Sa­da­šnji mo­del ra­da Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je (DIK) na po­sled­njim iz­bo­ri­ma po­ka­zao se kao neo­dr­živ i neo­p­hod­na je pot­pu­na de­po­li­ti­za­ci­ja i pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja te in­sti­tu­ci­je ka­ko ne bi bi­la pod par­tij­skom kon­tro­lom, ka­zao je pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Cen­tra za mo­ni­to­ring (CE­MI) Zlat­ko Vu­jo­vić. On je to re­kao za „Dan” ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ni na­kon vi­še pu­ta po­no­vlje­nog jav­nog po­zi­va ne uspi­je­va da po­pu­ni upra­žnje­no mje­sto čla­na Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je (DIK). To mje­sto pri­pa­da pred­stav­ni­ku ci­vil­nog dru­štva i uni­ver­zi­te­ta.
Vu­jo­vić je re­kao da su svi čla­no­vi DIK-a, osim pred­stav­ni­ka NVO, gla­sa­li is­klju­či­vo po par­tij­skom na­lo­gu, a ne po za­ko­nu.
– Pred­sjed­nik DIK-a iza­bran je kao par­tij­ski lo­ja­li­sta vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, či­me je kom­pro­mi­to­van no­vi in­sti­tu­ci­o­nal­ni mo­del. Umje­sto ad­mi­ni­stra­tiv­nog ti­je­la, DIK je po­sta­la par­tij­sko ti­je­lo. Ne­ki čla­no­vi su po­lu­jav­no sa­op­šta­va­li da su tu da za­stu­pa­ju par­tij­ske in­te­re­se – re­kao je Vu­jo­vić.
Pod­sje­tio je da su čla­no­vi DIK-a u od­re­đe­nim tre­nu­ci­ma bi­li na gra­ni­ci fi­zič­kog ob­ra­ču­na.
– Sko­ro 30 čla­no­va DIK-a, plus nji­ho­vi za­mje­ni­ci, stva­ri­li su ha­os umje­sto da spro­vo­de za­kon. Pred­stav­nik ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja bio je je­di­na svi­je­tla tač­ka. Ali, po­je­di­nac ne mo­že pro­tiv svih. Sto­ga je oči­gled­no da ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve po­sma­tra­njem iz­bo­ra za­go­va­ra­ju re­for­mu. Ni­je do­vo­ljan je­dan pro­fe­si­o­na­lac van kon­tro­le stra­na­ka. Neo­p­hod­no je u pot­pu­no­sti de­po­li­ti­zo­va­ti i pro­fe­si­o­na­li­zo­va­ti DIK. Neo­p­hod­no je da DIK bro­ji od tri do pet čla­no­va ko­ji su pro­fe­si­o­nal­ci bez par­tij­skog sta­ža. Tre­ba, ta­ko­đe, uve­sti pro­fe­si­o­nal­nu i de­po­li­ti­zo­va­nu po­zi­ci­ju pred­sjed­ni­ka OIK-a, ko­jeg bi de­po­li­ti­zo­va­na i pro­fe­si­o­na­li­zo­va­na DIK bi­ra­la pre­ko jav­nog kon­kur­sa – is­ta­kao je Vu­jo­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, CE­MI je za­in­te­re­so­van za re­for­mu iz­bor­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, ali ne i da pred­la­žu čla­no­ve ta­kvog ti­je­la
– Po­zi­va­mo po­li­tič­ke par­ti­je da po­kre­nu di­ja­log o re­for­mi­sa­nju iz­bor­nog za­ko­na i iz­bor­ne ad­mi­ni­stra­ci­je – ka­zao je Vu­jo­vić.
Skup­štin­ski Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor mo­ra­će opet da ob­ja­vi jav­ni kon­kurs za ime­no­va­nje čla­na DIK-a, ko­ji će pred­sta­vlja­ti ci­vil­no dru­štvo, ne­vla­din sek­tor i uni­ver­zi­te­te. Od­bor je u po­ne­dje­ljak raz­ma­trao kan­di­da­tu­ru Vla­di­mi­ra Bo­ško­vi­ća, ali on ni­je do­bio po­treb­nu ve­ći­nu gla­so­va. Na pret­hod­nim kon­kur­si­ma ta­ko­đe ni­je bi­lo pri­ja­vlje­nih kan­di­da­ta ko­ji bi do­bi­li po­dr­šku ve­ći­ne.
Po mi­šlje­nju po­li­tič­kog ana­li­ti­ča­ra Dra­gi­še Ja­nju­še­vi­ća, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ni­je funk­ci­o­nal­na i neo­p­hod­ne su te­melj­ne re­for­me.
– Na­pra­vlje­na su ta­kva pra­vi­la da u iz­bor­noj utak­mi­ci par­ti­je de­le­gi­ra­ju „su­di­je”. Neo­p­hod­ne su te­melj­ne re­for­me, ali je pi­ta­nje kad će­mo mi ima­ti ta­kvu Dr­žav­nu iz­bor­nu ko­mi­si­ju ko­ju će či­ni­ti struč­nja­ci i ne­stra­nač­ke lič­no­sti u ko­je će ima­ti po­vje­re­nja i vlast i opo­zi­ci­ja. Po­što ži­vi­mo u par­to­krat­skom dru­štvu, ne mo­gu ni da za­mi­slim kad će­mo mo­ći da ima­mo, re­ci­mo, 15 ne­stra­nač­kih čla­no­va DIK-a, prav­ni­ka ko­ji po­zna­ju iz­bor­nu pro­ble­ma­ti­ku – ka­zao je Ja­nju­še­vić.
On je is­ta­kao da je neo­p­ho­dan dr­žav­ni kon­sen­zus o re­for­mi či­ta­vog kon­cep­ta Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je.
– To bi pod­ra­zu­mi­je­va­lo i zna­čaj­ne pr­o­mje­ne iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva – uka­zao je Ja­nju­še­vić.M.V.


Kan­di­dat ne smi­je bi­ti stra­nač­ki ak­ti­van

Po­red op­štih uslo­va pro­pi­sa­nih Za­ko­nom o ra­du, kan­di­dat za čla­na Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je (DIK) iz re­da pred­stav­ni­ka ci­vil­nog dru­štva, ne­vla­di­nog sek­to­ra i Uni­ver­zi­te­ta mo­ra is­pu­ni­ti niz po­seb­nih uslo­va. Ovo se od­no­si na oba­ve­zu da ima uni­ver­zi­tet­sku di­plo­mu (di­plo­mi­ra­ni prav­nik), da ob­ja­vlju­je na­uč­ne ra­do­ve i struč­ne član­ke o iz­bor­nom pro­ce­su, da je ostva­rio jav­nu pre­po­zna­tlji­vost u obla­sti iz­bor­nog pro­ce­sa, da je uče­stvo­vao u mo­ni­to­rin­gu do­ma­ćeg ili me­đu­na­rod­nog iz­bor­nog pro­ce­sa i da u pro­te­klih de­set go­di­na ni­je bio član or­ga­na po­li­tič­ke par­ti­je.