Re­zul­ta­ni ne­dav­nih lo­kal­nih iz­bo­ra su po­ka­za­li da se gra­đa­ni op­šti­na u ko­ji­ma su oni odr­ža­ni ni­je­su do­volj­no pre­po­zna­li u ono­me što im je po­li­tič­ki po­nu­đe­no, ka­zao je ne­za­vi­sni po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić. On je to re­kao od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje o no­voj par­ti­ji či­je je osni­va­nje ra­ni­je na­ja­vio.
– Ima­ju­ći u vi­du iz­u­zet­no zna­čaj­nu iz­bor­nu di­na­mi­ku u na­red­nom pe­ri­o­du, ka­da bi tre­ba­lo da bu­du odr­ža­ni re­dov­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, kao i iz­bo­ri za par­la­men­te u Pod­go­ri­ci i ni­zu dru­gih op­šti­na, for­ma­li­zo­va­nje po­li­tič­ke op­ci­je će bi­ti pri­la­go­đe­no i toj di­na­mi­ci – ka­zao je Da­mja­no­vić.
Ka­da će­te for­mal­no pred­sta­vi­ti stran­ku ko­ju for­mi­ra­te, ka­ko će se zva­ti i šta će bi­ti nje­ni osnov­ni pro­gram­ski ci­lje­vi?
Oče­ki­va­no je da se u na­red­nom pe­ri­o­du ne­spor­na po­li­tič­ka mo­ti­va­ci­ja, od­no­sno ener­gi­ja ve­li­kog bro­ja ozbilj­nih lju­di ko­ji že­le pro­mje­ne u ovoj dr­ža­vi, pre­to­či u po­li­tič­ki su­bjekt. Po­ka­zu­ju­ći po­li­tič­ku od­go­vor­nost i že­lju da se u pe­ri­o­du ko­ji je pret­ho­dio upra­vo za­vr­še­nim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Moj­kov­cu, Tu­zi­ma, Pet­nji­ci i na Ce­ti­nju ni­jed­nim je­di­nim ge­stom ne od­mog­ne eta­bli­ra­noj opo­zi­ci­ji u po­ku­ša­ju pro­mje­ne vla­sti u na­ve­de­nim op­šti­na­ma, re­zul­ta­ti iz­bo­ra su po­ka­za­li da se gra­đa­ni tih op­šti­na ni­je­su do­volj­no pre­po­zna­li u ono­me što im je po­li­tič­ki po­nu­đe­no. Ima­ju­ći u vi­du iz­u­zet­no zna­čaj­nu iz­bor­nu di­na­mi­ku u na­red­nom pe­ri­o­du, ka­da bi tre­ba­lo da bu­du odr­ža­ni re­dov­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, kao i iz­bo­ri za lo­kal­ne par­la­men­te u Pod­go­ri­ci i ni­zu dru­gih op­šti­na, for­ma­li­zo­va­nje po­li­tič­ke op­ci­je će bi­ti pri­la­go­đe­no i toj di­na­mi­ci, ali i dru­gim po­li­tič­kim pro­ce­si­ma, iz­me­đu osta­log i oče­ki­va­noj opo­zi­ci­o­noj so­li­dar­no­sti i sa­rad­nji u smi­slu op­ti­mi­za­ci­je uslo­va za fer i de­mo­krat­sku po­li­tič­ku bor­bu.
Je­ste li u kon­tak­tu sa biv­šim par­tij­skim dru­go­vi­ma iz SNP-a? Od ko­ga oče­ku­je­te po­dr­šku?
– U kon­tak­tu sam sa mno­gim dru­go­vi­ma ko­ji ima­ju iste ili pri­bli­žne po­li­tič­ke ci­lje­ve kao i ja. Ne­ki od njih su čla­no­vi po­je­di­nih po­li­tič­kih par­ti­ja, a mno­gi, opet, ne pri­pa­da­ju ni­jed­noj po­li­tič­koj par­ti­ji. Me­đu­tim, jed­no je de­fi­ni­tiv­no iz­vje­sno: svi oni su sprem­ni i mo­ti­vi­sa­ni da da­ju pu­ni do­pri­nos neo­p­hod­nim po­li­tič­kim pro­mje­na­ma.
Je­ste li sprem­ni da bli­že sa­ra­đu­je­te s DF-om ili par­ti­ja­ma iz gra­đan­ske opo­zi­ci­je? Ta­ko­đe, da li i Vi pre­ki­da­te boj­kot i vra­ća­te se u par­la­ment?
