Ka­da kod nas pro­či­ta­mo da je ne­ki mi­ni­star u svi­je­tu pod­nio ostav­ku zbog ne­pri­mje­re­ne iz­ja­ve, ko­men­ta­ra ili gri­je­ha čla­na nje­go­ve po­ro­di­ce, to obič­no iza­zo­ve osmi­jeh i ko­men­tar da je tre­ba­lo da se po­sa­vje­tu­je sa ko­le­ga­ma iz Cr­ne Go­re. Na­ši mi­ni­stri ostav­ke ne pod­no­se iz mo­ral­nih raz­lo­ga, a bo­ga­mi ni ka­da ne­što skri­ve. U slu­ča­je­vi­ma iz­u­ze­ta­ka, ostav­ka je sa­ma po se­bi „ka­zna” na par mje­se­ci, dok se ne sti­ša bu­ra u jav­no­sti i otvo­ri ne­ka no­va po­zi­ci­ja, ili se sa­mo vra­te na sta­ru.
U svi­je­tu je, ipak, dru­ga­či­je. Ho­land­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Hal­be Zijlstra pod­nio je ostav­ku na­kon što je pri­znao da je la­gao da je lič­no čuo ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na da go­vo­ri o „Ve­li­koj Ru­si­ji” 2006. go­di­ne. Ja­pan­ski mi­ni­star za re­kon­struk­ci­ju Ma­sa­hi­ro Ima­mu­ra pod­nio je ostav­ku po­sli­je iz­ja­ve o po­sle­di­ca­ma cu­na­mi­ja 2011, ka­da je re­kao da je do­bro što se nu­kle­ar­na ne­sre­ća do­go­di­la na pod­ruč­ju To­ho­ku, jer bi šte­ta bi­la još ve­ća da je bi­la u bli­zi­ni glav­nog gra­da. Nje­go­va iz­ja­va, u ko­joj je ko­ri­stio for­mu­la­ci­ja „do­bro je”, oci­je­nje­na je ne­pri­klad­nom. Mi­ni­star zdra­vlja i so­ci­jal­ne za­šti­te SAD Tom Prajs pod­nio je ostav­ku na­kon što je po­kre­nu­ta is­tra­ga o nje­go­vim pu­to­va­nji­ma sku­pim čar­ter le­to­vi­ma.
Fran­cu­ski mi­ni­star za pro­stor­no pla­ni­ra­nje i vo­đa kam­pa­nje fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Ema­nu­e­la Ma­kro­na Ri­šar Fe­ran pod­nio je ostav­ku zbog op­tu­žbi o pro­ne­vje­ri nov­ca. Ita­li­jan­ski mi­ni­star prav­de Kle­me­ne­te Ma­ste­la pod­nio je 2008. ostav­ku zbog na­lo­ga za hap­še­nje nje­go­ve su­pru­ge.
– Da­jem ostav­ku za­to što iz­me­đu lju­ba­vi pre­ma po­ro­di­ci i lju­ba­vi pre­ma vla­sti bi­ram pr­vo – re­kao je ta­da Ma­ste­la u go­vo­ru par­la­men­tu na­kon što je iz­dat na­log za kuć­no pri­tva­ra­nje nje­go­ve su­pru­ge u okvi­ru is­tra­ge o ko­rup­ci­ji.
Mi­ni­star za pra­vo­su­đe u bri­tan­skoj vla­di 2009. Ša­hid Ma­lik pod­nio je ostav­ku na­kon što je pro­tiv nje­ga po­kre­nu­ta is­tra­ga zbog sum­nje da je pla­ćao sta­na­ri­nu za ku­ću is­pod tr­ži­šne vri­jed­no­sti. Za­mje­nik ru­mun­skog pre­mi­je­ra i mi­ni­star fi­nan­si­ja Da­ni­el Ki­to­ju pod­nio je 2015. ostav­ku jer je po­kre­nu­ta is­tra­ga pro­tiv nje­go­ve su­pru­ge pod sum­njom za pri­ma­nje mi­ta. Mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Her­ceg-bo­san­ske žu­pa­ni­je Da­rin­ko Mi­ha­lje­vić pod­nio je ostav­ku na sve du­žno­sti na­kon afe­re „Sti­pen­di­ja”, u ko­joj je tro­je nje­go­ve dje­ce ne­za­ko­ni­to do­bi­lo sti­pen­di­je za so­ci­jal­no ugro­že­ne stu­den­te u Hr­vat­skoj.
