Mje­šta­ni se­la Ve­li­ka, ko­je gra­vi­ti­ra uz gra­ni­cu sa Ko­sme­tom, ju­če su se oku­pi­li da iz­ra­ze ne­go­do­va­nje i pro­test zbog pro­ble­ma u ve­zi sa de­mar­ka­ci­jom gra­nič­ne li­ni­je iz­me­đu Cr­ne Go­re i te srp­ske po­kra­ji­ne, a u re­ži­ji cr­no­gor­skog i ko­smet­skog ru­ko­vod­stva.
Sa pro­te­sta je po­ru­če­no da ne­će do­zvo­li­ti po­mje­ra­nje gra­ni­ce ni za pe­dalj, ni na šte­tu svo­jih po­sje­da a ni na šte­tu dr­ža­ve i da će se sva­koj od­lu­ci ko­ja ne uva­ži taj stav su­prot­sta­vi­ti svim sred­stvi­ma. Oni tra­že da dr­žav­ni or­ga­ni oba­vi­je­ste i njih i ukup­nu jav­nost šta pod­ra­zu­mi­je­va izjava ko­jiu je pred­sjed­nik Fi­li­pom Vu­ja­no­vi­ćem iza le­đa na­ro­du pot­pi­sao sa Ha­ši­mom Ta­či­jem.
– Te gra­ni­ce bi­le su utvr­đe­ne još De­čan­skom hri­so­vu­ljom iz sre­di­ne 14. vi­je­ka i one ni­ka­da ni­je­su bi­le spor­ne – ni u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji ni u So­ci­ja­li­stič­koj Fe­de­ra­tiv­noj Re­pu­bli­ci Ju­go­sla­vi­ji. Tu gra­ni­cu Ve­li­ča­ni su kr­vlju bra­ni­li i od­bra­ni­li u naj­te­žim vre­me­ni­ma. I za vri­je­me bal­kan­skih ra­to­va Bje­lu­ha je bi­la u sa­ta­vu Ve­li­ke, kao i Ča­kor pla­ni­na, ali je vaj­ka­da­šnji cilj al­ban­skih se­pa­ra­ti­sta i eks­tre­mi­sta da se pop­nu na te pre­vo­je kao dva ve­o­ma zna­čaj­na voj­no-stra­te­ška ci­lja, pre­ko ko­jih pro­la­ze i auto-pu­te­vi. Vje­kov­na gra­ni­ca ja da­kle u Ko­tlo­vi­ma, ali ovim šta oni tra­že že­le da oda­tle po­mje­re Ve­li­ča­ne ku­po­vi­nom nji­ho­vih ima­nja ili dru­gim pri­ti­sci­ma, na­ža­lost uz amin cr­no­gor­skih čel­ni­ka, a na šte­tu ovog na­ro­da i ove dr­ža­ve. Mi smo čvr­sti u sta­vu da to ne­će­mo do­zvo­li­ti ni po ko­ju ci­je­nu jer tu su gro­bo­vi na­ših pre­da­ka i mi to ne da­mo. Umje­sto da na­še ru­ko­vod­stvo vi­di da po­vra­ti Me­to­hi­ju kao svo­ju ne­ka­da­šnju te­ri­to­ri­ju, oni vr­še iz­da­ju i pre­da­ju i ove te­ri­to­ri­je ko­ju ima­mo. Naš za­jed­nič­ki stav je da Fi­lip Vu­ja­no­vić do­đe i ka­že nam šta je pot­pi­sao sa zli­kov­cem Ta­či­jem, a mi da mu ka­že­mo da i on i oni oko nje­ga mo­gu da tr­gu­ju sa­mo svo­jom ba­bo­vi­nom, a ne i na­šom đe­do­vi­nom – po­ru­čio je u ime oku­plje­nih Mar­ko Kne­že­vić.
Ka­ko je do­dao, uko­li­ko cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo bu­de ig­no­ri­sa­lo ove nji­ho­ve sta­vo­ve i po­ru­ke, or­ga­ni­zo­va­će pro­test­ne sku­po­ve ve­ćih raz­mje­ra, gdje će, po­red ži­te­lja pod­ča­kor­skih se­la, po­zva­ti i na­rod An­dri­je­vi­ce i Be­ra­na, jer su svi oni svo­jim ži­vo­tom, te­ri­to­ri­jom, sud­bi­nom i isto­ri­jom ve­za­ni za taj pro­stor i ne­će do­zvo­li­ti da se on otu­đi.
I čel­ni­ci mje­snih za­jed­ni­ca Mu­ri­no i Ve­li­ka Bra­ni­slav Ota­še­vić i Ma­rin­ko Bo­ško­vić po­ru­či­li su ra­ni­je da ne­će pri­sta­ti na ustu­pa­nje ni­jed­nog pe­dlja cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je i da ni­ko ne mo­že da krč­mi nji­ho­vu đe­do­vi­nu ili vr­ši ustup­ke u nji­ho­vo ime, is­ti­ču­ći da je pi­ta­nje gra­ni­ce ujed­no i pi­ta­nje nji­ho­vog op­stan­ka na ovim pro­sto­ri­ma.
