Naj­no­vi­ja zbi­va­nja oko de­mar­ka­ci­je gra­nič­ne li­ni­je iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ko­so­va i do­go­vo­ri cr­no­gor­skih i ko­sov­skih vla­sti, či­ji je sa­dr­žaj ne­po­znat gra­đa­ni­ma, uz­ne­mi­ri­li su ži­te­lje po­gra­nič­nih se­la, ko­ji ne pri­sta­ju na ustu­pa­nje ni­jed­nog pe­dlja svo­je te­ri­to­ri­je. To je stav gra­đa­na Mje­sne za­jed­ni­ce Mu­ri­no i Mje­sne za­jed­ni­ce Ve­li­ka, ko­ji su u ime sa­vje­ta pot­pi­sa­li pred­sjed­ni­ci Bra­ni­slav Ota­še­vić i Ma­rin­ko Bo­ško­vić.
– Po­mje­ra­nja gra­ni­ca ne­ma, ni­ti mo­že bi­ti, a i nad­le­žni or­ga­ni su jav­no sa­op­šti­li gra­đa­ni­ma da je pi­ta­nje gra­ni­ca za Cr­nu Go­ru za­vr­še­na stvar. Sto­ga je bi­lo či­ja na­knad­na pa­met, ko­ja ugro­ža­va te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet i su­ve­re­ni­tet Cr­ne Go­re, ne­pri­hva­tlji­va. Otva­ra­nje ova­ko opa­snih pi­ta­nja vra­ti­lo bi nas u tra­gič­ne da­ne ne ta­ko da­le­ke pro­šlo­sti, ka­da su gra­đa­ni pod­ča­kor­skih se­la bi­li žr­tve ge­no­ci­da ne­za­pam­će­nog u isto­ri­ji ovog kra­ja. A op­šte­po­zna­to je ka­ko su se na Bal­ka­nu bra­ni­le i utvr­đi­va­le gra­ni­ce, i da se za­pra­vo Me­to­hi­ja na­la­zi du­bo­ko u te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re, a da je stvar­na gra­ni­ca na Švanj­skom mo­stu. Pi­ta­nje gra­ni­ce je ujed­no i pi­ta­nje na­šeg op­stan­ka na ovim pro­sto­ri­ma, to je upra­vo ona li­ni­ja raz­dva­ja­nja na ko­joj su gi­nu­le ge­ne­ra­ci­je na­ših pre­da­ka – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Ota­še­vić i Bo­ško­vić tra­že da ih pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić i pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić upo­zna­ju sa sa­dr­ža­jem spo­ra­zu­ma.
– Jav­no po­ru­ču­je­mo da ne­ma tram­pe sa na­šom đe­do­vi­nom – pi­še u sa­op­šte­nju.
Di­rek­tor Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Ra­dan Ni­ko­lić na­po­mi­nje da pro­tiv­u­stav­no i ne­za­ko­ni­to mi­je­nja­nje Spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce Ko­so­va i Cr­ne Go­re, ko­ji je utvr­đen i pot­pi­san u Be­ču 2015. go­di­ne i po­tom ra­ti­fi­ko­van u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, pred­sta­vlja sa­mo­volj­ni an­ti­dr­žav­ni čin, ra­van iz­da­ji. Ti­me se, ka­ko ka­že, ne­gi­ra ustav­no ure­đe­nje i po­li­tič­ki si­stem Cr­ne Go­re, ga­zi vo­lja gra­đa­na kao no­si­o­ca su­ve­re­no­sti i ugr­ža­va nji­ho­va imo­vi­ma u bli­zi­ni gra­ni­ce sa Ko­so­vom.
– I sve to za­rad tu­đih in­te­re­sa, po dik­ta­tu ino men­to­ra ne­za­vi­snog, od Sr­bi­je na­si­ljem od­u­ze­tog Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­je eks­plo­a­ti­šu i ko­jim upra­vlja­ju ko­rum­pi­ra­ni stran­ci, rat­ni zlo­či­na­ci  i kri­mi­nal­ci. Da je Cr­na Go­ra, umje­sto ma­ri­o­net­ska iole prav­na dr­ža­va, zbog neo­vla­šće­nog mi­je­nja­nja spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce Ko­so­va i Cr­ne Go­re na šte­tu Cr­ne Go­re i nje­nih gra­đa­na, pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić i pred­sjed­nik Vla­de Cr­ne Go­re Du­ško Mar­ko­vić bi­li bi pod hit­no su­spen­do­va­ni sa cr­no­gor­ske po­li­tič­ke sce­ne i bio bi po­kre­nut po­stu­pak utvr­đi­va­nja nji­ho­ve od­go­vor­no­sti – sma­tra Ni­ko­lić.
Ka­ko ­je re­kao, sve to iz raz­lo­ga što Ustav Cr­ne Go­re, ko­ji oba­ve­zu­je sva­ko­ga da se pri­dr­ža­va pra­va, ja­sno ka­že da je te­ri­to­ri­ja Cr­ne Go­re je­din­stve­na i neo­tu­đi­va, da je no­si­lac su­ve­re­no­sti gra­đa­nin i da je za­jem­če­no pra­vo svo­ji­ne.
M.V.


Ha­ra­di­naj: Bi­će pro­mje­na kod Ča­ko­ra i Ku­le

Pre­mi­jer Ko­so­va Ra­muš Ha­ra­di­naj tvr­di da je pri­je gla­sa­nja za Spo­ra­zum o de­mar­ka­ci­ji sa Cr­nom Go­rom u Skup­šti­ni Ko­so­va po­treb­no da se iz­vr­še kon­sul­ta­ci­je sa svim par­la­men­tar­nim su­bjek­ti­ma ka­ko bi sjed­ni­ca po tom pi­ta­nju bi­la do­bro pri­pre­mlje­na. Ka­zao je da je za to pi­ta­nje va­žna po­dr­ška Srp­ske li­ste (oda­kle su po­ru­či­li da de­mar­ka­ci­ja za njih ni­je va­žno pi­ta­nje) i po­kre­ta Sa­mo­o­pre­dje­lje­nje.
– Po­sto­ji pro­mje­na u fak­tič­kom sta­nju. Po­sto­ji spo­ra­zum iz­me­đu pred­sjed­ni­ka, ko­ji go­vo­ri o op­ci­ji po­nov­nog raz­ma­tra­nja i ko­rek­ci­je sta­nja u prav­cu Ča­ko­ra i Ku­le – ka­zao je Ha­ra­di­naj.