U Cr­noj Go­ri ostav­ke su ri­jet­kost, upr­kos če­stim ozbilj­nim op­tu­žba­ma. Me­đu ri­jet­ki­ma ko­ji su pod­ni­je­li ostav­ku je biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić. On je oti­šao iz Vla­de zbog pri­ti­ska jav­no­sti ko­ji je usli­je­dio na­kon in­fek­ci­je ne­ko­li­ko i smr­ti jed­ne be­be u bje­lo­polj­skoj bol­ni­ci. Mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić pod­nio je ostav­ku ne zbog bor­be za jav­ni in­te­res, već ka­ko bi po­dr­žao smi­je­nje­nu rek­tor­ku Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (UCG) Rad­mi­lu Voj­vo­dić.
Od­go­vor­nost je iz­o­sta­la i u slu­ča­ju biv­šeg pre­mi­je­ra i mi­ni­sta­ra u slu­ča­ju „Li­men­ka”. Na­i­me, od­lu­kom Vr­hov­nog su­da dr­ža­va je Đu­ka­no­vi­će­vom bra­tu Acu is­pla­ti­la 10,5 mi­li­o­na eura jer ni­je na vri­je­me oslo­bo­di­la i ustu­pi­la plac u cen­tru Pod­go­ri­ce na kom se na­la­zi zgra­da po­li­ci­je „Li­men­ka”.
Mi­ni­star pri­vre­de i kul­tu­re u šta­jer­skoj vla­di u Austri­ji Kri­sti­jan Buč­man pod­nio je u apri­lu 2017. ostav­ku zbog pla­gi­ra­nja u dok­to­ra­tu od pri­je 17 go­di­na. Za raz­li­ku od nje­ga, nje­go­va biv­ša ko­le­gi­ni­ca iz Cr­ne Go­re mi­ni­star­ka na­u­ke Sa­nja Vla­ho­vić, ko­ju je bri­tan­ski pro­fe­sor Di­mi­tros Bu­ha­lis op­tu­žio da je pla­gi­ra­la nje­gov na­uč­ni rad, pro­šla je bez ika­kve sank­ci­je i za­vr­ši­la je man­dat u Vla­di i po­tom pre­šla u di­plo­mat­ske vo­de.
Naj­ka­rak­te­ri­stič­ni­ji je sva­ka­ko slu­čaj An­dri­je Lom­pa­ra, ko­ji je 2006. pod­nio ostav­ku na­kon že­lje­znič­ke ne­sre­će kod Bi­o­ča 2006, ali se već na­kon pr­vih sle­de­ćih iz­bo­ra vra­tio na tu funk­ci­ju.
Ostav­ku ni­je pod­nio ni biv­ši mi­ni­star, a sa­da pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić iako je utvr­đe­no da su dr­žav­nim nov­cem u ho­te­lu „Ra­ma­da” pla­ća­ni sku­po­vi nje­go­ve par­ti­je.
Iz­vr­šna di­rek­tor­ka Po­li­ti­kon mre­že Jo­va­na Ma­ro­vić ka­že da se ka­zne ko­je su do sa­da „iz­re­če­ne” mi­ni­stri­ma u cr­no­gor­skoj vla­di mo­gu sve­sti na pri­vre­me­no „skla­nja­nje” sa po­zi­ci­je, ali i po­nov­no vra­ća­nje na istu ili dru­gu na­kon sti­ša­va­nja bu­re u jav­no­sti. Me­đu­tim, ka­ko ob­ja­šnja­va, i ova­kvi sce­na­ri­ji su ri­jet­ki i de­ša­va­ju se na­kon kon­stant­nog pri­ti­ska jav­no­sti, kao ka­da su ostav­ku pod­ni­je­li mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­drag Ra­du­no­vić ili mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja An­dri­ja Lom­par.
