vlast u sa­mo­stal­noj Cr­noj Go­ri raz­o­ča­ra­la Al­ban­ce.
– Sa­ma či­nje­ni­ca da nas u pro­cen­ti­ma ima ma­nje da­nas ne­go pri­je re­fe­ren­du­ma go­vo­ri o od­no­su ove vla­sti pre­ma Al­ban­ci­ma. Mi ni­je­smo za­bo­ra­vi­li da od­mah na­kon osa­mo­sta­lje­nja sti­že pr­va pre­va­ra u vi­du grad­ske op­šti­ne, umje­sto pra­ve op­šti­ne, su­sti­že nas i ka­zna u vi­du po­li­cij­ske ak­ci­je „Or­lov let”; na­sta­vlja se uzur­pa­ci­ja imo­vi­ne, i da­lja cen­tra­li­za­ci­ja vla­sti. E pa sa­da, ako ko ima či­me da se hva­li, ne­ka iz­vo­li, ali mi ne­ma­mo, a gra­đa­ni to za hva­lje­nje ne osje­ća­ju – na­vo­di Ca­maj.
On tvr­di da su pri­ti­sci i ucje­ne mno­go ve­ći, čak i da­nas, kroz uti­caj na pro­mje­nu po­li­tič­ke vo­lje. Sam­tra da sem iz­bor­nih obe­ća­nja, ko­ja li­je­po zvu­če, po­put ce­tinj­ske fa­bri­ke čo­ko­la­da, dru­go ne­čeg ne­ma.
– I po­no­vo, i na ove iz­bo­re idu s istim obe­ća­nji­ma, kao da je ne­ko dru­gi bio vlast do sa­da pa ih je spri­je­čio da to ostva­re. Gdje su sport­ska dvo­ra­na, ze­le­na pi­ja­ca, vr­tić, za­o­bi­la­zni­ca, kru­žni tok, no­vi most, bu­le­var do Pod­go­ri­ce... Gdje su za­po­šlja­va­nja, ula­ga­nja u raz­voj spor­ta, kul­tu­re, po­ljo­pri­vre­de? Ova­kav od­nos vri­je­đa in­te­le­gen­ci­ju pro­sječ­nog gra­đa­ni­na Ma­le­si­je – za­klju­čio je Ca­maj.
M.V.


Ucje­ne ugro­ža­va­ju Vla­du

Ka­ko sma­tra Ca­maj, Vla­da ko­ja da bi op­sta­ja­la od­u­sta­je i od od­lu­ka o ve­o­ma zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma za dr­ža­vu ali ne i za par­ti­ju, iz­gle­da zbog ucje­na ko­ja do­la­ze od di­je­la par­ti­ja ko­ja či­ne tu vlast, ne osta­vlja uti­sak ja­ke i sta­bil­ne vla­de.
– Za­mi­sli­te, Cr­no­gor­ci se od­ri­ču Nje­go­še­vog ro­đen­da­na za­rad po­li­tič­kih udo­vo­lja­va­nja. Mi­nor­ne stran­ke po­kri­va­ju naj­zna­čaj­ni­je re­so­re, i sve se to tr­pi, sa­mo da ne bi se otvo­ri­la vra­ta di­ja­lo­ga sa mo­gu­ćim kon­ku­ren­ti­ma. Mi­slim da je to za dr­žav­nu po­li­ti­ku po­gre­šno, i da su ucje­ne i za­htje­vi ko­je do­la­ze od opo­zi­ci­je ma­nje štet­ne po dr­ža­vu, ne­go ove ko­ja ova vlast tr­pi od po­je­di­nih ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra – ka­že Ca­maj.