– Ne­ma par­ci­jal­ne sa­rad­nje unu­tar opo­zi­ci­je i čvr­sto vje­ru­jem da vri­je­me po­li­ti­ke „za­va­di pa vla­daj” osta­je za na­ma. Tre­ba da nas po­ve­žu za­jed­nič­ki ci­lje­vi, a ne da nas raz­dva­ja­ju po­je­di­nač­ni in­te­re­si. U tom smi­slu, sa­ra­đi­vao sam, sa­ra­đu­jem i sa­ra­đi­va­ću sa svi­ma ko­ji že­le do­bro ovoj dr­ža­vi i gra­đa­ni­ma, a to sam svo­jim do­sa­da­šnjim an­ga­žma­nom i do­ka­zao. Uz sve na­po­re, ipak ne mo­gu da pri­hva­tim na­met­nu­ta opo­zi­ci­o­na raz­vr­sta­va­nja na gra­đan­ske i ne­gra­đan­ske seg­men­te. Je­di­no raz­vr­sta­va­nje tre­ba da bu­de na one ko­ji ra­de u in­te­re­su gra­đa­na i one ko­ji ra­de pro­tiv tih in­te­re­sa, sta­vlja­ju­ći svoj sit­ni, pri­vat­ni in­te­res is­pred op­šteg. To­kom svog po­sla­nič­kog an­ga­žma­na imao sam, a i sa­da imam, mno­go pri­li­ka da svo­je po­li­tič­ko is­ku­stvo i rad ne­se­bič­no sta­vim u slu­žbu za­jed­nič­kih po­li­tič­kih ak­ci­ja, od­no­sno za­ko­no­dav­nih ini­ci­ja­ti­va sa go­to­vo svi­ma sa opo­zi­ci­o­ne po­li­tič­ke sce­ne. Ne­ka­da je bi­lo re­zul­ta­ta, ne­ka­da ni­je, što je če­sto dik­ti­ra­no ne­u­mo­lji­vim broj­ka­ma i od­no­som par­la­men­tar­ne ve­ći­ne i ma­nji­ne u Skup­šti­ni. Ti re­zul­ta­ti su uvi­jek bi­li bo­lji ka­da je bi­lo po­vje­re­nja i me­đu­sob­nih do­go­vo­ra unu­tar opo­zi­ci­je, pa sva­ko ko za­go­va­ra po­dje­le opo­zi­ci­je po ra­znim osno­va­ma ko­je su ire­le­vant­ne u od­no­su na na­še za­jed­nič­ke i po­li­tič­ke i gra­đan­ske in­te­re­se, ra­di za sta­tus kvo, od­no­sno „za­mr­za­va­nje” tre­nut­nih po­li­tič­kih od­no­sa.
Za­to ću uvi­jek pri­hva­ti­ti po­ziv na raz­go­vor, kao što sam to ura­dio i u od­no­su na do­pis ko­ji sam do­bio od ko­le­ga iz pred­sjed­ni­štva DF-a, ko­ji su naj­ve­ći opo­zi­ci­o­ni su­bjekt sa 18 po­sla­ni­ka. U kon­tek­stu tih raz­go­vo­ra, ali i dru­gih raz­go­vo­ra, uz ana­li­zu do­sa­da­šnjih, vi­še ne­go skrom­nih efe­ka­ta boj­ko­ta skup­štin­skih ak­tiv­no­sti, kao i ne­do­stat­ka bi­lo ko­je dru­ge po­li­tič­ke ini­ci­ja­ti­ve, bi­će do­ni­je­ta od­lu­ka o even­tu­al­nom uče­šću u ra­du ple­nar­nih sjed­ni­ca Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, od­no­sno sjed­ni­ca skup­štin­skih rad­nih ti­je­la.
Vaš stav o pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma? Da li bi­ste i Vi bi­li sprem­ni da bu­de­te kan­di­dat opo­zi­ci­je?
– Re­dov­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, ko­ji će bi­ti odr­ža­ni to­kom mar­ta ili apri­la, isto­vre­me­no sa lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Pod­go­ri­ci i dru­gim op­šti­na­ma, ili raz­dvo­je­no od lo­kal­nih iz­bo­ra, iz­u­zet­no su zna­ča­jan po­li­tič­ki do­ga­đaj. Ti iz­bo­ri mo­gu bi­ti po­li­tič­ka pre­kret­ni­ca u Cr­noj Go­ri. Sma­tram da je, na­kon vi­še od če­tvrt vi­je­ka kon­ti­nu­i­te­ta ka­dro­va DPS-a na pred­sjed­nič­koj funk­ci­ji, do­šlo vri­je­me da bu­du­ći pred­sjed­nik Cr­ne Go­re bu­de iz dru­ga­či­jeg po­li­tič­kog spek­tra, a ta pro­mje­na bi i ubr­za­la odr­ža­va­nje van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra i pro­mje­nu vla­sti. Osim svo­jih Usta­vom pro­pi­sa­nih ovla­šće­nja, ko­ja ni­je­su pre­ve­li­ka, no­vi pred­sjed­nik bi upra­vo auto­ri­te­tom, pro­fe­si­o­nal­nim is­ku­stvom, od­go­vor­no­šću i zna­njem, kao i sprem­no­šću na jav­no is­po­lja­va­nje sta­vo­va oko zna­čaj­nih te­ma, tre­ba­lo da bu­de neo­p­ho­dan po­li­tič­ki fak­tor či­ji je za­da­tak da sta­bi­li­zu­je po­li­tič­ke pri­li­ke i do­pri­ne­se neo­p­hod­nom smi­ri­va­nju sve ve­ćih po­li­tič­kih, ali i so­ci­o­e­ko­nom­skih ten­zi­ja. Pe­ri­od do tih iz­bo­ra je re­la­tiv­no kra­tak i tre­ba raz­mi­šlja­ti o mo­de­lu na­stu­pa na nji­ma, u ci­lju po­bje­de nad kan­di­da­tom vla­sti. Da li je to mo­del je­din­stve­nog kan­di­da­ta opo­zi­ci­je, ko­ji je već is­pro­ban pri­je pet go­di­na, ili je op­ti­ma­lan ne­ki dru­gi mo­del, o to­me bi već tre­ba­lo raz­go­va­ra­ti. Mi­slim da sa­da ima mno­go va­žni­jih pi­ta­nja ne­go što je mo­ja kan­di­da­tu­ra za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, a u vre­me­nu ko­je do­la­zi bi­će pri­li­ke da se i na to pi­ta­nje da od­go­vor.