Od­lu­ka cr­no­gor­skog re­ži­ma da Ko­so­vu po­klo­ni dio te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re je zlo­čin ko­ji na­no­si ne­mjer­lji­vu šte­tu na­šoj dr­ža­vi, po­ru­či­la je opo­zi­ci­ja.
Oni is­ti­ču da vlast ne­ma pra­vo da mi­je­nja spo­ra­zum iz Be­ča ko­jim je sta­vlje­na tač­ka na gra­ni­ce iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ko­so­va i da Vla­da ne tre­ba da pre­go­va­ra sa sa­mo­pro­gla­še­nom dr­ža­vom ko­ja ni­je član Uje­di­nje­nih na­ci­ja i ustu­pa joj svo­ju te­ri­to­ri­ju.
Šef cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je Sr­đan Dar­ma­no­vić pre­kju­če je ka­zao da se spo­ra­zu­mom o gra­ni­ci otva­ra mo­guć­nost da se utvr­de ne­ke teh­nič­ke ko­rek­ci­je gra­nič­ne li­ni­je, ali da ne­ma po­seb­nih pro­mje­na.
Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Mi­lun Zo­go­vić upo­zo­ra­va da je raz­li­či­to tu­ma­če­nje spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji Pri­šti­ne i Pod­go­ri­ce prav­no i prak­tič­no neo­dr­ži­vo, ako se ra­di o istom ak­tu, i da to u per­spek­ti­vi mo­že do­ve­sti do ozbilj­nih ten­zi­ja.
– Dok cr­no­gor­ski zva­nič­ni­ci tvr­de da su u pi­ta­nju is­klju­či­vo mi­ni­mal­ne teh­nič­ke ko­rek­ci­je pri de­mar­ka­ci­ji, Ra­muš Ha­ra­di­naj is­ti­če da iz­mje­na na­cr­ta za­ko­na o ra­ti­fi­ka­ci­ji spo­ra­zu­ma pod­ra­zu­mi­je­va po­nov­no raz­ma­tra­nje i ko­rek­ci­ju gra­ni­ce. Evi­dent­no je da ne­ko ob­ma­nju­je jav­nost jer se ra­di o pot­pu­no su­prot­nim sta­vo­vi­ma – ka­zao je Zo­go­vić.
On je pod­sje­tio da je cr­no­gor­ski par­la­ment ra­ti­fi­ko­vao ori­gi­nal­ni spo­ra­zum pot­pi­san u Be­ču 2015, ne uklju­ču­ju­ći spo­ra­zum Vu­ja­no­vić–Ta­či.
–Ha­ra­di­naj sa­da tvr­di da nje­go­va vla­da ko­smet­skoj skup­šti­ni upu­ću­je no­vi za­kon ko­ji će uklju­či­ti spo­ra­zum Ta­či–Vu­ja­no­vić i tu na­sta­je op­šta prav­na kon­fu­zi­ja zbog ne­mo­guć­no­sti jed­no­stra­nog mi­je­nja­nja bi­la­te­ral­nih ugo­vo­ra i si­tu­a­ci­je da su par­la­men­ti usvo­ji­li raz­li­či­te ak­te. Ako Pri­šti­na na ovaj na­čin iz­mi­je­ni spo­ra­zum iz Be­ča, i cr­no­gor­ski par­la­ment će mo­ra­ti da se po­za­ba­vi no­vim okol­no­sti­ma i da po­sled­nju ri­ječ, jer ako se ra­di o spo­ra­zu­mu, i Pri­šti­na i Pod­go­ri­ca mo­ra­ju usvo­ji­ti isti do­ku­ment. Spo­ra­zum Vu­ja­no­vić–Ta­či znatno mi­je­nja po­zi­ci­ju Cr­ne Go­re, uz ri­zik da se pro­mje­ni i stav me­đu­na­rod­nog fak­to­ra po ovom pi­ta­nju – re­kao je Zo­go­vić.
On je uvje­ren da će me­đu­na­rod­ni fak­tor uva­ži­ti i po­dr­ža­ti sprem­nost cr­no­gor­skog ru­ko­vod­stva da ko­ri­gu­je gra­ni­ce na svo­ju šte­tu.
Iz Op­štin­skog od­bo­ra SNP-a Plav is­ti­ču da an­kes spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­nič­ne li­ni­je iz­me­đu Cr­ne Go­re i Ko­sme­ta, kao i do­go­vo­ri cr­no­gor­skih i ko­smet­skih vla­sti, či­ji je sa­dr­žaj ne­po­znat gra­đa­ni­ma, uz­ne­mi­ra­va ži­te­lje po­gra­nič­nih mje­sta Mu­ri­no i Ve­li­ka u Pla­vu.
– Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­đan Dar­ma­no­vić pot­pi­su­je aneks spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce sa dr­ža­vom ko­ja ni­je čla­ni­ca UN. Upit­no je ko­ga je vlast pi­ta­la da se od­rek­ne di­je­la te­ri­to­ri­je. Zlo­čin je po­klo­ni­ti i pe­dalj ze­mlje, a ne ča­kor­ske pa­šnja­ke i šu­me ko­ji su cr­no­gor­sko na­ci­o­nal­no bo­gat­stvo. Da li mir­no spa­vaš, mi­ni­stre Dar­ma­no­vi­ću? Ti, ko­ji si ju­na mje­se­ca 2017. re­kao ja­sno i gla­sno:„ Mi to ne vi­di­mo kao pre­pre­ku, za nas to ni­je pro­blem. Mi smo svoj pro­ces za­vr­ši­li. Mi smo jed­no­stav­no pri­hva­ti­li to što su bi­le gra­ni­ce u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, me­đu­na­rod­na ko­mi­si­ja je tu gra­ni­cu po­tvr­di­la, pot­pi­sa­li smo spo­ra­zum sa Ko­so­vom u Be­ču i naš par­la­ment je taj spo­ra­zum u do­broj vje­ri ra­ti­fi­ko­vao – sa­op­šti­li su iz plav­skog SNP-a.
Oni su do­da­li da se pot­cje­nju­ju svi oni ko­ji se ne mi­re s tim da se ot­ki­da dio cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je.
– Mi smo za dr­ža­vu ko­ja ima 13.812 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih. Na­rod tra­ži sa­mo da ono što je nje­go­vo bu­de tu i za bu­du­će na­ra­šta­je. Pi­ta­mo go­spo­du iz Vla­de da li je ovo još jed­no ugnje­ta­va­nje sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Ka­kav nam vi pro­spe­ri­tet ga­ran­tu­je­te? Ne­ko je re­kao da „dr­ža­va ga­ran­tu­je slo­bo­du ću­ta­nja”. Da li ste to vi iz vla­sti ko­ji ću­ti­te i pro­da­je­te ne­što što ni­je va­še? To je imo­vi­na mje­šta­na Po­li­mlja, ali i slav­ne Ve­li­ke, ko­ja je u pro­šlo­sti do­sta pro­pa­ti­la i tu ze­mlju na­to­pi­la kr­vlju – po­ru­či­li su iz plav­skog SNP-a.
N.V. – M.S.


SDP: Na­da­mo se da Vu­ja­no­vić ni­je ošte­tio dr­ža­vu

Ni u So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji (SDP) se ne mi­re sa na­mje­rom vla­sti da se od­rek­ne di­je­la te­ri­to­ri­je. Port­par­tol te par­ti­je Mir­ko Sta­nić is­ti­če da je Za­kon o po­tvr­đi­va­nju spo­ra­zu­ma o raz­gra­ni­čenju sa Ko­so­vom ko­ji je usvo­ji­la Skup­šti­na u pot­pu­no­sti za­šti­tio dr­žav­ne in­te­re­se i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet Cr­ne Go­re.
– Po­štu­ju­ći sve dr­ža­ve re­gi­o­na, Cr­na Go­ra je tim spo­ra­zu­mom sa­mo po­tr­vr­di­la već utvr­đe­ni me­đu­na­rod­ni prin­cip o ne­pro­mje­nji­vo­sti gra­ni­ca na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Tim spo­ra­zu­mom Cr­na Go­ra ni­ti je da­la, ni­ti je uze­la pe­dalj ono­ga što ne pri­pa­da na­šim gra­đa­ni­ma. Što se ti­če Cr­ne Go­re, taj pro­ces je okon­čan. Pot­pi­si­va­nju spo­ra­zu­ma u Be­ču pri­su­sto­vao je i pred­sjed­nik dr­ža­ve, pa vje­ru­je­mo da po­li­tič­ka iz­ja­va ko­ju je ne­dav­no pot­pi­sao sa pred­sjed­ni­kom Ko­so­va ni­je na šte­tu Cr­ne Go­re. Sva­ka­ko je Skup­šti­na u mo­guć­no­sti da u sva­koj fa­zi kon­tro­li­še da­lje teh­nič­ke pro­ce­se fi­zič­kog raz­gra­ni­če­nja ko­ji pro­iz­i­la­ze iz pot­pi­sa­nog spo­ra­zu­ma. SDP mo­že sa po­no­som da is­tak­ne da je upra­vo u man­da­tu nje­nog čla­na Vla­de Cr­na Go­ra bi­la je­di­na ze­mlja biv­še Ju­go­sla­vi­je ko­ja je za sa­mo tri go­di­ne ra­ti­fi­ko­va­la dva spo­ra­zu­ma o raz­gra­ni­če­nju, ko­ji su po­hva­lje­ni i od stra­ne EU i od stra­ne NA­TO part­ne­ra – na­veo je Sta­nić.