– Ostav­ka ni­je zna­či­la i kraj nji­ho­ve po­li­tič­ke ka­ri­je­re. U to­me i je­ste bit­na raz­li­ka iz­me­đu prak­se utvr­đi­va­nja i pre­u­zi­ma­nja od­go­vor­no­sti kod nas i u dru­gim ze­mlja­ma. Pri­mje­ri pod­no­še­nja ostav­ki i po­vla­če­nja sa mi­ni­star­skih mje­sta u EU i re­gi­o­nu su ne sa­mo broj­ni­ji, već se de­ša­va­ju i zbog ne­pri­klad­nih iz­ja­va, ili jav­no upu­će­nih kri­ti­ka na ra­čun nji­ho­vog ra­da, što je kod nas ne­mo­gu­će. Šta­vi­še, u Cr­noj Go­ri je pri­sut­na i prak­sa „na­gra­đi­va­nja” pro­pu­sta sla­njem u di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­na pred­stav­ni­štva, za šta je naj­bo­lji pri­mjer biv­ša mi­ni­star­ka na­u­ke Sa­nja Vla­ho­vić. To zna­či da par­ti­ja re­zul­ta­te ra­da mi­ni­sta­ra pro­cje­nju­je i vred­nu­je na osno­vu do­pri­no­sa re­a­li­za­ci­ji svog po­li­tič­kog pro­gra­ma, a ne re­so­ra na či­jem če­lu se mi­ni­stri na­la­ze, kao i da mi­ni­stri ne mo­ra­ju da bri­nu zbog uče­sta­lih kr­še­nja za­ko­na dok god su po­treb­ni par­ti­ji – ka­že Ma­ro­vić.
M.S.


I na­kon ostav­ke od­go­vor­nost iz­o­sta­je

Pre­ma ocje­ni ko­or­di­na­tor­ke pro­gra­ma u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa Sa­nje Ra­šo­vić, ostav­ka kao čin mo­ral­ne od­go­vor­no­sti za či­nje­nje ili ne či­nje­nje u vr­še­nju jav­ne funk­ci­je u Cr­noj Go­ri je obe­smi­šlje­na. Čin ostav­ke je u svim pret­hod­nim, pri­tom vr­lo ri­jet­kim slu­ča­je­vi­ma, ka­ko ka­že, bio čin sam se­bi do­vo­ljan i na­kon nje­ga ni­ko od tih jav­nih funk­ci­o­ne­ra ni­je sno­sio bi­lo ka­kvu vr­stu od­go­vor­no­sti, a o sank­ci­ja­ma je čak iz­li­šno i go­vo­ri­ti.
– De­ša­va­lo se da uko­li­ko su pro­pu­sti bi­li to­li­ko oči­gled­ni i u me­dij­skom fo­ku­su da su oni ko­ji su pro­pust na­pra­vi­li ukla­nja­ni sa jav­nih funk­ci­ja, ali je po­ra­ža­va­ju­ća či­nje­ni­ca da su ti jav­ni funk­ci­o­ne­ri na­kon pod­no­še­nja ostav­ke naj­če­šće bi­li ras­po­re­đi­va­ni na dru­ge ve­o­ma bit­ne funk­ci­je umje­sto da se po­vu­ku iz jav­nog i po­li­tič­kog ži­vo­ta. To za­pra­vo go­vo­ri o sta­nju si­ste­ma i dru­štva, gdje od­go­vor­nost još uvi­jek ni­je usta­no­vlje­na ni­ti pri­hva­će­na ka­te­go­ri­ja. U pret­hod­nom pe­ri­o­du ima­li smo na de­se­ti­ne slu­ča­je­va gdje je bi­lo za oče­ki­va­ti, i sa mo­ral­nog i pro­fe­si­o­nal­nog aspek­ta, da na­kon od­re­đe­nih skan­da­lo­znih od­lu­ka ili do­ga­đa­ja mi­ni­stri i dru­gi jav­ni funk­ci­o­ne­ri pod­ne­su ostav­ke ali to se, sa­svim oče­ki­va­no, ni­je de­si­lo – ka­že Ra­šo­vi­će­va.
Na­vo­di da se u Cr­noj Go­ri sti­če uti­sak da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri za­bo­ra­vi­li da slu­že gra­đa­ni­ma, a ne sop­stve­nim pri­vat­nim in­te­re­si­ma te da za sva­ki pred­u­ze­ti ili ne­pred­u­ze­ti ko­rak ima­ju od­go­vor­nost pre­ma na­ro­du.