M.VE­ŠO­VIĆ


Po­dr­ška otva­ra­nju par­tij­skih li­sta

I ne­dav­ne lo­kal­ne iz­bo­re obi­lje­ži­le su broj­ne ne­re­gu­lar­no­sti. Mo­že li uop­šte u Cr­noj Go­ri bi­ti fer i slo­bod­nih iz­bo­ra?
– O ne­po­sto­ja­nju fer i de­mo­krat­skih uslo­va je do­sta to­ga re­če­no, a i lič­no sam ne­bro­je­no pu­ta o to­me go­vo­rio i u Skup­šti­ni i van nje. Pro­šli smo kroz broj­ne po­li­tič­ke iz­bor­ne pro­ce­se, ko­ji su ne­spor­no po­ka­za­li po­li­tič­ku kli­mu stra­ha, ucje­na i pri­ti­sa­ka na do­bar dio gra­đa­na. Re­zul­ta­ti iz­bo­ra su po­ka­za­li da, upr­kos sve­mu, je­dan dio bi­ra­ča ne pri­sta­je na ucje­ne i pri­ti­ske i dok je god ta­kvih ne smi­je se sta­ti u bor­bi za stva­ra­nje Usta­vom ga­ran­to­va­nog nor­mal­nog po­li­tič­kog am­bi­jen­ta na ba­zi ko­jeg bi bi­la oda­bra­na le­gi­tim­na vlast, ka­ko na dr­žav­nom ni­vou, ta­ko i na lo­kal­nom. Iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo je sa­mo je­dan seg­ment iz­bor­nog pro­ce­sa i nje­go­vo usa­gla­ša­va­nje sa pre­po­ru­ka­ma OEBS-a, kao i sa onim što na­la­že cr­no­gor­ska po­li­tič­ka zbi­lja je­ste po­čet­ni ko­rak. Ov­dje bih po­seb­no po­me­nuo po­tre­bu da se u di­je­lu iz­bor­nog mo­de­la iz­vr­še pro­mje­ne u smi­slu otva­ra­nja do sa­da za­tvo­re­nih par­tij­skih li­sta, ko­je su je­dan od ključ­nih fak­to­ra op­stan­ka ova­kve po­li­tič­ke sce­ne du­že od če­tvrt vi­je­ka.
Na­rav­no, ključ­no je po­bi­je­di­ti strah od pro­mje­na kod jed­nog do­brog di­je­la gra­đa­na, ob­ja­sni­ti da se mo­že i mo­ra mno­go bo­lje u na­šoj dr­ža­vi, gdje je, na­ža­lost, i kao mje­ra po­li­tič­ke po­dr­ške ili da­tog gla­sa već du­že na sce­ni i po­li­tič­ko za­po­šlja­va­nje, sa­da već i otvo­re­no u tzv.et­nič­koj vla­di. Gdje je mje­ra gla­sa i sva­ko ne­le­gal­no po­sje­če­no dr­vo na sje­ve­ru, ne­pri­ja­vlje­ni tu­ri­sta na ju­gu, ne­le­gal­ni ri­bo­lov na Ska­dar­skom je­ze­ru, ne­le­gal­na grad­nja u Pod­go­ri­ci, go­mi­la­nje po­re­skog du­ga i niz slič­nih me­ha­ni­za­ma za op­sta­nak na vla­sti pro­tiv ko­jih tre­ba da usta­nu sa­mi gra­đa­ni jer ova­kav mo­del mo­že tra­ja­ti još ne­ko vri­je­me, ru­i­ni­ra­ju­ći iona­ko sla­be in­sti­tu­ci­je i oti­ma­ju­ći bu­duć­nost na­še dje­ce.